Tribunal do sada potrošio dve milijarde dolara

Da li se iza odluke Žalbenog veća Haškog tribunala da poništi prvostepenu oslobađajuću presudu i ponovi suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću Frenkiju u stvari krije način da se produži finansiranje ovog suda, makar kroz „Mehanizam” koji će zameniti tribunal kad mu istekne mandat?

Prema procenama, novo suđenje šefovima srpskih tajnih službi trajaće do 2021. Mehanizam za međunarodne krivične sudove, kad se Haški tribunal do kraja 2017. ugasi, odlučivaće o ovom slučaju.

„Obnavljanje celog postupka koštaće međunarodnu zajednicu blizu dvadeset miliona dolara”, kaže u razgovoru za „Politiku” advokat Vejn Džordaš, član pravnog tima Srbije i svetski stručnjak za međunarodno humanitarno pravo.

Prema rečima Džordaša, suđenje jednom optuženom u Hagu košta između 6.400.000 i 9.500.000 miliona dolara.

„To je, naravno, samo deo troška. Žalbeno veće smatra da je praktičnije da zaposli trojicu novih sudija za naredne tri ili četiri godine, da angažuje pet novih sudija u Žalbenom veću i da vrati na posao 20 ili 30 advokata koji će raditi na oba slučaja, ne računajući 50 administrativnih radnika koji će tako dobiti zaposlenje za narednih četiri ili pet godina”, dodaje Džordaš, koji smatra da će se narednih godina u hašku sudnicu vratiti barem stotinak svedoka, uključujući i traumatizovane žrtve i one koji već žive pod merama zaštite.

„Oni sad moraju da se vrate u Hag i da ponovo svedoče o onome o čemu su već svedočili, i to bez ikakvog stvarnog opravdanja”, kaže Džordaš.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osnovan je u maju 1993, a ugasiće se do kraja 2017. Prema procenama stručnjaka, kroz njegovu kasu će u tom periodu proći više od dve milijarde dolara.

U interesu svake institucije je da se što duže održi, pa tako i Haškog tribunala, koji će posle gašenja naslediti već pomenuti „Mehanizam”.

Robert Hejden, profesor prava i antropologije na Univerzitetu u Pitsburgu i dobar poznavalac rada Haškog suda, odavno zastupa tezu da su finansijski interesi bitan razlog što ovaj sud nastavlja da postoji. Hejden je u članku objavljenom 2011. pod naslovom „Kakve veze pomirenje ima s tim?” čak nazvao MKSJ „antiratnim profiterom”. On citira procene po kojima će, do dana kad se Haški tribunal zatvori, kroz kasu suda sigurno proći 2,3 milijarde dolara. Hejdenova računica slična je Džordaševoj: on kaže da je Tribunal do sredine prošle decenije trošio otprilike 10 miliona dolara po optuženom, a da će se ta cifra do gašenja Tribunala popeti na blizu 15 miliona dolara.

Stjuart Ford, docent na Pravnom fakultetu Džon Maršal u Čikagu, pisao je o zločinima protiv čovečnosti, genocidu, upotrebi sile u međunarodnim odnosima i jedan je od ljudi koji su najozbiljnije analizirali tokove novca za međunarodne krivične sudove.

„Za period 1993. do 2015. godine, MKSJ će biti najskuplji Međunarodni krivični sud i potrošiće oko 2,3 milijarde dolara”, piše u Fordovom istraživanju, u kome se navodi i ko su najveći finansijeri Haškog tribunala.

SAD su najveći darodavci sa 25 odsto ukupnog budžeta suda. Zatim Japan, sa oko 17 odsto, pa Nemačka, Francuska, Velika Britanija…

U svojoj istoriji, MKSJ imao je najveći budžet 2009. godine, i to 200 miliona dolara. Poslednji odobreni budžet Haškog tribunala za 2014/15. iznosio je oko 180 miliona dolara. U februaru ove godine MKSJ je imao 569 zaposlenih iz 69 država. Tribunal dobija sredstva za rad iz budžeta Ujedinjenih nacija svake dve godine.

Tužilaštvo Haškog tribunala organizuje i finansira putovanja istražitelja koji putuju po svetu kako bi prikupili dokaze i razgovarali sa svedocima, što je u nacionalnim sistemima obično dužnost policije. Kako bi prikupili informacije u vezi s predmetom, istražitelji moraju razgovarati s mnogo više svedoka od onih koji na kraju pristupe sudu na suđenjima. Za taj proces, kao i za analizu mesta događaja, forenzičke istrage i ispitivanja, troše se sredstva iz budžeta Haškog tribunala. Kao dodatak tom budžetu, neke države su velikodušno pomagale MKSJ dodatnim sredstvima za istražne radnje, poput ekshumacije masovnih grobnica. Služba za žrtve i svedoke MKSJ stara se za put i smeštaj, kao i za osnovne troškove svih koji dolaze u Hag radi svedočenja pred MKSJ. Dosad je svedočilo više od 4.000 osoba.

Na svom sajtu Haški tribunal daje malo informacija i konkretnih cifara o svom finansiranju. Umesto toga, informacije „sahranjuje” u godišnjim izveštajima, završecima strategija, rezolucijama Generalne skupštine, odlukama budžeta odbora i drugim opskurnim dokumentima. Drugo, podaci u dokumentima teško se tumače i upoređuju.

Plate zaposlenih u Tribunalu se kriju, ali poznato je da nisu male. Sudija Alfons Ori je 2008. godine rekao da zarađuje 233.000 dolara godišnje (plata ne podleže holandskom porezu na dobit), što je prilično novca čak i u poređenju s platom američkog predsednika Obame koja iznosi 395.000 dolara godišnje.