Трибунал до сада потрошио две милијарде долара

Да ли се иза одлуке Жалбеног већа Хашког трибунала да поништи првостепену ослобађајућу пресуду и понови суђење Јовици Станишићу и Франку Симатовићу Френкију у ствари крије начин да се продужи финансирање овог суда, макар кроз „Механизам” који ће заменити трибунал кад му истекне мандат?

Према проценама, ново суђење шефовима српских тајних служби трајаће до 2021. Механизам за међународне кривичне судове, кад се Хашки трибунал до краја 2017. угаси, одлучиваће о овом случају.

„Обнављање целог поступка коштаће међународну заједницу близу двадесет милиона долара”, каже у разговору за „Политику” адвокат Вејн Џордаш, члан правног тима Србије и светски стручњак за међународно хуманитарно право.

Према речима Џордаша, суђење једном оптуженом у Хагу кошта између 6.400.000 и 9.500.000 милиона долара.

„То је, наравно, само део трошка. Жалбено веће сматра да је практичније да запосли тројицу нових судија за наредне три или четири године, да ангажује пет нових судија у Жалбеном већу и да врати на посао 20 или 30 адвоката који ће радити на оба случаја, не рачунајући 50 административних радника који ће тако добити запослење за наредних четири или пет година”, додаје Џордаш, који сматра да ће се наредних година у хашку судницу вратити барем стотинак сведока, укључујући и трауматизоване жртве и оне који већ живе под мерама заштите.

„Они сад морају да се врате у Хаг и да поново сведоче о ономе о чему су већ сведочили, и то без икаквог стварног оправдања”, каже Џордаш.

Међународни кривични суд за бившу Југославију основан је у мају 1993, а угасиће се до краја 2017. Према проценама стручњака, кроз његову касу ће у том периоду проћи више од две милијарде долара.

У интересу сваке институције је да се што дуже одржи, па тако и Хашког трибунала, који ће после гашења наследити већ поменути „Механизам”.

Роберт Хејден, професор права и антропологије на Универзитету у Питсбургу и добар познавалац рада Хашког суда, одавно заступа тезу да су финансијски интереси битан разлог што овај суд наставља да постоји. Хејден је у чланку објављеном 2011. под насловом „Какве везе помирење има с тим?” чак назвао МКСЈ „антиратним профитером”. Он цитира процене по којима ће, до дана кад се Хашки трибунал затвори, кроз касу суда сигурно проћи 2,3 милијарде долара. Хејденова рачуница слична је Џордашевој: он каже да је Трибунал до средине прошле деценије трошио отприлике 10 милиона долара по оптуженом, а да ће се та цифра до гашења Трибунала попети на близу 15 милиона долара.

Стјуарт Форд, доцент на Правном факултету Џон Маршал у Чикагу, писао је о злочинима против човечности, геноциду, употреби силе у међународним односима и један је од људи који су најозбиљније анализирали токове новца за међународне кривичне судове.

„За период 1993. до 2015. године, МКСЈ ће бити најскупљи Међународни кривични суд и потрошиће око 2,3 милијарде долара”, пише у Фордовом истраживању, у коме се наводи и ко су највећи финансијери Хашког трибунала.

САД су највећи дародавци са 25 одсто укупног буџета суда. Затим Јапан, са око 17 одсто, па Немачка, Француска, Велика Британија…

У својој историји, МКСЈ имао је највећи буџет 2009. године, и то 200 милиона долара. Последњи одобрени буџет Хашког трибунала за 2014/15. износио је око 180 милиона долара. У фебруару ове године МКСЈ је имао 569 запослених из 69 држава. Трибунал добија средства за рад из буџета Уједињених нација сваке две године.

Тужилаштво Хашког трибунала организује и финансира путовања истражитеља који путују по свету како би прикупили доказе и разговарали са сведоцима, што је у националним системима обично дужност полиције. Како би прикупили информације у вези с предметом, истражитељи морају разговарати с много више сведока од оних који на крају приступе суду на суђењима. За тај процес, као и за анализу места догађаја, форензичке истраге и испитивања, троше се средства из буџета Хашког трибунала. Као додатак том буџету, неке државе су великодушно помагале МКСЈ додатним средствима за истражне радње, попут ексхумације масовних гробница. Служба за жртве и сведоке МКСЈ стара се за пут и смештај, као и за основне трошкове свих који долазе у Хаг ради сведочења пред МКСЈ. Досад је сведочило више од 4.000 особа.

На свом сајту Хашки трибунал даје мало информација и конкретних цифара о свом финансирању. Уместо тога, информације „сахрањује” у годишњим извештајима, завршецима стратегија, резолуцијама Генералне скупштине, одлукама буџета одбора и другим опскурним документима. Друго, подаци у документима тешко се тумаче и упоређују.

Плате запослених у Трибуналу се крију, али познато је да нису мале. Судија Алфонс Ори је 2008. године рекао да зарађује 233.000 долара годишње (плата не подлеже холандском порезу на добит), што је прилично новца чак и у поређењу с платом америчког председника Обаме која износи 395.000 долара годишње.