Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Ekonomija

14.07.2022 u 21:00

Da li se inflacija otima kontroli

Rast inflacije nadmašio je očekivanja mnogih ekonomista, pa i onih u Narodnoj banci Srbije (NBS). Na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji guverner Jorgovanka Tabaković rekla je 18. maja da ne očekuje da će inflacija da bude veća od 10,5 odsto, a ni da će da potraje na tom nivou. Zvanična statistika saopštila je pre dva dana da je u junu inflacija dostigla 11,9 odsto međugodišnje. Prema prognozama NBS iz pomenutog izveštaja, vrhunac rasta cena na malo očekuje se u junu i julu. Centralna banka očekuje smirivanje poskupljenja u drugom delu godine. Predviđanje inflacije u aktuelnim svetskim prilikama očigledno je nezahvalan posao. Na primer, Nacionalna banka Austrije prognozira da će u toj zemlji visoka inflacija potrajati godinama. Prema njihovoj novoj prognozi, ovogodišnja

Ekonomija

09.07.2022 u 18:31

Sumorne prognoze - struja treba da poskupi od 15 do 20, a gas od 65 do 70 odsto

Struja treba da poskupi od 15 do 20, a gas od 65 do 70 odsto, ocenio je Fiskalni savet (FS) u najnovijoj analizi o problemima naše energetike u svetlu globalne krize. Pre dva dana iz „Srbijagasa” je saopšteno da za domaćinstva i male potrošače od 1. avgusta gas poskupljuje devet odsto. Znači, za prilično manji procenat nego što preporučuje FS. „Toliko povećanje cene gasa za domaćinstva na prvi pogled izgleda kao veliko, ali ne bi bio presedan pošto su slične cene važile u periodu 2013–2015. Cene centralnog grejanja trebalo bi da porastu u rasponu od 10 do 40 odsto u zavisnosti od učešća troškova gasa u ukupnim troškovima toplana. Povećanje cena struje potreban je, ali nikako i dovoljan uslov za ozdravljenje EPS-a. Treba u sličnom iznosu da poskupi i struja za privredu. To ne samo što

Ekonomija

06.07.2022 u 20:38

Arsić: Trebalo je povećati cenu struje

Minus u državnoj kasi od 71 milijardu dinara napravljen je od januara do maja, saopšteno je juče iz Ministarstva finansija. U tom periodu država je imala prihode od 655 milijardi dinara, a rashode od 726 milijardi. Deficit u javnim finansijama posustaje, jer je poređenja radi za četiri meseca od januara do aprila, iznosio 77,7 milijardi dinara. Država je na kraju maja bila zadužena 30,709 milijardi evra pa je udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) bio 52,3 odsto. Podaci Ministarstva finansija pokazuju da se država za pet meseci zadužila 577 miliona evra, jer je na kraju 2021. dugovala 30,132 milijarde evra. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže da je u drugom kvartalu deficit usporio, ali samo privremeno. Visok je bio u prvom kvartalu zbog

Ekonomija

26.06.2022 u 16:40

Kako spasiti privredni rast

Svetska banka oborila je prognozu privrednog rasta Srbije za 1,3 odsto u odnosu na januarska predviđanja ove međunarodne finansijske institucije. Prema junskom izveštaju o globalnim ekonomskim izgledima rast BDP-a bi u ovoj godini trebalo da iznosi 3,2 procenta i u narednoj 2,7 odsto. Prema njihovom mišljenju globalni rast ograničen je ratom, novim merama protiv virusa korona u Kini, prekidima u lancu snabdevanja i rastućim rizikom od stagflacije, odnosno od perioda slabog privrednog rasta i visoke inflacije. Miladin Kovačević i Katarina Stančić u analizi „Ekonomske i finansijske posledice recesije u Evropi na globalnu i ekonomiju Srbije” navode da je realni rast BDP-a u Srbiji nastavio dinamiku iz 2021, tako da je u prvom kvartalu ove godine rast bio 4,3 odsto. Za prvo

Ekonomija

15.06.2022 u 21:44

Kamate počele da rastu

Kamate na kredite počele su da rastu. I za zajmove u devizama, kao i one u dinarima. Za sada neznatno, a gde će biti kraj tog povećanja je misterija. Euribor je, kako su već najavili čelnici Evropske centralne banke, za početak samo prešao iz minusa u plus. Ova kamata po kojoj banke jedna drugoj pozajmljuju novac i po kojoj se obračunavaju stambeni zajmovi kod nas, sad iznosi 0,034 odsto. Još početkom juna bila je negativna minus 0,017 procenata. To znači da će oni koju su kupili nekretninu na kredit, njih 130.000, platiti malo veći mesečni anuitet. Ko je ugovorio zajam s maržom banke od 2,95 odsto, plus šestomesečni euribor plaćao je doskoro kamatu od 2,4 odsto, jer je euribor bio negativan, a sada će mu kamata biti veća za oko 0,5 procenata, odnosno plaćaće zajam po kamati od 2,95

Ekonomija

12.06.2022 u 21:28

Banke povećavaju naknade

Usluge nekih banaka poskupljuju što znači da će korisnici njihovih proizvoda morati više novca da daju za vođenje tekućeg računa, čekove, kreditne kartice, novčane transfere… Mnogi vlasnici računa u bankama već su od početka godine počele da dobijaju obaveštenja da će novi cenovnici stupiti na snagu u zakonski propisanom roku. Banke su po propisima dužne da klijente o tome obaveste dva meseca ranije kako bi oni mogli da se izjasne, pošto je reč o ugovornom odnosu, da li na to pristaju. Što znači da mogu potražiti drugu finansijsku instituciju čije im usluge cenovno odgovaraju. Inače, ne može se reći da postoji velika raznolikost u koštanju bankarskih nadoknada. Vođenje osnovnog tekućeg računa kod najvećih banaka u proseku košta od 100 do 200 dinara. Svi ostali platinasti, plus, gold računi i

Ekonomija

09.06.2022 u 20:00

Preti li Srbiji pad investicija

Srbiji preti pad investicija. Umesto očekivanog realnog rasta u 2022. od 6,4 odsto sad se očekuje znatno skromniji rast od tri odsto. Primetno umanjenje rasta investicija planira se i u srednjem roku za oko dva procentna poena u odnosu na prethodne prognoze. Ovo navode predstavnici Fiskalnog saveta (FS) na osnovu Fiskalne strategije za period do 2025. godine koju je vlada promenila pre nekoliko dana. „Najvažnija strukturna promena koju donosi nova prognoza privrednog rasta je usporavanje rasta investicija. Ova promena glavni je razlog za niže projekcije ukupnog privrednog rasta u odnosu na prethodnu strategiju. Sve preostale komponente BDP-a znatno su manje revidirane. Prosečan godišnji rast ulaganja u Srbiji od 2017. do 2021. iznosio je oko 10 odsto, a sad se očekuje da će od 2022. do

Ekonomija

05.06.2022 u 12:10

Korona srezala profit banaka po drugi put

Bankarski sektor Srbije poslovao je u 2021, inače drugoj godini korone sa profitom, međutim, zarada im se još nije vratila na neke pređašnje iznose. Banke su prošle godine, posle oporezivanja, zaradile 49,3 milijarde dinara što je 417,8 miliona evra. U 2020, prvoj godini korone profit im je bio manji kao posledica moratorijuma i visokih rezervacija i iznosio je 390 miliona evra. U 2019. kada su podnele deo troška za konvertovanje stambenih zajmova iz švajcarskog franka u evro zaradile su 530 miliona evra, a godinu dana ranije rekordnih 600 miliona evra. Ukratko, bankama poslednjih godina nije išlo loše, ali znaju i za bolje dane. Šta je uzrok da se profit bankarskog sektora nije znatnije povećao u drugoj godini korone i šta su bile glavne odlike poslovanja? Nenad Gujaničić, broker kuće

Ekonomija

02.06.2022 u 19:37

Pametno je zadužiti se pri visokoj inflaciji i niskim kamatama

„Dug je zao drug”, kaže narodna poslovica, a verovali ili ne sada je dobra finansijska odluka baš to: zadužiti se, odnosno uzeti kredit. Ovaj savet zasniva se na tri činjenice. Inflacija je visoka, u proseku desetak odsto godišnje, a kamate na dinarske zajmove iznose osam do devet procenata što znači da je „naknada” koja se plaća banci realno negativna. Pri tom očekuje se samo skromno podizanje cene novca što najavljuju i Evropska centralna banka (ECB) i Američka centralna banka (FED). Za pojavu da su kamate realno negativne stručnjaci kažu da je to u suštini transfer, odnosno prenos bogatstva od kreditora prema dužnicima mada je teško poverovati da će profit banaka biti okrnjen. Treća činjenica je ona o rastu zarada. Prema statističkim podacima prosečna plata za mart iznosila je gotovo

Ekonomija

31.05.2022 u 20:11

Država kao žirant isplatila 50 miliona evra za nevraćene kredite

Država je ovih dana obnarodovala da će još jednom biti žirant preduzećima za kredite kod banaka, a novina je da se nova garantna šema odnosi na 1.400 preduzeća čije je poslovanje usmereno na tržišta Rusije, Ukrajine i Belorusije. Zvaničnici su pojasnili da je reč o mogućnosti korišćenja prve dve garantne šeme iz doba korone, jer je bankama omogućeno da sa korisnicima zaključe aneks ugovora kredita kojim će moći da refinansiraju obaveze iz prve garantne šeme. Podsećanja radi u slučaju prve garantne šeme država je obezbedila dve milijarde evra, a kod druge 500 miliona, što znači da je sa 2,5 milijarde evra bila žirant privredi da će bankama vratiti pozajmljeno. Ovi zajmovi su privrednicima i dalje na raspolaganju i to do 31. jula ove godine. Pošto je udeo kredita sa problemima u otplati

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović