Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

14.07.2022 у 21:00

Да ли се инфлација отима контроли

Раст инфлације надмашио је очекивања многих економиста, па и оних у Народној банци Србије (НБС). На представљању мајског извештаја о инфлацији гувернер Јоргованка Табаковић рекла је 18. маја да не очекује да ће инфлација да буде већа од 10,5 одсто, а ни да ће да потраје на том нивоу. Званична статистика саопштила је пре два дана да је у јуну инфлација достигла 11,9 одсто међугодишње. Према прогнозама НБС из поменутог извештаја, врхунац раста цена на мало очекује се у јуну и јулу. Централна банка очекује смиривање поскупљења у другом делу године. Предвиђање инфлације у актуелним светским приликама очигледно је незахвалан посао. На пример, Национална банка Аустрије прогнозира да ће у тој земљи висока инфлација потрајати годинама. Према њиховој новој прогнози, овогодишња инфлација

Економија

09.07.2022 у 18:31

Суморне прогнозе - струја треба да поскупи од 15 до 20, а гас од 65 до 70 одсто

Струја треба да поскупи од 15 до 20, а гас од 65 до 70 одсто, оценио је Фискални савет (ФС) у најновијој анализи о проблемима наше енергетике у светлу глобалне кризе. Пре два дана из „Србијагаса” је саопштено да за домаћинства и мале потрошаче од 1. августа гас поскупљује девет одсто. Значи, за прилично мањи проценат него што препоручује ФС. „Толико повећање цене гаса за домаћинства на први поглед изгледа као велико, али не би био преседан пошто су сличне цене важиле у периоду 2013–2015. Цене централног грејања требало би да порасту у распону од 10 до 40 одсто у зависности од учешћа трошкова гаса у укупним трошковима топлана. Повећање цена струје потребан је, али никако и довољан услов за оздрављење ЕПС-а. Треба у сличном износу да поскупи и струја за привреду. То не само што би

Економија

06.07.2022 у 20:38

Арсић: Требало је повећати цену струје

Минус у државној каси од 71 милијарду динара направљен је од јануара до маја, саопштено је јуче из Министарства финансија. У том периоду држава је имала приходе од 655 милијарди динара, а расходе од 726 милијарди. Дефицит у јавним финансијама посустаје, јер је поређења ради за четири месеца од јануара до априла, износио 77,7 милијарди динара. Држава је на крају маја била задужена 30,709 милијарди евра па је удео јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП) био 52,3 одсто. Подаци Министарства финансија показују да се држава за пет месеци задужила 577 милиона евра, јер је на крају 2021. дуговала 30,132 милијарде евра. Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду каже да је у другом кварталу дефицит успорио, али само привремено. Висок је био у првом кварталу због

Економија

26.06.2022 у 16:40

Како спасити привредни раст

Светска банка оборила је прогнозу привредног раста Србије за 1,3 одсто у односу на јануарска предвиђања ове међународне финансијске институције. Према јунском извештају о глобалним економским изгледима раст БДП-а би у овој години требало да износи 3,2 процента и у наредној 2,7 одсто. Према њиховом мишљењу глобални раст ограничен је ратом, новим мерама против вируса корона у Кини, прекидима у ланцу снабдевања и растућим ризиком од стагфлације, односно од периода слабог привредног раста и високе инфлације. Миладин Ковачевић и Катарина Станчић у анализи „Економске и финансијске последице рецесије у Европи на глобалну и економију Србије” наводе да је реални раст БДП-а у Србији наставио динамику из 2021, тако да је у првом кварталу ове године раст био 4,3 одсто. За прво

Економија

15.06.2022 у 21:44

Камате почеле да расту

Камате на кредите почеле су да расту. И за зајмове у девизама, као и оне у динарима. За сада незнатно, а где ће бити крај тог повећања је мистерија. Еурибор је, како су већ најавили челници Европске централне банке, за почетак само прешао из минуса у плус. Ова камата по којој банке једна другој позајмљују новац и по којој се обрачунавају стамбени зајмови код нас, сад износи 0,034 одсто. Још почетком јуна била је негативна минус 0,017 процената. То значи да ће они коју су купили некретнину на кредит, њих 130.000, платити мало већи месечни ануитет. Ко је уговорио зајам с маржом банке од 2,95 одсто, плус шестомесечни еурибор плаћао је доскоро камату од 2,4 одсто, јер је еурибор био негативан, а сада ће му камата бити већа за око 0,5 процената, односно плаћаће зајам по камати од 2,95

Економија

12.06.2022 у 21:28

Банке повећавају накнаде

Услуге неких банака поскупљују што значи да ће корисници њихових производа морати више новца да дају за вођење текућег рачуна, чекове, кредитне картице, новчане трансфере… Многи власници рачуна у банкама већ су од почетка године почеле да добијају обавештења да ће нови ценовници ступити на снагу у законски прописаном року. Банке су по прописима дужне да клијенте о томе обавесте два месеца раније како би они могли да се изјасне, пошто је реч о уговорном односу, да ли на то пристају. Што значи да могу потражити другу финансијску институцију чије им услуге ценовно одговарају. Иначе, не може се рећи да постоји велика разноликост у коштању банкарских надокнада. Вођење основног текућег рачуна код највећих банака у просеку кошта од 100 до 200 динара. Сви остали платинасти, плус, голд рачуни и

Економија

09.06.2022 у 20:00

Прети ли Србији пад инвестиција

Србији прети пад инвестиција. Уместо очекиваног реалног раста у 2022. од 6,4 одсто сад се очекује знатно скромнији раст од три одсто. Приметно умањење раста инвестиција планира се и у средњем року за око два процентна поена у односу на претходне прогнозе. Ово наводе представници Фискалног савета (ФС) на основу Фискалне стратегије за период до 2025. године коју је влада променила пре неколико дана. „Најважнија структурна промена коју доноси нова прогноза привредног раста је успоравање раста инвестиција. Ова промена главни је разлог за ниже пројекције укупног привредног раста у односу на претходну стратегију. Све преостале компоненте БДП-а знатно су мање ревидиране. Просечан годишњи раст улагања у Србији од 2017. до 2021. износио је око 10 одсто, а сад се очекује да ће од 2022. до 2025.

Економија

05.06.2022 у 12:10

Корона срезала профит банака по други пут

Банкарски сектор Србије пословао је у 2021, иначе другој години короне са профитом, међутим, зарада им се још није вратила на неке пређашње износе. Банке су прошле године, после опорезивања, зарадиле 49,3 милијарде динара што је 417,8 милиона евра. У 2020, првој години короне профит им је био мањи као последица мораторијума и високих резервација и износио је 390 милиона евра. У 2019. када су поднеле део трошка за конвертовање стамбених зајмова из швајцарског франка у евро зарадиле су 530 милиона евра, а годину дана раније рекордних 600 милиона евра. Укратко, банкама последњих година није ишло лоше, али знају и за боље дане. Шта је узрок да се профит банкарског сектора није знатније повећао у другој години короне и шта су биле главне одлике пословања? Ненад Гујаничић, брокер куће

Економија

02.06.2022 у 19:37

Паметно је задужити се при високој инфлацији и ниским каматама

„Дуг је зао друг”, каже народна пословица, а веровали или не сада је добра финансијска одлука баш то: задужити се, односно узети кредит. Овај савет заснива се на три чињенице. Инфлација је висока, у просеку десетак одсто годишње, а камате на динарске зајмове износе осам до девет процената што значи да је „накнада” која се плаћа банци реално негативна. При том очекује се само скромно подизање цене новца што најављују и Европска централна банка (ЕЦБ) и Америчка централна банка (ФЕД). За појаву да су камате реално негативне стручњаци кажу да је то у суштини трансфер, односно пренос богатства од кредитора према дужницима мада је тешко поверовати да ће профит банака бити окрњен. Трећа чињеница је она о расту зарада. Према статистичким подацима просечна плата за март износила је готово

Економија

31.05.2022 у 20:11

Држава као жирант исплатила 50 милиона евра за невраћене кредите

Држава је ових дана обнародовала да ће још једном бити жирант предузећима за кредите код банака, а новина је да се нова гарантна шема односи на 1.400 предузећа чије је пословање усмерено на тржишта Русије, Украјине и Белорусије. Званичници су појаснили да је реч о могућности коришћења прве две гарантне шеме из доба короне, јер је банкама омогућено да са корисницима закључе анекс уговора кредита којим ће моћи да рефинансирају обавезе из прве гарантне шеме. Подсећања ради у случају прве гарантне шеме држава је обезбедила две милијарде евра, а код друге 500 милиона, што значи да је са 2,5 милијарде евра била жирант привреди да ће банкама вратити позајмљено. Ови зајмови су привредницима и даље на располагању и то до 31. јула ове године. Пошто је удео кредита са проблемима у отплати само

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

10.06.2026 у 12:24

Савско језеро није безбедно за купање до почетка званичне сезоне 20. јуна

10.06.2026 у 12:19

МУП: ухапшени због 120 фалсификованих диплома и зараде од 20 милиона динара

10.06.2026 у 12:15

Песков: Напад на панораму у Севастопољу потврђује исправност Русије

10.06.2026 у 12:05

Потписано Писмо о намерама о сарадњи између Војводине и кинеске провинције Љаонинг

10.06.2026 у 12:04

Тужилац тражи максималне затворске казне због злочина у „Рибникару”

10.06.2026 у 12:03

Бивши шведски војник оптужен за шпијунажу у корист Русије