Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Ekonomija

18.09.2021 u 22:00

Sami odlučite kako ćete iskoristiti novac

Krajem avgusta stupila je na snagu najveća raspodela specijalnih prava vučenja (SDR) u istoriji MMF-a kako bi se ojačalo poverenje i otpornost globalne ekonomije. Srbija je dobila 627,6 miliona SDR. Odluka o načinu korišćenja je na svakoj zemlji i ne postoje nikakvi uslovi. Zemlje mogu da ih zadrže kao deo svojih zvaničnih rezervi, mogu da ih konvertuju u druge valute ili zlato u okviru svojih rezervi. U zavisnosti od potreba, te pare mogu biti korišćenje za fiskalno finansiranje. Već smo našim srpskim kolegama ukazali kako da procene makroekonomski uticaj povlačenja tih sredstava i kako bi to moglo da se odrazi na održivost duga. Spremni smo da razgovaramo o opcijama tokom predstojeće misije u oktobru. Ovo kaže u ekskluzivnom intervjuu za naš list Julija Ustjugova, nova stalna predstavnica

Ekonomija

15.09.2021 u 14:16

Poskupljenje mesa povećalo inflaciju

„Ala je meso poskupelo” – oteo se pre neki dan uzdah sugrađanki ispred staklene vitrine u prodavnici jednog od najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji. S njom se saglasio i prodavac, tvrdeći da je poskupelo i pileće, i svinjsko, i juneće meso od 20, 30 pa i 40 odsto. Najkvalitetnije juneće meso, šol i ruža, u toj radnji koštaju 999,99 dinara za kilogram. Na akciji – 909 dinara. Sitnica. Juneći but s akcijskom cenom tek 20 dinara nižom – 890 dinara. Do pre mesec dana but je koštao oko 750 dinara po kilogramu. Ne predaje se ni svinjetina. Vrat bez kosti košta 809 dinara po kilogramu, s kostima 618 dinara. Poskupljenje mesa svakako je najplastičniji dokaz inflacije, to jest rasta cena na malo, što je potvrdila i Narodna banka nakon saopštenja statistike o rastu cena na malo. – Na

Ekonomija

12.09.2021 u 22:14

Mislila da je uštedela, a prošla skupo

Za našu čitateljku J. R. to što je prihvatila ponudu banke da uzme još jednu karticu, i to onu koja imitira plaćanje na rate kao u slučaju plaćanja čekovima na odloženo, pokazalo se kao vrlo skupa i nepovoljna odluka. – Kada su mi je nudili, rekli su da nema kamate i da je jedini trošak mesečno održavanje računa od 200 dinara. Mislila sam da je to dobro rešenje da ne tražim čekove. Međutim, naplaćah se kamata i kamata, što vidim u mesečnom izvodu – kaže ona. U njenom izvodu reč kamata pomenuta je dvadesetak puta, a vidi se da je dug izmirivala jednom mesečno po prispeću plate, odnosno da je đuture uplaćivala 25.000 dinara. Da li ova kartica koju banke masovno nude u poslednje vreme zbilja nema kamatu ili ne? Objašnjenje je sledeće. Kartica koja imitira plaćanje na rate kao kod

Ekonomija

08.09.2021 u 11:06

Građevinarstvo najviše uticalo na rast BDP-a

Podaci o ukupnoj industrijskoj proizvodnji za jul, posebno o proizvodnji prerađivačke industrije, i dalje ne pokazuju ubrzavanje privredne aktivnosti koja bi bila zasnovana na rastu bruto domaćeg proizvoda u drugom kvartalu. Naime, tendencije su i dalje opadajuće. Desezonirani podatak za jul je za ukupnu industriju porastao zahvaljujući porastima u rudarstvu i elektroprivredi, ali ne i za prerađivačku industriju. Skromni su, sem u rudarstvu, i međugodišnji porasti proizvodnje u julu. Posmatrajući taj trend za celu godinu se dolazi do manjeg rasta od onog koji je ostvaren za sedam meseci, navodi Stojan Stamenković, koordinator publikacije „Mesečne analize i trendovi” (MAT) u septembarskom broju. Međutim, visok rast spoljnotrgovinske razmene, i izvoza i uvoza, sugerišu zaključak da se

Ekonomija

01.09.2021 u 22:46

Dobijeni zajam MMF-a još se proučava

Fiskalna jesen u Srbiji kao da je počela. Ovaj pridev označava sve što se tiče državne kase, prihode, rashode, zaduživanja, a u tom smislu već ima nekoliko događaja. Međunarodni monetarni fond (MMF) dodelio je Srbiji je 627,6 miliona specijalnih prava vučenja, što je ekvivalentno iznosu od oko 890,22 miliona dolara ili 759,71 milion evra. Srbija je dobila i novu šeficu Kancelarije MMF-a u Beogradu Juliju Ustjugovu koja je pre dva dana sa zvaničnicima razgovarala o prioritetnim oblastima u okviru novog savetodavnog aranžmana, strukturnim reformama i održavanju makroekonomske i finansijske stabilnosti, budžetu za narednu godinu. Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da vlada još nije odlučila da li će i na koje reforme biti utrošena sredstva koje je MMF dodelio Srbiji. Ona, inače, mogu

Ekonomija

29.08.2021 u 21:00

Domaću štednju inflacija još ne obezvređuje

Inflacija je trenutno najvažnija tema u svetu. Zašto? Zato što ako je veća od očekivane, kao što je to sada slučaj u nekim zemljama, smanjuje realnu vrednost zarada, štednje u bankama, ulog u penzionim fondovima. To je neka vrsta nameta za ove vlasnike novca ili kako to ekonomisti stručno kažu „inflacija je porez”. Pedantni austrijski bankar Erste banke u Beču Tomas Šaufler već je izračunao na primeru štednje o kolikom gubitku je reč. On kaže da svaki štediša u Austriji u proseku izgubi godišnje 700 evra. Banke ne plaćaju gotovo nikakve kamate, a inflacija smanjuje vrednost novca. – U Austriji u bankama leži oko 385 milijardi evra na štednji bez ikakve kamate. Kod stope inflacije od sadašnjih 2,8 odsto, gubitak samo na osnovu toga je najmanje 6,3 milijardi evra – objasnio je

Ekonomija

27.08.2021 u 23:05

Proizvođačke cene rastu brže od onih u radnjama

Mereno proizvodima koje građani najviše kupuju, a to je hrana, poskupljenja su poprilična, a utisak je da je inflacija veća od zvanično registrovane – 3,3 odsto. Ako je za utehu, osnovnim životnim namirnicama u radnjama nije povećana cena onoliko koliko je to učinjeno na izvoru, u proizvodnji. Razlog za to je slabija tražnja pa trgovci nisu mogli u potpunosti poskupljenja da prevale na potrošače. Narodna banka Srbije (NBS) registrovala je da poslednjih meseci proizvođačke cene u Srbiji veoma rastu, a ta povećanja znatno premašuju rast potrošačkih. Tako je u junu međugodišnji rast cena industrijskih proizvođača za domaće tržište iznosio 9,4 odsto, dok je inflacija, odnosno rast potrošačkih cena bio 3,3 odsto. U NBS objašnjavaju da je osnovni uzrok rasta cena industrijskih proizvođača

Ekonomija

27.08.2021 u 22:12

Sve zlatne rezerve su u Srbiji

Srbija ima 36,7 tona rezervi u zlatu što je 12,6 odsto svih deviznih rezervi, a odnedavno sve zlatne poluge su u zemlji. Prilikom nedavnog predstavljanja izveštaja o inflaciji Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije kazala je da je prenos zlatnih rezervi (repatrijacija) opšta praksa. Objašnjavajući zašto je dobro da zlatne rezerve budu u Srbiji, ona je kao primer navela teškoće koje je NBS imala da bi vratila jednu tonu zlata preostalu od sukcesije. Prema njenim rečima, repatrijaciju zlatnih rezervi sprovode brojne zemlje, između ostalih Nemačka pa i Srbija. Centralna banka proširuje opcije u kojima čuva rezerve kako bi država mogla da odgovori na sve svoje obaveze. – Nijedna od država koje imaju imovinu te vrste, ne želi da rizikuje, pa uključujući i teškoće sa

Ekonomija

25.08.2021 u 23:23

Krediti otporni na koronu

Stanovništvo i privreda sve se više zadužuju pa je tako rast kredita nastavljen u drugom kvartalu s tim da bankari očekuju i da se do kraja godine neće ništa promeniti. Tome će doprineti i povoljni uslovi zaduživanja. Naime, vodeće centralne banke u svetu, Sistem federalnih rezervi SAD i Evropska centralna banka, nastavile su da vode ekspanzivnu monetarnu politiku, kako bi osigurale što brži oporavak od prošlogodišnje recesije. Kako je objasnio Savo Jakovljević, generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u Narodnoj banci Srbije (NBS) prema novim smernicama koje je Evropska centralna banka objavila u julu, kamatne stope će ostati na trenutnim ili nižim nivoima sve dok inflacija ne dostigne dva odsto i na tom nivou se održi. Najnovije projekcije Sistema federalnih

Ekonomija

20.08.2021 u 22:58

Velike banke gutaju male

Dinamično je bilo ovih letnjih dana na bankarskom tržištu Srbije, jer je nekoliko banaka promenilo vlasnika. Direktna banka utopila se u Evrobanku, MTS u Poštansku štedionicu, a poslednji slučaj je to što je Rajfajzen banka kupila Kredi Agrikol banku. Uveliko se priča i da će ovdašnju podružnicu ruske Sber banke kupiti domaća AIK banka, a od malih tu su još Mobi, Adiko, Halk, Api, Alta, Ekspo, Oportjuniti… Da li je malim bankama na tržištu odzvonilo pitali smo stručnjake. Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da prodaju ovdašnjih malih banaka nalaže logika profita njihovih vlasnika, a to su velike strane bankarske grupacije. Stručno rečeno, vlasnike zanima prinos na akcijski kapital i prinos na aktivu. Zato banke biju bitku da smanje troškove, a to se postiže

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović