Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

18.09.2021 у 22:00

Сами одлучите како ћете искористити новац

Крајем августа ступила је на снагу највећа расподела специјалних права вучења (СДР) у историји ММФ-а како би се ојачало поверење и отпорност глобалне економије. Србија је добила 627,6 милиона СДР. Одлука о начину коришћења је на свакој земљи и не постоје никакви услови. Земље могу да их задрже као део својих званичних резерви, могу да их конвертују у друге валуте или злато у оквиру својих резерви. У зависности од потреба, те паре могу бити коришћење за фискално финансирање. Већ смо нашим српским колегама указали како да процене макроекономски утицај повлачења тих средстава и како би то могло да се одрази на одрживост дуга. Спремни смо да разговарамо о опцијама током предстојеће мисије у октобру. Ово каже у ексклузивном интервјуу за наш лист Јулија Устјугова, нова стална представница

Економија

15.09.2021 у 14:16

Поскупљење меса повећало инфлацију

„Ала је месо поскупело” – отео се пре неки дан уздах суграђанки испред стаклене витрине у продавници једног од највећих трговинских ланаца у Србији. С њом се сагласио и продавац, тврдећи да је поскупело и пилеће, и свињско, и јунеће месо од 20, 30 па и 40 одсто. Најквалитетније јунеће месо, шол и ружа, у тој радњи коштају 999,99 динара за килограм. На акцији – 909 динара. Ситница. Јунећи бут с акцијском ценом тек 20 динара нижом – 890 динара. До пре месец дана бут је коштао око 750 динара по килограму. Не предаје се ни свињетина. Врат без кости кошта 809 динара по килограму, с костима 618 динара. Поскупљење меса свакако је најпластичнији доказ инфлације, то јест раста цена на мало, што је потврдила и Народна банка након саопштења статистике о расту цена на мало. – На инфлацију су

Економија

12.09.2021 у 22:14

Мислила да је уштедела, а прошла скупо

За нашу читатељку Ј. Р. то што је прихватила понуду банке да узме још једну картицу, и то ону која имитира плаћање на рате као у случају плаћања чековима на одложено, показало се као врло скупа и неповољна одлука. – Када су ми је нудили, рекли су да нема камате и да је једини трошак месечно одржавање рачуна од 200 динара. Мислила сам да је то добро решење да не тражим чекове. Међутим, наплаћах се камата и камата, што видим у месечном изводу – каже она. У њеном изводу реч камата поменута је двадесетак пута, а види се да је дуг измиривала једном месечно по приспећу плате, односно да је ђутуре уплаћивала 25.000 динара. Да ли ова картица коју банке масовно нуде у последње време збиља нема камату или не? Објашњење је следеће. Картица која имитира плаћање на рате као код одложеног

Економија

08.09.2021 у 11:06

Грађевинарство највише утицало на раст БДП-а

Подаци о укупној индустријској производњи за јул, посебно о производњи прерађивачке индустрије, и даље не показују убрзавање привредне активности која би била заснована на расту бруто домаћег производа у другом кварталу. Наиме, тенденције су и даље опадајуће. Десезонирани податак за јул је за укупну индустрију порастао захваљујући порастима у рударству и електропривреди, али не и за прерађивачку индустрију. Скромни су, сем у рударству, и међугодишњи порасти производње у јулу. Посматрајући тај тренд за целу годину се долази до мањег раста од оног који је остварен за седам месеци, наводи Стојан Стаменковић, координатор публикације „Месечне анализе и трендови” (МАТ) у септембарском броју. Међутим, висок раст спољнотрговинске размене, и извоза и увоза, сугеришу закључак да се опадајући

Економија

01.09.2021 у 22:46

Добијени зајам ММФ-а још се проучава

Фискална јесен у Србији као да је почела. Овај придев означава све што се тиче државне касе, приходе, расходе, задуживања, а у том смислу већ има неколико догађаја. Међународни монетарни фонд (ММФ) доделио је Србији је 627,6 милиона специјалних права вучења, што је еквивалентно износу од око 890,22 милиона долара или 759,71 милион евра. Србија је добила и нову шефицу Канцеларије ММФ-а у Београду Јулију Устјугову која је пре два дана са званичницима разговарала о приоритетним областима у оквиру новог саветодавног аранжмана, структурним реформама и одржавању макроекономске и финансијске стабилности, буџету за наредну годину. Министар финансија Синиша Мали изјавио је да влада још није одлучила да ли ће и на које реформе бити утрошена средства које је ММФ доделио Србији. Она, иначе, могу

Економија

29.08.2021 у 21:00

Домаћу штедњу инфлација још не обезвређује

Инфлација је тренутно најважнија тема у свету. Зашто? Зато што ако је већа од очекиване, као што је то сада случај у неким земљама, смањује реалну вредност зарада, штедње у банкама, улог у пензионим фондовима. То је нека врста намета за ове власнике новца или како то економисти стручно кажу „инфлација је порез”. Педантни аустријски банкар Ерсте банке у Бечу Томас Шауфлер већ је израчунао на примеру штедње о коликом губитку је реч. Он каже да сваки штедиша у Аустрији у просеку изгуби годишње 700 евра. Банке не плаћају готово никакве камате, а инфлација смањује вредност новца. – У Аустрији у банкама лежи око 385 милијарди евра на штедњи без икакве камате. Код стопе инфлације од садашњих 2,8 одсто, губитак само на основу тога је најмање 6,3 милијарди евра – објаснио је Шауфлер. Код

Економија

27.08.2021 у 23:05

Произвођачке цене расту брже од оних у радњама

Мерено производима које грађани највише купују, а то је храна, поскупљења су поприлична, а утисак је да је инфлација већа од званично регистроване – 3,3 одсто. Ако је за утеху, основним животним намирницама у радњама није повећана цена онолико колико је то учињено на извору, у производњи. Разлог за то је слабија тражња па трговци нису могли у потпуности поскупљења да превале на потрошаче. Народна банка Србије (НБС) регистровала је да последњих месеци произвођачке цене у Србији веома расту, а та повећања знатно премашују раст потрошачких. Тако је у јуну међугодишњи раст цена индустријских произвођача за домаће тржиште износио 9,4 одсто, док је инфлација, односно раст потрошачких цена био 3,3 одсто. У НБС објашњавају да је основни узрок раста цена индустријских произвођача за домаће

Економија

27.08.2021 у 22:12

Све златне резерве су у Србији

Србија има 36,7 тона резерви у злату што је 12,6 одсто свих девизних резерви, a oднедавно све златне полуге су у земљи. Приликом недавног представљања извештаја о инфлацији Јоргованка Табаковић, гувернерка Народне банке Србије казала је да је пренос златних резерви (репатријација) општа пракса. Објашњавајући зашто је добро да златне резерве буду у Србији, она је као пример навела тешкоће које је НБС имала да би вратила једну тону злата преосталу од сукцесије. Према њеним речима, репатријацију златних резерви спроводе бројне земље, између осталих Немачка па и Србија. Централна банка проширује опције у којима чува резерве како би држава могла да одговори на све своје обавезе. – Ниједна од држава које имају имовину те врсте, не жели да ризикује, па укључујући и тешкоће са транспортом

Економија

25.08.2021 у 23:23

Кредити отпорни на корону

Становништво и привреда све се више задужују па је тако раст кредита настављен у другом кварталу с тим да банкари очекују и да се до краја године неће ништа променити. Томе ће допринети и повољни услови задуживања. Наиме, водеће централне банке у свету, Систем федералних резерви САД и Европска централна банка, наставиле су да воде експанзивну монетарну политику, како би осигурале што бржи опоравак од прошлогодишње рецесије. Како је објаснио Саво Јаковљевић, генерални директор Сектора за економска истраживања и статистику у Народној банци Србије (НБС) према новим смерницама које је Европска централна банка објавила у јулу, каматне стопе ће остати на тренутним или нижим нивоима све док инфлација не достигне два одсто и на том нивоу се одржи. Најновије пројекције Система федералних

Економија

20.08.2021 у 22:58

Велике банке гутају мале

Динамично је било ових летњих дана на банкарском тржишту Србије, јер је неколико банака променило власника. Директна банка утопила се у Евробанку, МТС у Поштанску штедионицу, а последњи случај је то што је Рајфајзен банка купила Креди Агрикол банку. Увелико сe прича и да ће овдашњу подружницу руске Сбер банке купити домаћа АИК банка, а од малих ту су још Моби, Адико, Халк, Апи, Алта, Експо, Опортјунити… Да ли је малим банкама на тржишту одзвонило питали смо стручњаке. Ђорђе Ђукић, професор на Економском факултету у Београду, каже да продају овдашњих малих банака налаже логика профита њихових власника, а то су велике стране банкарске групације. Стручно речено, власнике занима принос на акцијски капитал и принос на активу. Зато банке бију битку да смање трошкове, а то се постиже

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

11.06.2026 у 02:10

Кишовито уз пад температуре

11.06.2026 у 01:58

У Русији потребно створити Поморски центар

11.06.2026 у 01:26

Валенсијa победилa Хувентуд у полуфиналу шпанске лиге

11.06.2026 у 01:08

Састанак владе са војно-индустријским комплексом ради убрзања производње

11.06.2026 у 00:45

Одбојкаши Србије победили Аргентину

11.06.2026 у 00:37

Противваздушна одбрана и експлозије у појединим деловима Ирана