Грађевинарство највише утицало на раст БДП-а

Подаци о укупној индустријској производњи за јул, посебно о производњи прерађивачке индустрије, и даље не показују убрзавање привредне активности која би била заснована на расту бруто домаћег производа у другом кварталу. Наиме, тенденције су и даље опадајуће. Десезонирани податак за јул је за укупну индустрију порастао захваљујући порастима у рударству и електропривреди, али не и за прерађивачку индустрију. Скромни су, сем у рударству, и међугодишњи порасти производње у јулу. Посматрајући тај тренд за целу годину се долази до мањег раста од оног који је остварен за седам месеци, наводи Стојан Стаменковић, координатор публикације „Месечне анализе и трендови” (МАТ) у септембарском броју.

Међутим, висок раст спољнотрговинске размене, и извоза и увоза, сугеришу закључак да се опадајући трендови производње укупне и прерађивачке индустрије неће одржати и да се може очекивати да они у наредним месецима промене смер. Постизању програмираног пораста БДП-а у овој години, поред индустријске производње, посебно ће допринети пораст производње грађевинарства, условљен порастом инвестиција.

Потрошачке цене, после бржег раста током претходних месеци, у јулу су се вратиле на пораст из истог месеца прошле године, а међугодишња стопа инфлације је у јулу остала на истом нивоу на коме је била и у јуну, нижем него у мају и незнатно вишем од средње вредности циљаног инфлационог распона, наводи Стаменковић.

Укупна вредност спољнотрговинске размене у првих седам месеци 2021. године је 27,479 милијарди евра, што је за 24,7 одсто више него у истом периоду претходне године. Кумулативно, у свих седам месеци извоз је вредео 11,927 милијарди евра и био је већи него у истом периоду претходне године за 28 одсто, а увоз је вредео 15,551 милијарду евра, или за 22,3 одсто више. Покривеност увоза извозом била је релативно висока, али је опадала – од 84 одсто у јануару до 73,3 одсто у мају и јуну. У јулу се поново повећала на 75,1 одсто. Трговински дефицит за седам месеци изнео је 3,625 милијарди евра, а месечна вредност трговинског дефицита кретала се од јануара, када је износила 258 милиона евра, до 661 милион у јуну, повећавајући се из месеца у месец. У јулу је дефицит био нешто мањи и износио је 616 милиона евра.

Када се спољнотрговинска размена прати по областима, може се констатовати да је највећа вредност извоза – у периоду јануар–мај и у овој години концентрисана на пет области које су биле водеће и у прошлој години. То су производња електричне опреме, производња моторних возила и приколица, прехрамбена индустрија, производња производа од гуме и пластике и производња основних метала.

Када се спољнотрговинска размена посматра по земљама, у првих седам месеци 2021. највећи извоз, и то 12,5 одсто укупног извоза, или 26,5 одсто више него у првих седам месеци 2020, био је у Немачку – 1,496 милијарди евра. Из те земље је био и највећи увоз, и то 13,4 укупног увоза, а дефицит је био 561 милион евра. На другом месту је Италија са 8,8 одсто укупног извоза. Извоз је повећан за 29,5, а увоз за 24,6 одсто. Међутим, Италија није задржала ранију другу позицију у нашем увозу. Увоз из Кине је повећан за 21,9 одсто, а вредност се приближила износу од две милијарде евра (1,9 милијарди евра, а учешће тог увоза у укупном увозу је 12,2 одсто). На другој страни, извоз у Кину је и даље симболичан и на десетом месту по величини, а дефицит у трговинској размени са том земљом износи скоро милијарду и по евра.