Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Ekonomija

17.08.2021 u 21:08

Inflacija udara po novčaniku

„Nekada sam za hiljadu dinara točio sedam, sedam i po litara goriva, a sada samo šest. Gradnja kuće me košta 70 odsto više nego da sam to radio prošle godine”... Ovakvi i slični komentari na poskupljenja mnogih proizvoda u Srbiji mogu se čuti na svakom koraku. Više cene registrovala je i statistika pa je tako julska međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila 3,3 odsto, a od početka godine, što znači u odnosu na decembar 2020 – 3,7 procenata. Za većinu stanovnika bitna je roba koju oni kupuju, a to su hrana, gorivo, cigarete koje su poskupele zbog šestomesečnog usklađivanja akciza. Zato mnogi kažu da im se čini da je mereno time koliko su im novčanici prazniji, inflacija ipak veća. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu navodi da su građani i ranije sumnjali u

Ekonomija

08.08.2021 u 21:58

Korona i dugovima zarazila svet

Aktuelna pandemija zarazila je svet ne samo virusom, već i dugovima. Zbog velikih izdvajanja za zdravstvo i privredu rastu dugovi država, a na ličnom planu oni koji su se razboleli znaju da im je korona priredila ekstratrošak. Tako je javni dug evrozone, njenih država članica, dostigao vrednost svega onoga što ta, inače, jaka ekonomija, stvori za godinu dana. Kako je nominalno reč o hiljadama milijardi evra jednostavnije je navesti da je javni dug evrozone premašio u prvom tromesečju 2021. godine nivo od 100 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prvi put ikada. Prema upravo objavljenim podacima agencije EU za statistiku, Evrostata, javni dug evrozone popeo se u prvom kvartalu na 100,5 odsto BDP-a sa nivoa od 97,8 procenata na kraju poslednjeg tromesečja 2020. U Evropskoj uniji taj

Ekonomija

29.07.2021 u 23:00

Kamate na štednju će još dugo ostati niske

Koliko je vest da je Evropska centralna banka prošle nedelje odlučila da ne povećava kamatne stope bila dobra za dužnike, toliko je njihova odluka da zadrže negativnu kamatu na depozite od 0,5 odsto bila loša za štediše. To znači da i ubuduće od novca položenog na štednju, konkretno evra, neće biti nikakve vajde. I tako je već godinama. Pri tom pandemija nije tome doprinela, ali je zato stanje produžila. Kamate su kod nas minimalne, još nisu negativne ma koliko se to nekome činilo da jesu. Mnogi devize imaju u bankama samo da im ne bi stajale u kući. Bankari „klijente” umesto na štedne usmeravaju da novac drže na deviznom računu, bez oročenja, s kojima istina mogu da raspolažu u svakom trenutku, ali je zato kamata 0,10 odsto godišnje. Neki kažu da se bum na tržištu nekretnina delom može

Ekonomija

25.07.2021 u 22:00

U dobrovoljne penzijske fondove uplaćuje više od 200.000 građana

Na kraju prvog tromesečja 2021. godine za privatne penzije, odnosno u dobrovoljne penzijske fondove u Srbiji, uplaćivalo je 205.107 ljudi, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Svaki deseti radnik, tačnije 9,4 odsto zaposlenih, na ovaj način se obezbeđuje za starost. Oni imaju 279.536 sklopljenih ugovora o članstvu u dobrovoljnim penzijskim fondovima što znači da neki od njih štede u nekoliko fondova. Interesantno je da se broj osiguranika privatnih penzionih fondova sporo povećava kao da je iscrpljen udeo zaposlenih čiji poslodavci ili oni sami to sebi mogu da priušte. Poređenja radi 2015. ovi fondovi su imali 190.500 osiguranika, a 2018. godine 192.300. Iznos akumuliranih sredstava zavisi od visine uplata, prinosa koje ostvaruju fondovi, visine naknada i dužine perioda akumulacije

Ekonomija

24.07.2021 u 20:47

Privredni rast u drugom tromesečju između 12 i 15 odsto

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je juče da očekuje da će stopa rasta u drugom kvartalu biti između 12 i 15 odsto. Srbija će do kraja godine po stopi rasta biti među tri najbolje ekonomije u Evropi, jer je sa trećim paketom pomoći, vrednim 266 milijardi dinara, država uspela da sačuva radna mesta i privredu. „U prvom kvartalu stopa rasta je 1,7 odsto, a očekujemo da u drugom bude između 12 i 15 odsto što je ogroman pomak, jer smo prošle godine u drugom kvartalu imali minus 6,4 procenta, a sada će rezultat biti dvostruko bolji”, rekao je Mali za TV Pink. Podsećanja radi, razlog prošlogodišnjeg pada u drugom kvartalu bilo je zaključavanje tako da se ovaj dvocifren rast ipak i tome duguje. Inače, prema kalendaru Republičkog zavoda za statistiku oni će pomenuti podatak o

Ekonomija

22.07.2021 u 22:56

Majske penzije isplaćene sredstvima PIO fonda

Majske penzije za penzionere iz kategorije zaposlenih isplaćene su potpuno iz doprinosa, saopšteno je iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Ovo je potvrdila i Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. „Za isplatu majskih penzija za kategoriju zaposlenih nije isplaćen nijedan dinar dotacija iz budžeta, već su one podeljene u potpunosti iz Fonda PIO”, izjavila je resorna ministarka. Ona je navela da su to izuzetno povoljni pokazatelji koji su direktni indikatori ekonomske politike koja se vodi. „Kada je reč o dotaciji, one su 2012. činile 43,4 odsto, da bi se u poslednjih pet godina prepolovile i bile nešto iznad 20 procenata. Ove godine imamo najpovoljniji pokazatelj što se tiče procenta dotacija – u toku maja nije povučen ni

Ekonomija

21.07.2021 u 17:55

Inflacija ima mane, ali i prednosti

Kada inflacija „promoli glavu” kao što je to u poslednje vreme slučaj u svetu i kod nas nastaje preračunavanje kome će ona da škodi, a kome da koristi. Podsećanja radi, ovdašnja iskustva s većom inflacijom ekstremno su negativna, jer je pre skoro dve decenije poznata hiperinflacija urnisala vrednost zarada. Oporavak je bio spor i dugotrajan i zato se kod nas i na sam pomen iole veće inflacije javlja zebnja. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da ona ima dva lica. „Sa stanovišta političke ekonomije nešto veća inflacije u aktuelnim okolnostima poželjna je za vlade jer bi ona pomogla smanjivanju tereta javnog duga u velikim zemljama koje se zadužuju u svojoj valuti kao što su SAD, članice Evropske unije, Japan. Smanjivanje realne vrednosti

Ekonomija

19.07.2021 u 18:23

Leti je najteže naći slobodan sef u banci

Mnogo vremena, klikova po internetu, zvanja telefonom, bilo je potrebno našoj čitateljki da pronađe slobodan sef u nekoj banci. Sezona je godišnjih odmora, kazali su joj bankari, tražnja je velika i kako se jedan oslobodi za njega postoje liste čekanja. Oni ciničniji bi rekli bilo leto ili zima, godišnji odmori, praznici, tek u bankama je slobodnih jako malo i oni kojima su potrebni moraju da se poprilično raspitaju o tome. Situacija se menja svakodnevno, tako da informacija da imaju slobodnih sutra više ne važi. Tako je već godinama, a razlog je svakako i to što mnoge banke ne nude takvu uslugu. Sefove za iznajmljivanje nemaju Evrobanka, Nova Ljubljanska, kao ni Adiko banka. Pandemija je korisnicima dodatno iskomplikovala njihovu upotrebu, jer oni koji nisu mogli lično da koriste

Ekonomija

19.07.2021 u 10:30

Dina jeftinija, ali se manje koristi nego strane kartice

Domaća dina kartica je jeftinija, ali i dalje se manje koristi nego strane, viza i masterkard. Kad se kaže jeftinija znači da ona manje košta onoga kod koga se provlači, trgovca na primer, kao i banku koja je izdaje, ali je kao i strane potpuno besplatna za vlasnika, odnosno sve one koji ih koriste, odnosno provlače na pos-terminalima. Narodna banka Srbije (NBS) već godinama ulaže napore da promoviše domaću dinu s pomenutim argumentima. Pogotovo od 2018. od kada su kartičarske naknade smanjene Zakonom o međubankarskim naknadama. NBS je čak obavezala banke da klijentima moraju da izdaju i domaću karticu, pored postojećih stranih. Mnogima, međutim i dalje nije jasno zašto moraju da je uzmu, pa to doživljavaju kao namet. U periodu od pet godina, od 2016. do 2020, ukupne naknade koje su banke

Ekonomija

17.07.2021 u 21:51

Veće provizije i cene usluga – pojas za spasavanje banaka

Povećali smo proviziju za plaćanja po platnom računu, isto i za upit stanja na bankomatu. I još nekoliko stavki. Ovako ukratko izgleda obaveštenje koje su dobili klijenti nekih banaka. Ništa neobično, banke žive od provizija i usluga, a kako su im prošle godine, usled dva moratorijuma od po pet meseci, pali prihodi, jer im dužnici ništa nisu plaćali, pojedine su pojas za preživljavanje videle u povećanju pomenutih naknada. Pogotovo u situaciji kada su kamate za naše prilike na istorijskom minimumu. Kome se ne sviđa banka neka je promeni. Samo, u praksi je to malo teže izvesti. Ne zbog procedura, već zato što klijenti bankama u proseku duguju oko hiljadu evra. Tu su krediti, kartice, dozvoljeni minusi, a za napuštanje banke i izmirenja dugova dužnicima treba baš ono za šta su i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović