Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

17.08.2021 у 21:08

Инфлација удара по новчанику

„Некада сам за хиљаду динара точио седам, седам и по литара горива, а сада само шест. Градња куће ме кошта 70 одсто више него да сам то радио прошле године”... Овакви и слични коментари на поскупљења многих производа у Србији могу се чути на сваком кораку. Више цене регистровала је и статистика па је тако јулска међугодишња инфлација у Србији износила 3,3 одсто, а од почетка године, што значи у односу на децембар 2020 – 3,7 процената. За већину становника битна је роба коју они купују, а то су храна, гориво, цигарете које су поскупеле због шестомесечног усклађивања акциза. Зато многи кажу да им се чини да је мерено тиме колико су им новчаници празнији, инфлација ипак већа. Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду наводи да су грађани и раније сумњали у

Економија

08.08.2021 у 21:58

Корона и дуговима заразила свет

Актуелна пандемија заразила је свет не само вирусом, већ и дуговима. Због великих издвајања за здравство и привреду расту дугови држава, а на личном плану они који су се разболели знају да им је корона приредила екстратрошак. Тако је јавни дуг еврозоне, њених држава чланица, достигао вредност свега онога што та, иначе, јака економија, створи за годину дана. Како је номинално реч о хиљадама милијарди евра једноставније је навести да је јавни дуг еврозоне премашио у првом тромесечју 2021. године ниво од 100 процената бруто домаћег производа (БДП). Први пут икада. Према управо објављеним подацима агенције ЕУ за статистику, Евростата, јавни дуг еврозоне попео се у првом кварталу на 100,5 одсто БДП-а са нивоа од 97,8 процената на крају последњег тромесечја 2020. У Европској унији тај

Економија

29.07.2021 у 23:00

Камате на штедњу ће још дуго остати ниске

Колико је вест да је Европска централна банка прошле недеље одлучила да не повећава каматне стопе била добра за дужнике, толико је њихова одлука да задрже негативну камату на депозите од 0,5 одсто била лоша за штедише. То значи да и убудуће од новца положеног на штедњу, конкретно евра, неће бити никакве вајде. И тако је већ годинама. При том пандемија није томе допринела, али је зато стање продужила. Камате су код нас минималне, још нису негативне ма колико се то некоме чинило да јесу. Многи девизе имају у банкама само да им не би стајале у кући. Банкари „клијенте” уместо на штедне усмеравају да новац држе на девизном рачуну, без орочења, с којима истина могу да располажу у сваком тренутку, али је зато камата 0,10 одсто годишње. Неки кажу да се бум на тржишту некретнина делом може

Економија

25.07.2021 у 22:00

У добровољне пензијске фондове уплаћује више од 200.000 грађана

На крају првог тромесечја 2021. године за приватне пензије, односно у добровољне пензијске фондове у Србији, уплаћивало је 205.107 људи, показују подаци Народне банке Србије. Сваки десети радник, тачније 9,4 одсто запослених, на овај начин се обезбеђује за старост. Они имају 279.536 склопљених уговора о чланству у добровољним пензијским фондовима што значи да неки од њих штеде у неколико фондова. Интересантно је да се број осигураника приватних пензионих фондова споро повећава као да је исцрпљен удео запослених чији послодавци или они сами то себи могу да приуште. Поређења ради 2015. ови фондови су имали 190.500 осигураника, а 2018. године 192.300. Износ акумулираних средстава зависи од висине уплата, приноса које остварују фондови, висине накнада и дужине периода акумулације новца,

Економија

24.07.2021 у 20:47

Привредни раст у другом тромесечју између 12 и 15 одсто

Министар финансија Синиша Мали изјавио је јуче да очекује да ће стопа раста у другом кварталу бити између 12 и 15 одсто. Србија ће до краја године по стопи раста бити међу три најбоље економије у Европи, јер је са трећим пакетом помоћи, вредним 266 милијарди динара, држава успела да сачува радна места и привреду. „У првом кварталу стопа раста је 1,7 одсто, а очекујемо да у другом буде између 12 и 15 одсто што је огроман помак, јер смо прошле године у другом кварталу имали минус 6,4 процента, а сада ће резултат бити двоструко бољи”, рекао је Мали за ТВ Пинк. Подсећања ради, разлог прошлогодишњег пада у другом кварталу било је закључавање тако да се овај двоцифрен раст ипак и томе дугује. Иначе, према календару Републичког завода за статистику они ће поменути податак о привредном

Економија

22.07.2021 у 22:56

Мајске пензије исплаћене средствима ПИО фонда

Мајске пензије за пензионере из категорије запослених исплаћене су потпуно из доприноса, саопштено је из Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Ово је потврдила и Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. „За исплату мајских пензија за категорију запослених није исплаћен ниједан динар дотација из буџета, већ су оне подељене у потпуности из Фонда ПИО”, изјавила је ресорна министарка. Она је навела да су то изузетно повољни показатељи који су директни индикатори економске политике која се води. „Када је реч о дотацији, оне су 2012. чиниле 43,4 одсто, да би се у последњих пет година преполовиле и биле нешто изнад 20 процената. Ове године имамо најповољнији показатељ што се тиче процента дотација – у току маја није повучен ни

Економија

21.07.2021 у 17:55

Инфлација има мане, али и предности

Када инфлација „промоли главу” као што је то у последње време случај у свету и код нас настаје прерачунавање коме ће она да шкоди, а коме да користи. Подсећања ради, овдашња искуства с већом инфлацијом екстремно су негативна, јер је пре скоро две деценије позната хиперинфлација урнисала вредност зарада. Опоравак је био спор и дуготрајан и зато се код нас и на сам помен иоле веће инфлације јавља зебња. Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да она има два лица. „Са становишта политичке економије нешто већа инфлације у актуелним околностима пожељна је за владе јер би она помогла смањивању терета јавног дуга у великим земљама које се задужују у својој валути као што су САД, чланице Европске уније, Јапан. Смањивање реалне вредности јавног дуга

Економија

19.07.2021 у 18:23

Лети је најтеже наћи слободан сеф у банци

Много времена, кликова по интернету, звања телефоном, било је потребно нашој читатељки да пронађе слободан сеф у некој банци. Сезона је годишњих одмора, казали су јој банкари, тражња је велика и како се један ослободи за њега постоје листе чекања. Они циничнији би рекли било лето или зима, годишњи одмори, празници, тек у банкама је слободних јако мало и они којима су потребни морају да се поприлично распитају о томе. Ситуација се мења свакодневно, тако да информација да имају слободних сутра више не важи. Тако је већ годинама, а разлог је свакако и то што многе банке не нуде такву услугу. Сефове за изнајмљивање немају Евробанка, Нова Љубљанска, као ни Адико банка. Пандемија је корисницима додатно искомпликовала њихову употребу, јер они који нису могли лично да користе сеф, морали су

Економија

19.07.2021 у 10:30

Дина јефтинија, али се мање користи него стране картице

Домаћа дина картица је јефтинија, али и даље се мање користи него стране, виза и мастеркард. Кад се каже јефтинија значи да она мање кошта онога код кога се провлачи, трговца на пример, као и банку која је издаје, али је као и стране потпуно бесплатна за власника, односно све оне који их користе, односно провлаче на пос-терминалима. Народна банка Србије (НБС) већ годинама улаже напоре да промовише домаћу дину с поменутим аргументима. Поготово од 2018. од када су картичарске накнаде смањене Законом о међубанкарским накнадама. НБС је чак обавезала банке да клијентима морају да издају и домаћу картицу, поред постојећих страних. Многима, међутим и даље није јасно зашто морају да је узму, па то доживљавају као намет. У периоду од пет година, од 2016. до 2020, укупне накнаде које су банке

Економија

17.07.2021 у 21:51

Веће провизије и цене услуга – појас за спасавање банака

Повећали смо провизију за плаћања по платном рачуну, исто и за упит стања на банкомату. И још неколико ставки. Овако укратко изгледа обавештење које су добили клијенти неких банака. Ништа необично, банке живе од провизија и услуга, а како су им прошле године, услед два мораторијума од по пет месеци, пали приходи, јер им дужници ништа нису плаћали, поједине су појас за преживљавање виделе у повећању поменутих накнада. Поготово у ситуацији када су камате за наше прилике на историјском минимуму. Коме се не свиђа банка нека је промени. Само, у пракси је то мало теже извести. Не због процедура, већ зато што клијенти банкама у просеку дугују око хиљаду евра. Ту су кредити, картице, дозвољени минуси, а за напуштање банке и измирења дугова дужницима треба баш оно за шта су и прекорачили праг

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

11.06.2026 у 02:10

Кишовито уз пад температуре

11.06.2026 у 01:58

У Русији потребно створити Поморски центар

11.06.2026 у 01:26

Валенсијa победилa Хувентуд у полуфиналу шпанске лиге

11.06.2026 у 01:08

Састанак владе са војно-индустријским комплексом ради убрзања производње

11.06.2026 у 00:45

Одбојкаши Србије победили Аргентину

11.06.2026 у 00:37

Противваздушна одбрана и експлозије у појединим деловима Ирана