Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Ekonomija

15.07.2021 u 19:00

Nafta i dalje kroji inflaciju

Inflacija raste svuda u svetu, pa i kod nas. U SAD je na godišnjem nivou povećana na čak 5,4 odsto. Junski rast bio je 0,9 procenata što je najveće mesečno povećanje u poslednjih 13 godina. Uzrok ubrzanja cena na malo su poskupljenja hrane i energije, ali i polovnih vozila. U istom periodu inflacija u Srbiji povećana je za 3,3 odsto, a samo junski rast iznosio je 0,3. Razlozi povećanja isti su, s izuzetkom polovnih vozila. Veće su cene hrane, goriva, lekova… zbog čega neretko potrošači kažu da je inflacija i veća. To dobro znaju po svojoj kupovnoj moći, jer poskupljenja smanjuju realnu vrednost njihove zarade. Za godinu dana cene poljoprivrednih proizvoda, tačnije od maja do maja, povećane su za 20,4 procenta. Najviše je poskupelo industrijsko bilje 84,8 odsto što je objašnjenje za to

Ekonomija

14.07.2021 u 17:18

Sve manje banaka naplaćuje obradu kredita kod novih zajmova

Obradu zahteva za nove kredite naplaćuje sve manje banaka bilo da je reč o gotovinskom, stambenom ili nekom drugom zajmu, mada ima i onih koje i dalje to zaračunavaju. Reč je o trošku što su ga platili dužnici kod već odobrenih kredita i koji uveliko tuže banke za povraćaj tih sredstava, a sudovi presuđuju u njihovu korist. Sem toga, sve manje banaka pri odobravanju stambenih zajmova insistira da on mora biti osiguran kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) što je takođe predmet spora banaka i dužnika koji ih i iz tog razloga tuže sudu. Ko uzima kredit bez ovog osiguranja mora da računa na nešto veću kamatu, jer je poenta njegovog uvođenja bila da klijenti dobiju manju kamatu. Prema podacima Narodne banke kod nas posluju 24 banke, a uskoro će biti dve manje, jer će

Ekonomija

13.07.2021 u 22:25

Sve više stambenih zajmova s deset odsto učešća

Banke sve više odobravaju stambene zajmove s deset odsto učešća. Prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) od avgusta prošle godine, kada je Narodna banka omogućila takve olakšice isključivo za kupovinu prvog stana, odobreno je 627 takvih kredita. U istom periodu onih sa 20 odsto učešća osigurano je 3.753. Znači, u ukupnoj masi novoodobrenih i osiguranih zajmova oni sa deset procenata učešća čine oko petnaestak odsto. Podsećanja radi, u prošloj deceniji kada su strane banke stigle na ovo tržište, odobravale su zajmove s istim takvim učešćem. To se promenilo 2011. kada ga je centralna banka povećala na 20 odsto s obrazloženjem da je kredit s manjim učešćem rizičniji i za banku i za klijenta. Korisnika za ceo period otplate takav zajam više košta, a za

Ekonomija

10.07.2021 u 22:00

Zbog slabog roda cena malina dostigla rekord

Cena „crvenog zlata” u otkupu ovog leta otišla je u nebesa. Hladnjačari maline plaćaju od 350 do 400 dinara po kilogramu i to odmah naruke ceo iznos. Ovo, istina, važi za malinu prve i ekstrakategorije. Ona organska dostiže još veću cenu – 450 dinara po kilogramu. Tako dobru otkupnu cenu malinari ne pamte. Dobijaju ovih dana po kilogramu u proseku više od tri evra, pa i 3,5. To je dvostruko više od inače dobre cene koju su postizali ranijih godina. Šta je razlog? Pa tržište. Rod je manji ne samo kod nas, već i u drugim zemljama koje su malinarske velesile što je automatski dovelo do rasta cena. Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara potvrđuje da je cena dobra, ali je problem to što je prinos mali. Zato, uprkos tome što će proizvođači dobiti i 3,5 evra po kilogramu,

Ekonomija

08.07.2021 u 10:00

Raketa i polisa štite od grada

Pre nekoliko dana grad u okolini Čačka napravio je u voćnjacima između 10 i 30 odsto štete koja bi bila i mnogo veća da nije bilo protivgradnih raketa. Tim povodom Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rekao je da će država gledati da pomogne i one koji se nisu osigurali. „Znate kako, postoje dva alata – jedan je protivgradna zaštita, drugi je osiguranje i kad to uparite nemate više nikakav problem”, kazao je Nedimović. Država daje subvencije kako bi se zemljoradnici u što većem broju osigurali. I ovogodišnjom uredbom o raspodeli u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2021, kao i ranijih godina, predviđeni su podsticaji za osiguranje proizvodnje. Nosilac poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji, ima pravo na podsticaj osiguranja useva, plodova i

Ekonomija

07.07.2021 u 22:00

Novac za investicije još čeka u kasi države

Iz Ministarstva finansija saopšteno je da je u periodu januar–maj ostvaren deficit republičkog budžeta od 99,8 milijardi dinara. Prihodi su iznosili 533,8 milijardi, a rashodi su izvršeni u iznosu od 633,6 milijardi. Za sam maj deficit je bio 59,5 milijardi dinara. Zašto mali minus u državnoj kasi u ovom slučaju nije dobra vest, već loša? Pa zato što pokazuje da pare za važne infrastrukturne projekte nisu povučene. To je potvrdio i predsednik države. Za pet meseci izvršenje budžeta iznosi samo 28 odsto što znači da će, ovim tempom, do kraja godine biti oko 70 procenata. Da bi se ostvario predviđeni privredni rast potrebno je da bude najmanje 80 odsto, izjavio je predsednik Vučić gostujući na Hepi televiziji. Predsednik je na nedavnoj konferenciji za novinare u kompleksu „Beograd na

Ekonomija

03.07.2021 u 21:31

Male banke na tržištu nemaju šta da traže

Poslednji slučaj pripajanja MTS banke Poštanskoj štedionici pokazuje da male banke na tržištu nemaju šta da traže i da su one balast za vlasnika pa makar to bila i država, kao što je to slučaj s ovom „Telekomovom” bankom, koja je zauzimala tek 0,3 odsto tržišnog učešća. Stručnjaci kažu da su profitabilne tek one s učešćem većim od deset odsto. Istini za volju, ima i izuzetaka kada mala banka ima visoku profitabilnost, a to je onda kada je usmerena samo na određenu tržišnu ciljnu grupu. Tako posmatrano, proces ukrupnjavanja bankarskog sektora će se nastaviti jer još ima malih banaka. Trenutno posluju 24 banke, formalno 25, jer na spisku Narodne banke Srbije još stoje odvojeno Komercijalna i njen novi vlasnik slovenačka Nova ljubljanska banka (NLB). Podsećanja radi, pre desetak godina

Ekonomija

21.06.2021 u 08:52

NBS: sve više građana koristi najsavremenije oblike plaćanja

Naši građani sve više koriste najsavremenije oblike plaćanja. Na kraju prvog tromesečja ove godine ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva imalo je skoro 3,2 miliona korisnika, što je za 14,45 odsto više nego u istom periodu prošle godine, saopšteno je iz Narodne banke Srbije (NBS). Rast broja korisnika koji su ugovorili uslugu mobilnog bankarstva još je veći, sa 1,76 miliona korisnika na kraju prvog tromesečja 2020. godine na gotovo 2,3 miliona na kraju prvog tromesečja 2021, što predstavlja povećanje od čak 28,95 odsto. Ne raste samo broj ovih savremenih instrumenata plaćanja, već i njihova upotreba. Tako je korišćenje elektronskog i mobilnog bankarstva fizičkih i pravnih lica znatno porasla, posebno kada je reč o mobilnom bankarstvu. Broj transakcija izvršenih putem mobilnog

Ekonomija

12.06.2021 u 18:09

Pandemija podstakla borbu protiv poreskih rajeva

Ministri finansija najrazvijenijih zemalja sveta G-7 složili su se da multinacionalne kompanije treba da plaćaju porez i tamo gde posluju i ostvaruju prihod, a ne samo gde im je sedište. Posledica dogovora je da bi poreski rajevi mogli biti ukinuti, a da će u budžete država da se slije mnogo više novca. Porez za kompanije bi, prema predlogu, iznosio najmanje 15 odsto. Ukratko multinacionalke poput „Gugla” i „Fejsbuka” plaćaće porez na dobit kad u nekoj zemlji sakupljaju podatke i prodaju reklame. Slično i internet trgovac „Amazon”. Do toga je dug put, jer i zakonodavstva svake zemlje o tome treba da se izjasne. Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, navodi da je predlog da kompanije plaćaju porez tamo gde posluju, odnosno gde realizuju biznis, a ne gde im je

Ekonomija

06.06.2021 u 22:00

Da li zapadni Balkan može da profitira od vraćanja proizvodnje iz Azije

Države zapadnog Balkana mogle bi da profitiraju od trenda vraćanja proizvodnje iz Azije u Evropu, ocenjuje Bečki ekonomski institut, a prenosi Tanjug. Taj trend mogao bi da koristi zemljama regiona i donese direktne investicije od više milijardi evra. Međutim, da bi to ostvarili moraju ulagati u obrazovni sistem i izgradnju transportne infrastrukture. „Usled protekcionističkih tendencija u svetskoj trgovini već prošle decenije pokrenuto je vraćanje proizvodnje iz Azije u blizinu starih industrijskih zemalja”, rekao je ekonomista Bečkog instituta Branimir Jovanović. On je naglasio da će to vraćanje proizvodnje da se u Evropi pojača posle pandemije. „Manji troškovi plata i niski porezi više ne igraju odlučujuću ulogu. Strani investitori pre svega traže dobro kvalifikovanu radnu snagu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović