Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

15.07.2021 у 19:00

Нафта и даље кроји инфлацију

Инфлација расте свуда у свету, па и код нас. У САД је на годишњем нивоу повећана на чак 5,4 одсто. Јунски раст био је 0,9 процената што је највеће месечно повећање у последњих 13 година. Узрок убрзања цена на мало су поскупљења хране и енергије, али и половних возила. У истом периоду инфлација у Србији повећана је за 3,3 одсто, а само јунски раст износио је 0,3. Разлози повећања исти су, с изузетком половних возила. Веће су цене хране, горива, лекова… због чега неретко потрошачи кажу да је инфлација и већа. То добро знају по својој куповној моћи, јер поскупљења смањују реалну вредност њихове зараде. За годину дана цене пољопривредних производа, тачније од маја до маја, повећане су за 20,4 процента. Највише је поскупело индустријско биље 84,8 одсто што је објашњење за то што литар

Економија

14.07.2021 у 17:18

Све мање банака наплаћује обраду кредита код нових зајмова

Обраду захтева за нове кредите наплаћује све мање банака било да је реч о готовинском, стамбеном или неком другом зајму, мада има и оних које и даље то зарачунавају. Реч је о трошку што су га платили дужници код већ одобрених кредита и који увелико туже банке за повраћај тих средстава, а судови пресуђују у њихову корист. Сем тога, све мање банака при одобравању стамбених зајмова инсистира да он мора бити осигуран код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК) што је такође предмет спора банака и дужника који их и из тог разлога туже суду. Ко узима кредит без овог осигурања мора да рачуна на нешто већу камату, јер је поента његовог увођења била да клијенти добију мању камату. Према подацима Народне банке код нас послују 24 банке, а ускоро ће бити две мање, јер ће

Економија

13.07.2021 у 22:25

Све више стамбених зајмова с десет одсто учешћа

Банке све више одобравају стамбене зајмове с десет одсто учешћа. Према подацима Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК) од августа прошле године, када је Народна банка омогућила такве олакшице искључиво за куповину првог стана, одобрено је 627 таквих кредита. У истом периоду оних са 20 одсто учешћа осигурано је 3.753. Значи, у укупној маси новоодобрених и осигураних зајмова они са десет процената учешћа чине око петнаестак одсто. Подсећања ради, у прошлој деценији када су стране банке стигле на ово тржиште, одобравале су зајмове с истим таквим учешћем. То се променило 2011. када га је централна банка повећала на 20 одсто с образложењем да је кредит с мањим учешћем ризичнији и за банку и за клијента. Корисника за цео период отплате такав зајам више кошта, а за

Економија

10.07.2021 у 22:00

Због слабог рода цена малина достигла рекорд

Цена „црвеног злата” у откупу овог лета отишла је у небеса. Хладњачари малине плаћају од 350 до 400 динара по килограму и то одмах наруке цео износ. Ово, истина, важи за малину прве и екстракатегорије. Она органска достиже још већу цену – 450 динара по килограму. Тако добру откупну цену малинари не памте. Добијају ових дана по килограму у просеку више од три евра, па и 3,5. То је двоструко више од иначе добре цене коју су постизали ранијих година. Шта је разлог? Па тржиште. Род је мањи не само код нас, већ и у другим земљама које су малинарске велесиле што је аутоматски довело до раста цена. Добривоје Радовић, председник Асоцијације малинара потврђује да је цена добра, али је проблем то што је принос мали. Зато, упркос томе што ће произвођачи добити и 3,5 евра по килограму, укупна

Економија

08.07.2021 у 10:00

Ракета и полиса штите од града

Пре неколико дана град у околини Чачка направио је у воћњацима између 10 и 30 одсто штете која би била и много већа да није било противградних ракета. Тим поводом Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде рекао је да ће држава гледати да помогне и оне који се нису осигурали. „Знате како, постоје два алата – један је противградна заштита, други је осигурање и кад то упарите немате више никакав проблем”, казао је Недимовић. Држава даје субвенције како би се земљорадници у што већем броју осигурали. И овогодишњом уредбом о расподели у пољопривреди и руралном развоју за 2021, као и ранијих година, предвиђени су подстицаји за осигурање производње. Носилац пољопривредног газдинства у Србији, има право на подстицај осигурања усева, плодова и животиња

Економија

07.07.2021 у 22:00

Новац за инвестиције још чека у каси државе

Из Министарства финансија саопштено је да је у периоду јануар–мај остварен дефицит републичког буџета од 99,8 милијарди динара. Приходи су износили 533,8 милијарди, а расходи су извршени у износу од 633,6 милијарди. За сам мај дефицит је био 59,5 милијарди динара. Зашто мали минус у државној каси у овом случају није добра вест, већ лоша? Па зато што показује да паре за важне инфраструктурне пројекте нису повучене. То је потврдио и председник државе. За пет месеци извршење буџета износи само 28 одсто што значи да ће, овим темпом, до краја године бити око 70 процената. Да би се остварио предвиђени привредни раст потребно је да буде најмање 80 одсто, изјавио је председник Вучић гостујући на Хепи телевизији. Председник је на недавној конференцији за новинаре у комплексу „Београд на

Економија

03.07.2021 у 21:31

Мале банке на тржишту немају шта да траже

Последњи случај припајања МТС банке Поштанској штедионици показује да мале банке на тржишту немају шта да траже и да су оне баласт за власника па макар то била и држава, као што је то случај с овом „Телекомовом” банком, која је заузимала тек 0,3 одсто тржишног учешћа. Стручњаци кажу да су профитабилне тек оне с учешћем већим од десет одсто. Истини за вољу, има и изузетака када мала банка има високу профитабилност, а то је онда када је усмерена само на одређену тржишну циљну групу. Тако посматрано, процес укрупњавања банкарског сектора ће се наставити јер још има малих банака. Тренутно послују 24 банке, формално 25, јер на списку Народне банке Србије још стоје одвојено Комерцијална и њен нови власник словеначка Нова љубљанска банка (НЛБ). Подсећања ради, пре десетак година пословало је

Економија

21.06.2021 у 08:52

НБС: све више грађана користи најсавременије облике плаћања

Наши грађани све више користе најсавременије облике плаћања. На крају првог тромесечја ове године уговорену услугу електронског банкарства имало је скоро 3,2 милиона корисника, што је за 14,45 одсто више него у истом периоду прошле године, саопштено је из Народне банке Србије (НБС). Раст броја корисника који су уговорили услугу мобилног банкарства још је већи, са 1,76 милиона корисника на крају првог тромесечја 2020. године на готово 2,3 милиона на крају првог тромесечја 2021, што представља повећање од чак 28,95 одсто. Не расте само број ових савремених инструмената плаћања, већ и њихова употреба. Тако је коришћење електронског и мобилног банкарства физичких и правних лица знатно порасла, посебно када је реч о мобилном банкарству. Број трансакција извршених путем мобилног телефона

Економија

12.06.2021 у 18:09

Пандемија подстакла борбу против пореских рајева

Министри финансија најразвијенијих земаља света Г-7 сложили су се да мултинационалне компаније треба да плаћају порез и тамо где послују и остварују приход, а не само где им је седиште. Последица договора је да би порески рајеви могли бити укинути, а да ће у буџете држава да се слије много више новца. Порез за компаније би, према предлогу, износио најмање 15 одсто. Укратко мултинационалке попут „Гугла” и „Фејсбука” плаћаће порез на добит кад у некој земљи сакупљају податке и продају рекламе. Слично и интернет трговац „Амазон”. До тога је дуг пут, јер и законодавства сваке земље о томе треба да се изјасне. Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, наводи да је предлог да компаније плаћају порез тамо где послују, односно где реализују бизнис, а не где им је седиште,

Економија

06.06.2021 у 22:00

Да ли западни Балкан може да профитира од враћања производње из Азије

Државе западног Балкана могле би да профитирају од тренда враћања производње из Азије у Европу, оцењује Бечки економски институт, а преноси Танјуг. Тај тренд могао би да користи земљама региона и донесе директне инвестиције од више милијарди евра. Међутим, да би то остварили морају улагати у образовни систем и изградњу транспортне инфраструктуре. „Услед протекционистичких тенденција у светској трговини већ прошле деценије покренуто је враћање производње из Азије у близину старих индустријских земаља”, рекао је економиста Бечког института Бранимир Јовановић. Он је нагласио да ће то враћање производње да се у Европи појача после пандемије. „Мањи трошкови плата и ниски порези више не играју одлучујућу улогу. Страни инвеститори пре свега траже добро квалификовану радну снагу и

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

11.06.2026 у 14:15

Генерална скупштина Уније театара Европе (УТЕ) биће одржана 13. јуна у ЈДП-у

11.06.2026 у 14:15

У великој акцији пољске полиције приведено 117 Украјинаца

11.06.2026 у 14:11

Лучић: Укидање роминга са ЕУ могуће до 2027. године

11.06.2026 у 14:08

Нетанјаху: Елиминишемо стотине терориста сваке недеље, дронови су посебан изазов

11.06.2026 у 14:07

Панел „Лидерке - Ништа о нама без нас“: Важност учешћа жена у доношењу одлука

11.06.2026 у 14:06

Немачко грађевинарство ове године очекује „тапкање у месту”