Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

12.03.2020 u 21:00

Udar korone na privredu

Ekonomija je kao čovek. Ako ima neku hroničnu bolest, stradaće od nekog udara, krize, a ako nema, lakše će sve to prebroditi. Ovako Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, komentariše eventualne posledice virusa korona po našu privredu. Mnoge države se već presabiraju šta im valja činiti u slučaju štete koju po njihove privrede može da ima virus. Mađarska vlada je već najavila da je spremna da interveniše u privredi kako bi neutralisala ekonomske posledice širenja kovida 19. Oni su već smanjili prognozu ekonomskog rasta za 2020. na 3,5 odsto sa četiri procenta ranije ove godine, delimično i zbog uticaja globalnog širenja virusa korona.

Ekonomija

10.03.2020 u 21:00

Kredite ne daju samo banke

Privreda i građani kredite mogu da uzimaju samo kod banaka, međutim postoje i izuzeci od ovog inače vrlo čvrstog pravila. Dve platne institucije dobile su, naime, za taj posao dozvolu od centralne banke, ali ograničenog dometa. Takav zajam mora da bude povezan s izvršenjem konkretne platne transakcije i isključivo na period do 12 meseci iz kapitala platne institucije. Dozvolu su dobili „Altapej”, poznat kao kupac državnog udela u Jubmes banci, i „Vip sistem”, obe institucije iz Beograda. U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da, u skladu sa Zakonom o bankama, odobravanjem pozajmica kao poslovnom delatnošću, to jest davanjem kredita, mogu da se bave samo banke

Ekonomija

06.03.2020 u 20:00

Ako se dogovorimo o ceni, počeće i saradnja

Prema najavama, Priština bi krajem ove ili sledeće nedelje trebalo da odluči o ukidanju taksa na robu iz Srbije, tako što će do 15. marta ukinuti takse na sirovine i repromaterijal, a do 1. aprila u potpunosti. Već je izvesno da povratak na to tržište neće biti ni brz ni lak, jer su u međuvremenu drugi plasirali robu, dok smo mi pretrpeli gubitak od oko 44 miliona evra. Privrednici ipak nisu pesimisti. Darko Marinković, direktor preduzeća „Cmana” iz Krnjeva, koje je na Kosovu prodavalo merkantilnu pšenicu i stočnu hranu, ne veruje da će biti problema s povratkom na to tržište ako se interesi kupaca i njih dobavljača poklope. – Ako se usaglase cena i kvalitet prema toj ceni, ne vidim da će biti problema da ponovo sarađujemo. Pre uvođenja taksa, mi smo godišnje prodavali 7.000–8.000

Ekonomija

04.03.2020 u 20:20

Zbog pranja novca doznake i sefovi pod lupom

Zbog pranja para doznake i sefovi ubuduće će biti pod lupom Narodne banke Srbije (NBS), to jest ona će voditi registar korisnika novčanih doznaka i registar sefova. Na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, ova ovlašćenja dobija centralna banka, a posao registracije počinje od 1. juna 2020. U međuvremenu, NBS je usvojila odluke kojima se bliže uređuju način vođenja ovih registara, način i rokovi dostavljanja podataka u ove registre, kao i način ostvarivanja uvida u te podatke. – Sve banke i pružaoci platne usluge izvršavanja novčane doznake dužni su da do 15. aprila 2020. ispune sve neophodne tehničke uslove za dostavljanje podataka u ove registre i da obaveste NBS o tome.

Ekonomija

29.02.2020 u 20:00

Dužnici bankama često daju lažne adrese

Svi koji žive u stambenim zgradama sa više stanova nebrojeno puta su pored poštanskih sandučića videli poštu adresovanu na pojedince i firme koji tu ne žive, odnosno ne postoje. Adresa tačna, a ime ili naziv preduzeća nepoznati. I niko se zbog toga ne potresa. Obično je reč o obaveštenjima banaka ili računima mobilnih operatera. Međutim, kada ti računi ili obaveštenja o dugu učestalo stižu na adrese privatnih kuća – njihovi vlasnici se zabrinu. U ovo vreme kad izvršitelji naplaćuju dugove pitaju se mogu li oni da „nastradaju” zbog toga, odnosno da se nađu u situaciji da moraju da plate dug nepoznate osobe koja je prijavila da živi na njihovoj adresi. Tako nešto nije moguće, uveravaju u bankama. Jer, onaj ko sklapa ugovor s bankom korišćenje njihovih usluga garantuje ličnim podacima.

Ekonomija

28.02.2020 u 22:51

Balast prošlosti oborio cenu Komercijalne banke

Sada kad je Komercijalna banka prodata Novoj Ljubljanskoj banci i kad je konačno poznato da je za udeo od 83,23 odsto država uspela da dobije 387 miliona evra, jasno je da je to mršav posao za državu. Ne zbog postignute cene, jer stručnjaci kažu da je to na nivou prodaje drugih banaka u regionu, već zato što treba imati u vidu troškove koje je država imala pre ove transakcije, a to je isplata stranih investitora. Podsećanja radi, deoničarima, a to su bili Evropska banaka za obnovu i razvoj, IFC – Međunarodna finansijska korporacija, nemački i švedski fond, država je u drugoj polovini prošle godine isplatila oko 260 miliona evra. Na to se obavezala takozvanom put opcijom, još ugovorima iz 2006. i 2009. godine, u slučaju da zaključno sa 2015. godinom banka ne bude privatizovana ili da se

Ekonomija

27.02.2020 u 18:00

Komercijalna ne ide Slovencima, već američkim investitorima

Kada se prodaja Komercijalne banke privodi kraju i kada je izvesno da će je kupiti Nova Ljubljanska banka (NLB), kao jedan od najčešćih argumenata protiv te kupovine navodi se da nama nije u interesu da jedna državna banka kupi našu, takođe državnu banku. Pritom se zaboravlja da NLB nije više u većinskom državnom vlasništvu, i to od kraja 2018. godine. Trenutna vlasnička struktura kaže da Banka Njujork Melon ima 62,32 odsto akcija, a da drugi deoničari, čija imena nisu navedena na sajtu banke, imaju 12,68 odsto

Ekonomija

26.02.2020 u 10:25

Da li će Srbija izgubiti finansijski suverenitet

Komercijalna banka još nije prodata, ali se procedura privodi kraju, budući da je strateški partner pronađen, a to je, kao što je poznato, slovenačka Nova Ljubljanska banka (NLB). To je predočeno i delegaciji Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koja je trenutno u poseti u okviru razmatranja aktuelnog savetodavnog aranžmana. Potpisivanje ugovora sa kupcem je samo pitanje dana, tako da je izvesno da argumenti protiv prodaje ove velike državne banke nisu bili dovoljni da se njen vlasnik predomisli i odustane od prodaje. Kao da težinu nije imala ni izjava guvernera centralne banke Jorgovanke Tabaković od pre nekoliko dana: „Da se ja pitam, banku ne bi trebalo prodavati, ali ne pitam se.”

Ekonomija

18.02.2020 u 22:55

Trgovci ne primaju kartice za male iznose

Na vratima jedne trgovine u centru Beograda piše da ne primaju kartice za kupovinu manju od 100 dinara i da ne primaju kartice ukoliko se kupuju cigarete kao jedan proizvod. Potrošači iznenađeni ovom nesvakidašnjom informacijom pitaju se može li trgovina da pravi takvu „podelu”. Odgovor je da može, što nam je potvrđeno i u Narodnoj banci Srbije (NBS), a razlog su troškovi koji prate kartično plaćanje i koje snosi trgovac. Naime, minimalni iznosi računa koje kupac može platiti karticom ne regulišu se propisima, pa odluka o minimalnom iznosu koji se plaća karticom kod pojedinih trgovaca zavisi od poslovne odluke tih trgovaca

Ekonomija

14.02.2020 u 22:00

Dug vraćamo dugom

Srbija se u poslednje vreme zadužuje po rekordno niskim kamatama. Podsećanja radi država je krajem januara prodala 150 miliona evra državnih obveznica denominovanih u evrima na rok od 20 godina, po stopi prinosa od tri odsto, a sprema se i emisija dugoročnih obveznice denominovanih u dinarima od 100 milijardi dinara na rok od 12 godina. Tek će se videti kolika će kamata biti u tom slučaju. Dobra vest je svakako i to što je javni dug pao na 48,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a dužni smo oko 24 milijarde evra. Međutim, dug u apsolutnom iznosu od te 24 milijarde evra se ne smanjuje i to godinama. Od 2015. godine. Pa kako to da nivo duga ostaje isti, a da je u relativnim iznosima, mereno prema bruto domaćem proizvodu, smanjen. I zašto, mereno milijardama evra, nismo smanjili

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović