Udar korone na privredu

Ekonomija je kao čovek. Ako ima neku hroničnu bolest, stradaće od nekog udara, krize, a ako nema, lakše će sve to prebroditi. Ovako Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, komentariše eventualne posledice virusa korona po našu privredu.

Mnoge države se već presabiraju šta im valja činiti u slučaju štete koju po njihove privrede može da ima virus. Mađarska vlada je već najavila da je spremna da interveniše u privredi kako bi neutralisala ekonomske posledice širenja kovida 19. Oni su već smanjili prognozu ekonomskog rasta za 2020. na 3,5 odsto sa četiri procenta ranije ove godine, delimično i zbog uticaja globalnog širenja virusa korona.

Nemačka savezna vlada je već usvojila niz mera kako bi ublažila negativne posledice epidemije virusa korona po preduzeća. Strahuje se da bi neka preduzeća mogla da budu primorana da obustave proizvodnju zbog nedostatka delova od dobavljača. U tom slučaju bi firme morale da otpuštaju radnike, što bi dovelo do snažnog rasta nezaposlenosti. A ko ne zarađuje, taj ne može ni da troši, pa bi pala i potražnja za nekim proizvodima. Da se to ne bi dogodilo, vlada je, kao i 2008. godine, olakšala kompanijama uvođenje skraćenog radnog vremena, piše „Dojče vele”. Skraćeno radno vreme je u vreme ekonomske krize 2008–2009. sačuvalo više od milion radnih mesta u Nemačkoj.

Arsić kaže da je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj saopštila da se može očekivati pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,5 odsto u proseku za svaku zemlju, i to ako virus potraje samo u prvoj polovini godine. Ukoliko se produži njegovo dejstvo na celu 2020. godinu, može se očekivati pad BDP-a od 1,5 odsto u proseku za svaku zemlju. Ipak, s toplijim vremenom očekuje se smanjenje epidemije i njenih posledica po ekonomiju.

Dodaje da će uticaj virusa korona na našu ekonomiju zavisiti od toga koliko budu pogođeni naši glavni spoljnotrgovinski partneri Nemačka i Austrija, kao i okruženje. U Italiji je stao veliki broj delatnosti koje su povezane s našim preduzećima, i to je taj dupli efekat u lancu snabdevanja kada su i drugi pogođeni. Sem toga, Kinezi su angažovani na brojnim infrastrukturnim projektima, pa će se tek videti kakve će tu biti posledice. Za sada je pogođen turizam, i to još u periodu kada kod nas nije bilo zaraženih.

– U uslovima neizvesnosti ljudi odustaju od kupovine trajnih potrošnih dobara, automobila, nameštaja, bele tehnike, i tražnja pada. Takođe, investitori se uzdržavaju od ulaganja, što za nas može postati problem, jer mi imamo deficit u platnom bilansu koji finansiramo stranim direktnim investicijama. Ako se one smanje, moraćemo da trošimo devizne rezerve. Kriza pokazuje slabosti neke ekonomije i ukazuje na velike neravnoteže poput toga da postoji spoljnotrgovinski deficit i da zavisi od stranog kapitala kojim finansira taj deficit. Ili da privreda i građani imaju velike dugove, tako da je kriza okidač da sve to ispliva na površinu – kaže Arsić.

Upitan da li naša država može nešto da učini da spreči posledice po ekonomiju, ovaj stručnjak kaže da je pozicija države osetljiva, jer u slučaju krize, kada padne privredna aktivnost, padaju i poreski prihodi, a njene potrebe se povećavaju. A da bi ona nekome mogla da pomogne, od nekog drugog mora da uzme.

Branko Urošević, takođe profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je nemoguće da mi budemo pošteđeni uticaja pomenutog virusa na privredu i pitanje je samo koliko loše po nas to može da bude.

– Mi nemamo mehanizme koje imaju moćne ekonomije i u razumnim granicama možemo da razmatramo šta je pametno uraditi. Ne možemo da se razmahujemo fiskalnom i monetarnom politikom. Treba imati u vidu da je naša ekonomija visoko zavisna od evra i takođe treba biti oprezan i ne zadužiti se kao u prethodnoj krizi. Struktura privrede sada je bolja nego 2008. godine, kada se rast prevashodno zasnivao na domaćoj potrošnji, jer je sada privreda više orijentisana na izvoz, pa kako se izvoz bude oporavljao, povećavaće se i privredna aktivnost. Sada je naš rast održiv. Kako bude našim glavnim spoljnotrgovinskim partnerima Nemcima i Italijanima, biće i nama – kaže Urošević, dodajući da je mnogo izazova poput trgovinskih ratova, poremećaja na tržištu nafte, slabosti evropskog bankarskog sistema.