Удар короне на привреду

Економија је као човек. Ако има неку хроничну болест, страдаће од неког удара, кризе, а ако нема, лакше ће све то пребродити. Овако Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, коментарише евентуалне последице вируса корона по нашу привреду.

Многе државе се већ пресабирају шта им ваља чинити у случају штете коју по њихове привреде може да има вирус. Мађарска влада је већ најавила да је спремна да интервенише у привреди како би неутралисала економске последице ширења ковида 19. Они су већ смањили прогнозу економског раста за 2020. на 3,5 одсто са четири процента раније ове године, делимично и због утицаја глобалног ширења вируса корона.

Немачка савезна влада је већ усвојила низ мера како би ублажила негативне последице епидемије вируса корона по предузећа. Страхује се да би нека предузећа могла да буду приморана да обуставе производњу због недостатка делова од добављача. У том случају би фирме морале да отпуштају раднике, што би довело до снажног раста незапослености. А ко не зарађује, тај не може ни да троши, па би пала и потражња за неким производима. Да се то не би догодило, влада је, као и 2008. године, олакшала компанијама увођење скраћеног радног времена, пише „Дојче веле”. Скраћено радно време је у време економске кризе 2008–2009. сачувало више од милион радних места у Немачкој.

Арсић каже да је Организација за економску сарадњу и развој саопштила да се може очекивати пад бруто домаћег производа (БДП) од 0,5 одсто у просеку за сваку земљу, и то ако вирус потраје само у првој половини године. Уколико се продужи његово дејство на целу 2020. годину, може се очекивати пад БДП-а од 1,5 одсто у просеку за сваку земљу. Ипак, с топлијим временом очекује се смањење епидемије и њених последица по економију.

Додаје да ће утицај вируса корона на нашу економију зависити од тога колико буду погођени наши главни спољнотрговински партнери Немачка и Аустрија, као и окружење. У Италији је стао велики број делатности које су повезане с нашим предузећима, и то је тај дупли ефекат у ланцу снабдевања када су и други погођени. Сем тога, Кинези су ангажовани на бројним инфраструктурним пројектима, па ће се тек видети какве ће ту бити последице. За сада је погођен туризам, и то још у периоду када код нас није било заражених.

– У условима неизвесности људи одустају од куповине трајних потрошних добара, аутомобила, намештаја, беле технике, и тражња пада. Такође, инвеститори се уздржавају од улагања, што за нас може постати проблем, јер ми имамо дефицит у платном билансу који финансирамо страним директним инвестицијама. Ако се оне смање, мораћемо да трошимо девизне резерве. Криза показује слабости неке економије и указује на велике неравнотеже попут тога да постоји спољнотрговински дефицит и да зависи од страног капитала којим финансира тај дефицит. Или да привреда и грађани имају велике дугове, тако да је криза окидач да све то исплива на површину – каже Арсић.

Упитан да ли наша држава може нешто да учини да спречи последице по економију, овај стручњак каже да је позиција државе осетљива, јер у случају кризе, када падне привредна активност, падају и порески приходи, а њене потребе се повећавају. А да би она некоме могла да помогне, од неког другог мора да узме.

Бранко Урошевић, такође професор на Економском факултету у Београду, каже да је немогуће да ми будемо поштеђени утицаја поменутог вируса на привреду и питање је само колико лоше по нас то може да буде.

– Ми немамо механизме које имају моћне економије и у разумним границама можемо да разматрамо шта је паметно урадити. Не можемо да се размахујемо фискалном и монетарном политиком. Треба имати у виду да је наша економија високо зависна од евра и такође треба бити опрезан и не задужити се као у претходној кризи. Структура привреде сада је боља него 2008. године, када се раст превасходно заснивао на домаћој потрошњи, јер је сада привреда више оријентисана на извоз, па како се извоз буде опорављао, повећаваће се и привредна активност. Сада је наш раст одржив. Како буде нашим главним спољнотрговинским партнерима Немцима и Италијанима, биће и нама – каже Урошевић, додајући да је много изазова попут трговинских ратова, поремећаја на тржишту нафте, слабости европског банкарског система.