Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

14.11.2019 u 22:55

Promenite banku, daćemo vam 2.000 dinara, dovedite prijatelja – daćemo vam 3.000 dinara. Ovako u poslednje vreme izgledaju oglasi banaka. Ništa sporno, svako se za klijente bori onako kako smatra da će postići najbolji efekat. Samo je neobično što su banke u privlačenju klijenata malo zagubile osnovnu informaciju koja klijente zanima. A to je kolika je, na primer, kamata za sigurno najtraženiji njihov proizvod, a to je gotovinski ili refinansirajući dinarski kredit. Na sajtovima se sve informacije nude pre te. Prvo izlazi kreditni kalkulator da se izračuna rata, pa onda slede informacije da nema troška obrade kredita, menica, Kreditnog biroa, pa kažu – pošalji zahtev. A ko želi da sazna cenu tog proizvoda, mora da „klikće” tamo-vamo. Preterano je tvrditi da banke na taj način skrivaju

Ekonomija

06.11.2019 u 21:21

MAT: plate u javnom sektoru ne ugrožavaju budžet za narednu godinu

Povećanje plata u javnom sektoru, koje je predviđeno budžetom za narednu godinu, ne ugrožava makroekonomsku stabilnost i biće podsticaj privrednom rastu, a delom će nadoknaditi uticaj nepovoljnih faktora iz spoljnog okruženja. Sem toga, iskustvo pokazuje da nakon povećanja plata kod države i privatni sektor povećava zarade. Računice pokazuju da privatni sektor neće imati veći trošak i smanjenje konkurentnosti zbog toga, ocenio je Ivan Nikolić, urednik publikacije „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), na predstavljanju novog broja, komentarišući u javnosti izrečene zamerke na predlog budžeta, po kojima je veliki deo novca izdvojen za plate u javnom sektoru.

Ekonomija

30.10.2019 u 22:55

Štednja u dinarima isplativija od devizne

Prosečna kamata na štednju u dinarima 2,83 odsto, a na evre 0,86 odsto. – Učešće dinarske štednje u ukupnoj dostiglo je gotovo šest odstoDinarska štednja je već nekoliko godina isplativija od devizne, a tako je i ove godine, o čemu svedoči redovna analiza Narodne banke Srbije (NBS). I ove godine, povodom Svetskog dana štednje, centralna banka nastavlja da promoviše dinarsku štednju. Navode da je isplativost štednje u domaćoj valuti posledica povoljnog makroekonomskog ambijenta i stabilnih monetarnih uslova, niske i stabilne inflacije i relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. NBS podseća i da dinarska štednja ima povoljniji poreski tretman, jer se kamate na dinarsku štednju ne oporezuju, dok se kamate na deviznu štednju oporezuju po stopi od 15 odsto. Sem toga, relativno su više kamatne stope

Ekonomija

12.10.2019 u 20:05

Srbija skinuta sa sive liste poreskih oaza

Savet ministara EU skinuo je Srbiju sa sive liste poreskih oaza na koju je dospela krajem 2017. godine jer nije potpisala, pojednostavljeno rečeno, ugovor o automatskoj razmeni poreskih podataka. Ministarstvo finansija saopštilo je da je u julu 2019. godine potpisana Konvencija o multilateralnoj administrativnoj saradnji (MAC), koja je kasnije potvrđena u Skupštini Srbije. „Srbija je, pre roka, ispunila svoje obaveze u oblasti međunarodne poreske saradnje i transparentnosti u razmeni poreskih podataka, kako bi se uskladila sa principima dobrog upravljanja porezima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Evropske unije (EU), zbog čega je skinuta sa evropske liste jurisdikcija koje ne sarađuju u poreskoj materiji (takozvana evropska siva lista poreskih oaza)”, saopštilo je

Ekonomija

22.09.2019 u 23:30

Četiri ponude za Komercijalnu banku uticaće na cenu

Za kupovinu Komercijalne banke stigle su četiri ponude i siguran sam da će utakmica među ponuđačima uticati na konačnu postignutu cenu. Udruženju banaka Srbije, kao poslovnom, strukovnom udruženju dobrodošao je svaki kupac tako značajne banke za koga se opredele nadležni državni organi kao većinski vlasnici. Reč je o banci koja u znatnoj meri utiče na ukupne performanse bankarskog sektora Srbije i u tom smislu Komercijalna banka je u velikoj meri prisutna u svim aktivnostima Udruženja banaka Srbije (UBS). Verujemo da će tako i ostati i po promeni njenog većinskog vlasnika, kaže u intervjuu za naš list Vladimir Vasić, generalni sekretar UBS, odgovarajući na pitanje da li ova najveća državna banka može dobro da se proda.

Ekonomija

12.09.2019 u 22:55

I podnošenje zahteva i isplata kredita bez odlaska u banku

Digitalizacija bankarskog poslovanja toliko je odmakla da klijenti koji uzimaju kredit u pojedinim bankama ni u jednom trenutku ne moraju da posete filijalu. Onlajn podnošenje zahteva za kredit u većini banaka postoji godinama, a novina je da se sada celokupan proces, od podnošenja zahteva za gotovinski kredit do isplate sredstava na račun, završava preko interneta. Klijent se identifikuje putem kratkog video-poziva sa zaposlenima banke zahvaljujući novoj regulativi koju je nedavno u skladu sa praksom u razvijenim zemljama uvela Narodna banka Srbije. Takvu uslugu obezbedila je Rajfajzen banka, a i druge velike banke je najavljuju. Odgovor o odobrenom kreditu dobija se u roku od 15 minuta, a do isplate novca na račun može proteći i manje od pola sata.

Ekonomija

10.09.2019 u 21:00

Za studiranje na kredit dužnici su mama i tata, a ne akademac

Koliko smo puta u američkim lekarskim serijama čuli da se mladi lekar žali kako je dužan desetine hiljada dolara za studiranje. Kod nas se takva rečenica ne može čuti ne zbog iznosa zaduženja, nego zato što u našim uslovima mogu da budu dužni samo mama i tata, a ne student. Naime, banke kod nas odobravaju kredit samo onome ko ima primanja. – Kada bi odobrili kredit nekome bez redovne mesečne zarade takav zajam bi Narodna banka računala kao izuzetno rizičan i od banke bi tražila maksimalne rezervacije. Pošto bi joj pare bile zarobljene, banka bi štetu pokušala da nadoknadi visokom kamatom što bi takav kredit učinilo neisplativim onome ko ga uzima – objašnjavaju u jednoj banci.

Ekonomija

08.09.2019 u 23:30

Majstori i frizeri ne vole kartice

U menjačnici koja je registrovana za obavljanje poslova platnog prometa htela sam da platim račune karticom, ali su mi rekli da kartice ne primaju. Pa kako je to moguće. Otišla sam u drugu, a tamo su mi rekli da, ukoliko platim karticom, da će mi provizija biti veća. Gde je tu logika da korišćenje kartice i smanjenje gotovine u opticaju mene treba da opali po džepu. Zar treba da se vratim starom dobrom kešu i slušam ono „je l’ imate sitno”, pita jedna čitateljka. Upotreba kartica je sve veća, ali i dalje veliki broj robe, a prevashodno usluga, ne može da se plati na taj način

Ekonomija

01.09.2019 u 23:17

Tekući račun koji miruje vlasniku ne pravi minus

Mnogi imaju po nekoliko tekućih računa u bankama, neke aktivno koriste, a problem vrlo često može da nastane kada zaključe da, pošto na računu nemaju promet, banci ništa ne duguju. A zapravo duguju. Naime, prilikom otvaranja računa ugovara se naknada za održavanje ili vođenje tekućeg računa koja „otkucava” svakog meseca. Kako sada uglavnom postoje paketi računa, koji po pravilu koštaju 200–300 dinara mesečno, ta obaveza se iz meseca u mesec nagomilava. Klijent po pravilu postane svestan duga tek kada u banci, u kojoj ima račun koji najviše koristi, zatraži kredit a banka ga odbije s obrazloženjem da ga je Kreditni biro registrovao kao lošeg dužnika, jer mu je evidentiran neplaćeni dug od nekoliko hiljada dinara

Ekonomija

29.08.2019 u 22:55

Sa zlatnom karticom preko reda i na šalteru banke

Otišao čovek u banku da podigne pare. Na redomatu, kako se zove uređaj koji usmerava korisnike, dobio je broj pet. I gle čuda. Bankarski službenici počeše da prozivaju one s većim brojevima, a njega da „preskaču”. Kada je upitao o kakvoj se diskriminaciji radi usledio je odgovor da su to klijenti sa zlatnim karticama koji zbog toga imaju prednost. Takvo je pravilo te banke. Ne mogu u svim bankama vlasnici zlatnih kartica, odnosno premijum i VIP klijenti, da idu preko reda.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović