Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

17.03.2017 u 17:30

Strah od seobe svetskog kapitala

Američke Federalne rezerve (Fed) povećale su u sredu, kako je bilo i očekivano, referentnu kamatnu stopu. Rast iznosi 0,25 odsto i to s 0,75 na jedan odsto i drugo je povećanje u tri meseca. Odluka FED-a je logičan sled kontinuiranog privrednog rasta, povećanja broja novih radnih mesta i očekivanja da će inflacija dostići ciljani nivo centralne banke od dva odsto. Ekonomisti ocenjuju da je FED ovim poručio da skoro osam godina od početka „velike recesije”, ekonomiji više nije potrebna podrška s izrazito niskom kamatom na zaduživanje i da je dovoljno zdrava da izdrži skuplje kredite. Američka centralna banka je ostala pri stavu da će još dva puta podići kamatu ove godine, i tri puta u 2018. godini. Prošle godine, FED je samo jednom povećao referentnu kamatu. Nakon odluke FED-a dolar je oslabio

Ekonomija

11.03.2017 u 16:45

U bankama štede, a fondove merkaju

Štednja u Srbiji prvi put je u januaru premašila devet milijardi evra, međutim štediše se nisu ovajdile od toga što sve više novca daju bankama na čuvanje. I njih kao i evropske „kolege” muče niski pronosi na depozite tako da zaradu praktično i nemaju.

Ekonomija

05.03.2017 u 18:00

Nezaposlenost u Rumuniji manja nego u Austriji

Od našeg specijalnog izveštača Beč – Austrijski ekonomisti i bankari zadovoljno trljaju ruke jer svi ekonomski podaci ukazuju da je svetska finansijska kriza, što se tiče regiona Centralne i Istočne Evrope (CIE) gde su oni prisutni, prošla. To se vidi i po finansijskim rezultatima poslovanja najvećih austrijskih banaka pa je tako Erste banka prošle godine ostvarila najveći profit u svojoj istoriji. U brojkama to je 1,26 milijardi evra neto profita, uz gotovo pet milijardi evra novih plasmana. Predviđanja za 2017. godinu su više nego dobra, jer da je ekonomija ozdravila pokazuju praktično svi parametri. Ima i iznenađenja. Pozitivnih. Tako je, na primer, nezaposlenost u Rumuniji manja nego u Austriji što niko nije očekivao. Prošle godine kod našeg suseda nezaposlenost je iznosila šest odsto,

Ekonomija

03.03.2017 u 12:00

Do kraja marta odluka o maksimalnom broju zaposlenih

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) doneće do kraja marta Odluku o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnoj samoupravi, ali i na republičkom nivou vlasti. Zaposleni će biti pošteđeni linearnog smanjivanja, rekla je juče novinarima Ana Brnabić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave. – Imamo dovoljno podataka i analiza da znamo gde je potrebno da zapošljavamo neke ljude, a gde je potrebno da dodatno optimizujemo broj ljudi. U svakom slučaju ukupni fiskalni efekat će biti neutralan, rekla je Brnabićeva. U aprilu se očekuje i usvajanje dokumenata i Akcionih planova za reorganizaciju sistema koja, kako smatraju u MDULS, najviše interesuju građane, odnosno u zdravstvu, školstvu i socijalnoj zaštiti.

Ekonomija

26.02.2017 u 17:00

Dva meseca bez plate ukidaju dozvoljeni minus

Sugrađanin B. Ć. bio je neprijatno iznenađen kada mu je banka kod koje ima tekući račun ukinula dozvoljeni minus dok je po prestanku radnog odnosa čekao penziju. – Ne razumem takvo ponašanje. Pa ja ću penziju dobiti. Uplata nije bilo samo dva meseca, kaže B. Ć. Slična iskustva imali su i drugi, pogotovo oni koji su ostali bez posla pa im je tako propao plan da uz malu pomoć banke, do nalaženja novog posla, prebrode to neveselo razdoblje. Anketa po bankama pokazala je da su pomenuta dva meseca bez primanja bankama „dovoljna” da klijentima ukinu tu uslugu, ali da one ne rade ništa što ugovorom o dozvoljenom minusu nije predviđeno. Naime, da bi dobio mogućnost da koristi dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu, kako se još drugačije naziva dozvoljeni minus, klijent sa bankom sklapa ugovor.

Ekonomija

22.02.2017 u 22:10

Propalo spajanje Vojvođanske i Eurobanke

Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS), na predstavljanju izveštaja o inflaciji, obelodanila je da su dve grčke banke u našoj zemlji vodile pregovore o spajanju i da je to trajalo šest meseci. Dodala je da sada može to da obelodani, pošto je transakcija neuspešno okončana. Nije, međutim, želela da kaže o kojim bankama je reč. U bankarskom sektoru saznajemo da se radilo o potencijalnom spajanju Vojvođanske banke i Eurobanke EEFG. Tačnije o ustupanju tržišta tako što bi Vojvođanska banka, čiji je vlasnik Nacionalna banka Grčke, preuzela Eurobank u Srbiji, dok bi Eurobank dobila ono što ima Nacionalna banka Grčke u Rumuniji i Kipru. Pregovori su propali, jer banke nisu mogle da se dogovore čiji udeli koliko vrede. OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Ekonomija

18.02.2017 u 15:00

Refinansiranje stambenog zajma koje ništa ne košta

Prednosti niskih kamata na stambene kredite, koje su za naše prilike najniže u novijoj istoriji, ne koriste samo oni koji sada uzimaju takav zajam, već i uslovno rečeno stari dužnici. Naime, oni koji već otplaćuju zajam za krov nad glavom od banaka kod kojih su uzeli kredit traže da nastave da ga otplaćuju po uslovima koji sada važe na tržištu, a koji su značajno povoljniji nego u vreme kada su oni uzimali zajam. Osnovno što time dobijaju je niža rata, samim tim i ušteda. U ovom slučaju ne radi se o klasičnom refinansiranju stambenog kredita koji podrazumeva mnoge troškove, već banka i klijent sačinjavaju aneks ugovora u kome se menja samo jedna stavka, a to je iznos kamate. Kako nezvanično saznajemo u bankama ovakvi zahtevi klijenata su brojni što i ne čudi s obzirom na to

Ekonomija

16.02.2017 u 18:40

Niske kamate pogurale tražnju za stambenim kreditima

Zbog istorijski niskih kamata na stambene kredite povećana je tražnja za ovim zajmovima, svedoče u bankama. Cena ovih zajmova sada se kreće od 2,5 odsto za kredite kod kojih je kamata varijabilna, jer zavisi od kretanja euribora – kamate Evropske centralne banke koja je još uvek negativna, pa do 3,25 odsto u slučaju zajma sa fiksnom kamatom kakav, na primer, odobrava Inteza banka. Istovremeno, klijenti su sve zainteresovaniji i za refinansiranje postojećeg stambenog zajma jer na taj način mogu da ostvare znatne uštede. Podsećanja radi, kamate na stambene zajmove iznosile su i 5,5 odsto godišnje. U Inteza banci kažu da su u 2016. godine bili lider u delu stambenog kreditiranja s tržišnim učešćem od 23 odsto. Međugodišnji rast plasmana osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje

Ekonomija

07.02.2017 u 15:30

Sve duža lista loših direktora

Da li je poslovnom partneru zabranjeno da se bavi nekom delatnošću, da li je počinio krivično delo, privredni prestup, ne plaća porez, da li je nekome inspekcija izrekla neku meru sve to mogu da saznaju privrednici zahvaljujući sve potpunijoj bazi podataka Agencije za privredne registre (APR). Jer, od 19. januara u njihovoj Centralnoj evidenciji privremenih ograničenja dostupni su podaci i iz prinudne naplate Narodne banke Srbije. Ovim je praktično dopunjena takozvana crna lista privrednika koja postoji od 1. juna prošle godine. Na početku objavljivanja crne liste bilo je nekoliko desetina imena, međutim kako je ona sve duža više se ne objavljuje u APR-u, već se do informacija o nekom pravnom licu dolazi unosom podataka o imenu ili identifikacionom broju. U APR-u kažu da su Centralnu

Ekonomija

06.02.2017 u 19:07

Vršački vinogradi ponovo na prodaju 10. februara

Vršački vinogradi koji su u stečaju od novembra 2015. godine još nisu dobili novog vlasnika. Javno nadmetanje za čuvenog vršačkog proizvođača vina bilo je zakazano za 30. januar, ali je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika taj rok pomerila na 10. februar. Ostali uslovi o javnoj prodaji „Vršačkih vinograda” nisu menjani pa je njegova početna cena i dalje 480,2 miliona dinara, što je polovina trenutne procenjene vrednosti. Država posle tri tendera prvi put „Vršačkim vinogradima” traži kupca iz stečaja. Poslednji pokušaj prodaje propao je krajem 2013. godine. Agencija za privatizaciju je tada raspisala tender i izabrala jedinog ponuđača, kinesku kompaniju „Guan nan”. Nudili su 5,3 miliona evra za kompaniju čija je vrednost bila procenjena na 29 miliona evra. Ministarstvo privrede

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović