Strah od seobe svetskog kapitala

Američke Federalne rezerve (Fed) povećale su u sredu, kako je bilo i očekivano, referentnu kamatnu stopu. Rast iznosi 0,25 odsto i to s 0,75 na jedan odsto i drugo je povećanje u tri meseca. Odluka FED-a je logičan sled kontinuiranog privrednog rasta, povećanja broja novih radnih mesta i očekivanja da će inflacija dostići ciljani nivo centralne banke od dva odsto.

Ekonomisti ocenjuju da je FED ovim poručio da skoro osam godina od početka „velike recesije”, ekonomiji više nije potrebna podrška s izrazito niskom kamatom na zaduživanje i da je dovoljno zdrava da izdrži skuplje kredite.

Američka centralna banka je ostala pri stavu da će još dva puta podići kamatu ove godine, i tri puta u 2018. godini. Prošle godine, FED je samo jednom povećao referentnu kamatu. Nakon odluke FED-a dolar je oslabio 1,1 odsto.

Odluka američkog FED-a s pažnjom se očekivala svuda u svetu pa i kod nas. Kako i ne bi kad rast tamošnjih kamata, zbog viših prinosa, po pravilu znači seobu kapitala iz svih krajeva sveta u SAD. U tom kontekstu očekuje se i povratna reakcija glavnih centralnih banaka.

U Srbiji se politika FED-a posebno analizira zbog uticaja na prodaju naših dužničkih papira. Podsećanja radi guverner Narodne banke (NBS) Jorgovanka Tabaković pre mesec dana, na predstavljanju redovnog izveštaja o inflaciji, rekla je da je, tokom prošle godine zbog povećanja kamata američkog FED-a, iz Srbije povučeno više od 900 miliona evra koji su bili plasirani u državne obveznice. NBS je uspela u tome da se to nije osetilo na tržištu.

Jačanje dolara utiče i na visinu javnog duga. Jer kada dolar jača povećava se udeo dolarskog duga u ukupnom javnom dugu i „podiže” ukupni javni dug. Prema podacima Uprave za javni dug u januaru ove godine udeo dolarskog duga u ukupnom javnom dugu iznosio je gotovo devet milijardi dolara što je 33,7 odsto ukupnog javnog duga.

Ekonomista Boško Živković kaže da će se povećanje kamata FED-a na nas loše odraziti zbog opasnosti povlačenja investitora, većih troškova zbog uvoza energenata i pritisaka na budžet zbog povećanja dolarskog udela u javnom dugu.

– Posle rasta kamata investitori će nastaviti da kapital iz sveta povlače u SAD, a to preti i nama. Dolar je trenutno oslabio, jer je posle prvog povećanja kamata od strane FED-a došlo do povlačenja kapitala u SAD što je povećalo dolarsku ponudu. Kako će se kretati vrednost dolara prema korpi glavnih valuta – evru, funti, juanu i jenu – još je rano govoriti. Odluka FED-a bila je i najavljena i očekivana i dobro je što nisu išli na ubrzano povećanje kamata, već za tih 0,25 odsto – kaže Živković.

Eventualni rast dolara za nas je nepovoljan zbog visokog udela dolarskog duga u našem javnom dugu, kaže naš sagovornik.

– Eventualno buduće jačanje dolara praviće pritisak na budžet, jer naši glavni prilivi su u evrima. I od izvoza, kredita i stranih direktnih investicija. Preti nam i veći trošak za uvoz energenata čije se transakcije obavljaju u dolarima. Videćemo kakve će biti reakcije glavnih centralnih banaka na odluku FED-a. Evropska centralna banka nije menjala referentnu kamatu poslednji put, međutim ukoliko posle još jedne odluke FED-a dođe do pada evra očekujem reakciju i evropskih monetarnih vlasti – kaže Živković.

U NBS kažu da domaće finansijsko tržište nije značajnije reagovalo na očekivanu odluku FED-a. Tome u velikoj meri doprinose odlični makroekonomski rezultati domaće ekonomije, fiskalna konsolidacija i strukturne reforme, koji su doveli do poboljšanja investicionog ambijenta u Srbiji i jačanja otpornosti na šokove iz međunarodnog okruženja. To su ujedno i faktori koji povećavaju atraktivnost ulaganja u dinarske hartije od vrednosti Republike Srbije.

– Nakon značajnih pritisaka na slabljenje dinara u januaru, a koji su, kako je NBS nekoliko puta navodila, bili posledica uticaja sezonskih faktora, kretanja na domaćem deviznom tržištu su stabilizovana i takva kretanja očekujemo i u narednom periodu. NBS će nastaviti da aktivno i pažljivo prati uticaje svih potencijalnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja i po potrebi će, kao i do sada, adekvatno reagovati kako bi omogućila normalno funkcionisanje deviznog tržišta i relativnu stabilnost deviznog kursa, kažu u centralnoj banci.