Страх од сеобе светског капитала

Америчке Федералне резерве (Фед) повећале су у среду, како је било и очекивано, референтну каматну стопу. Раст износи 0,25 одсто и то с 0,75 на један одсто и друго је повећање у три месеца. Одлука ФЕД-а је логичан след континуираног привредног раста, повећања броја нових радних места и очекивања да ће инфлација достићи циљани ниво централне банке од два одсто.

Економисти оцењују да је ФЕД овим поручио да скоро осам година од почетка „велике рецесије”, економији више није потребна подршка с изразито ниском каматом на задуживање и да је довољно здрава да издржи скупље кредите.

Америчка централна банка је остала при ставу да ће још два пута подићи камату ове године, и три пута у 2018. години. Прошле године, ФЕД је само једном повећао референтну камату. Након одлуке ФЕД-а долар је ослабио 1,1 одсто.

Одлука америчког ФЕД-а с пажњом се очекивала свуда у свету па и код нас. Како и не би кад раст тамошњих камата, због виших приноса, по правилу значи сеобу капитала из свих крајева света у САД. У том контексту очекује се и повратна реакција главних централних банака.

У Србији се политика ФЕД-а посебно анализира због утицаја на продају наших дужничких папира. Подсећања ради гувернер Народне банке (НБС) Јоргованка Табаковић пре месец дана, на представљању редовног извештаја о инфлацији, рекла је да је, током прошле године због повећања камата америчког ФЕД-а, из Србије повучено више од 900 милиона евра који су били пласирани у државне обвезнице. НБС је успела у томе да се то није осетило на тржишту.

Јачање долара утиче и на висину јавног дуга. Јер када долар јача повећава се удео доларског дуга у укупном јавном дугу и „подиже” укупни јавни дуг. Према подацима Управе за јавни дуг у јануару ове године удео доларског дуга у укупном јавном дугу износио је готово девет милијарди долара што је 33,7 одсто укупног јавног дуга.

Економиста Бошко Живковић каже да ће се повећање камата ФЕД-а на нас лоше одразити због опасности повлачења инвеститора, већих трошкова због увоза енергената и притисака на буџет због повећања доларског удела у јавном дугу.

– После раста камата инвеститори ће наставити да капитал из света повлаче у САД, а то прети и нама. Долар је тренутно ослабио, јер је после првог повећања камата од стране ФЕД-а дошло до повлачења капитала у САД што је повећало доларску понуду. Како ће се кретати вредност долара према корпи главних валута – евру, фунти, јуану и јену – још је рано говорити. Одлука ФЕД-а била је и најављена и очекивана и добро је што нису ишли на убрзано повећање камата, већ за тих 0,25 одсто – каже Живковић.

Евентуални раст долара за нас је неповољан због високог удела доларског дуга у нашем јавном дугу, каже наш саговорник.

– Евентуално будуће јачање долара правиће притисак на буџет, јер наши главни приливи су у еврима. И од извоза, кредита и страних директних инвестиција. Прети нам и већи трошак за увоз енергената чије се трансакције обављају у доларима. Видећемо какве ће бити реакције главних централних банака на одлуку ФЕД-а. Европска централна банка није мењала референтну камату последњи пут, међутим уколико после још једне одлуке ФЕД-а дође до пада евра очекујем реакцију и европских монетарних власти – каже Живковић.

У НБС кажу да домаће финансијско тржиште није значајније реаговало на очекивану одлуку ФЕД-а. Томе у великој мери доприносе одлични макроекономски резултати домаће економије, фискална консолидација и структурне реформе, који су довели до побољшања инвестиционог амбијента у Србији и јачања отпорности на шокове из међународног окружења. То су уједно и фактори који повећавају атрактивност улагања у динарске хартије од вредности Републике Србије.

– Након значајних притисака на слабљење динара у јануару, а који су, како је НБС неколико пута наводила, били последица утицаја сезонских фактора, кретања на домаћем девизном тржишту су стабилизована и таква кретања очекујемо и у наредном периоду. НБС ће наставити да активно и пажљиво прати утицаје свих потенцијалних фактора из домаћег и међународног окружења и по потреби ће, као и до сада, адекватно реаговати како би омогућила нормално функционисање девизног тржишта и релативну стабилност девизног курса, кажу у централној банци.