Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

28.11.2016 u 07:55

Banke vole paušalce, ali s rezervom

Iako sve velike banke daju kredite paušalcima, pa čak imaju i specijalizovane pakete proizvoda za njih, kod nas vlada ubeđenje da im one baš i nisu naklonjene. Zašto? Pa zato što su prema njima dodatno obazrive, jer im njihovi podaci o poslovanju ne daju dovoljno prostora da ocene njihovo sadašnje i buduće poslovanje, a samim tim i kapacitet za otplatu kredita. Vlada i predubeđenje da oni čija zanimanja ne podrazumevaju klasična redovna mesečna primanja i kojima poreznici porez razrezuju na osnovu pretpostavljenih prihoda zajam moraju, zbog svog statusa, da otplate po rigoroznijim uslovima, što bankari demantuju. U svim velikim bankama zubari, advokati, frizeri, taksisti... mogu, ukoliko ispunjavaju uslove, a to prevashodno podrazumeva njihovu kreditnu sposobnost, da podignu kredite kao i

Ekonomija

22.11.2016 u 22:00

Dolarska nesanica premijera Vučića

Neizvesnost koja muči celu planetu u pogledu ekonomske politike Donalda Trampa, a koja je najvidljivija u jačanju dolara, stigla je i u Srbiju. Premijer je već izjavio da mu je to najveća noćna mora. Jer, kada raste američka valuta povećava se naš dolarski dug pa skače i ukupni javni dug. Džaba štednja, manje plate i penzije, povoljniji zajmovi, samo jedna uzlazna kriva može da poremeti postignute rezultate jer javni dug, zbog koga je rađena fiskalna konsolidacija, ponovo raste

Ekonomija

19.11.2016 u 22:05

Kineske pare za njihove projekte

Već nedeljama je poznato da Kineska banka dolazi u Srbiju, a premijer Aleksandar Vučić juče je najavio da će banka početi da radi 20. januara 2017. godine. U vladi je juče održan sastanak premijera sa predstavnicima Kineske banke kome su prisustvovali guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Dušan Vujović, kao i ambasador Kine u Srbiji Li Mančang. Prema ranijim premijerovim najavama Kineska banka iz Beograda pokrivaće Grčku, Rumuniju, Bugarsku, Albaniju i sve zemlje bivše Jugoslavije. „Beograd i u tom smislu postaje centar i to je velika vest za nas”, rekao je Vučić. Kineska državna banka je, inače, peta najveća banka na svetu. Stručnjaci kažu da je banka zapravo finansijska pratnja za njihove poslove ovde poput onoga što je arapska banka

Ekonomija

17.11.2016 u 19:43

Državne finansije pred poslanicama do kraja novembra

Budžet za narednu godinu trebalo bi da do kraja novembra bude pred poslanicima, a polazište za njega je da će dogodine vrednost bruto domaćeg proizvoda (BDP) dostići 4.400 milijardi dinara što podrazumeva rast od tri odsto. Predviđa se budžetski deficit od 1,7 odsto BDP-a koji uključuje povećanje plata i penzija i veće investicije, a sve to pri inflaciji od oko jedan odsto, saopštio je Dušan Vujović, ministar finansija na Rajfajzen privrednoj konferenciji kojom ova banka obeležava 15 godina rada u Srbiji. – Očekujem burnu raspravu u skupštini iako je i budžet za narednu godinu pravljen na istim osnovama kao i ovogodišnji, a to je povećanje prihoda, smanjenje rashoda i manji trošak za otplatu kamata. Sada taj trošak iznosi 140 milijardi dinara što je 3,5 odsto BDP-a, a kada se on

Ekonomija

13.11.2016 u 08:00

Žiranti otišli u istoriju

Žirant kao garant da će kredit biti otplaćen uglavnom je otišao u istoriju, a prelomni trenutak za to je bio pre nekoliko godina kada su banke odlučile da će ubuduće da osiguraju pozajmice kod osiguravajućih kuća. Sada praktično nema nijedne vrste kredita, kreditne kartice, minusa na tekućem računu bez osiguranja. Istina, uvek ima slučajeva kada banka, zbog specifičnosti zajma, traži i jemca kao dodatni vid obezbeđenja. Krediti s jemstvom bili su ranije i te kako zastupljeni i prema podacima banaka ima ih najmanje stotinak hiljada, a žiranti su uglavnom garantovali za veće iznose gotovinskih kredita, za kupovinu kola na kredit ili kada klijent ima neuredan izveštaj Kreditnog biroa. Kupovina nekretnina uvek je bila obezbeđena hipotekom. To što je neko nekome garantovao za otplatu

Ekonomija

10.11.2016 u 22:00

Niko ne traži nove otkaze u javnom sektoru

Prilikom poslednje posete Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) bilo je upadljivo da nije bilo reči o smanjenju broja zaposlenih kod države i da nije bilo daljeg insistiranja na tu temu uopšte. Da li to znači da je MMF zadovoljan onim što je do sada postignuto u racionalizaciji javnog sektora? U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave potvrđuju da prilikom poslednje posete misije MMF težište u razgovorima nije bilo na smanjenju broja zaposlenih.

Ekonomija

09.11.2016 u 22:00

Berza na minimalcu

Za vrednost prosečnog dnevnog trgovanja na Beogradskoj berzi sada ne može da se kupi ni luksuznija nekretnina u prestonici, a nekada su se prometi računali na milione evra. Brokeri kažu da se sada smatra dobrim trgovačkim danom ako je promet veći od 200.000 do 300.000 evra. Ovdašnje kompanije počele su da se povlače s Beogradske berze, a to su već učinili „Imlek”, AIK banka, PKB. Berzanski status im se ne isplati, jer imaju samo troškove, a nemaju koristi da emisijom akcija dođu do svežeg kapitala. Srbija je jedna od malobrojnih zemalja u tranziciji koja nije imala nijednu inicijalnu ponudu akcija, odnosno nijedna kompanija nije prikupila kapital na Berzi. Stručnjaci kažu da se naša berza, za razliku od drugih, još nije oporavila od krize, a negativni doprinos tome pripisuju državi koja

Kolumna nedelje

05.11.2016 u 22:00

Meko srce svetskog finansijskog žandarma

Međunarodni monetarni fond (MMF) bio nam je još jednom u kontroli u minulih desetak dana. Sudeći prema zvaničnim reakcijama, najpre premijera Vučića, a potom i same misije MMF, i ovu šestu reviziju aranžmana iz predostrožnosti, položili smo s takvim uspehom kakav nije postigla nijedna zemlja u skorijoj ekonomskoj istoriji. Uz pohvale za stanje u javnim finansijama, dežurne zamerke za sporost u reformama javnih preduzeća, naši rezultati su omekšali tvrdo srce svetskog finansijskog žandarma. Uz minimalno zatezanje, više da brane svoju čast, odobrili su vladi da poveća plate zaposlenima kod države, a penzionere časti za predstojeće slave s pet hiljada dinara, uz najavu trajne povišice od 1,5 do 1,7 odsto. Možda je ta povišica mogla biti i osetnija da nije raspikuća u vidu pojedinih javnih

Ekonomija

01.11.2016 u 14:17

MMF: Tražimo jasne planove za Bor, Resavicu, Petrohemiju, Azotaru i MSK

Dobri rezultati ekonomskog programa se nastavljaju, a jedan od glavnih zahteva da Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) sredinom decembra potvrdi šestu reviziju aranžmana iz predostrožnosti jeste usvajanje budžeta za 2017. na osnovu dogovorenih parametara i da vlada jasno precizira kako će se rešiti pitanja dugovanja kada se radi o energetici i rudarstvu, rekao je šef misije MMF za Srbiju Džejms Ruf na kraju posete Beogradu. Ruf na konferenciji za novinare nije izričito pomenuo o kojim se preduzećima radi, ali je to MMF učinio u svom zvaničnom saopštenju. Kako je navedeno program će zahtevati izradu jasnih planova za trajno rešenje ili restrukturiranje „RTB Bora”, „Resavice”, „Petrohemije”, „Azotare” i MSK. Dodato je i da je bitno da se prestane sa praksom finansiranja

Ekonomija

02.11.2016 u 09:06

Stari grobari javnih finansija

Premijer Aleksandar Vučić bio je u nedelju na konferenciji za novinare, na kojoj je bilo reči o učinku pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), neobično kritičan prema poslovanju tri preduzeća petrohemijskog kompleksa rekavši da je ova vlast nasledila đubre. Zbog loših poslovnih rezultata „Azotare”, „Petrohemije” i MSK, premijer je rekao da je ljut na samog sebe, jer nije dodatno proveravao poslovne bilanse tih preduzeća, već je verovao u „lažne izveštaje”.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović