Kineske pare za njihove projekte

Već nedeljama je poznato da Kineska banka dolazi u Srbiju, a premijer Aleksandar Vučić juče je najavio da će banka početi da radi 20. januara 2017. godine. U vladi je juče održan sastanak premijera sa predstavnicima Kineske banke kome su prisustvovali guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Dušan Vujović, kao i ambasador Kine u Srbiji Li Mančang.

Prema ranijim premijerovim najavama Kineska banka iz Beograda pokrivaće Grčku, Rumuniju, Bugarsku, Albaniju i sve zemlje bivše Jugoslavije. „Beograd i u tom smislu postaje centar i to je velika vest za nas”, rekao je Vučić.

Kineska državna banka je, inače, peta najveća banka na svetu. Stručnjaci kažu da je banka zapravo finansijska pratnja za njihove poslove ovde poput onoga što je arapska banka „Mirabank” za projekat „Beograd na vodi” i da se, za početak, ne očekuje da će raditi sa stanovništvom.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da se radi o državnoj banci sa značajnim referencama koja će finansirati velike kineske projekte u regionu.

– Njihove investicije u Srbiji iznose oko 1,7 milijardi evra računajući kupovinu „Železare”, most Zemun–Borča, rekonstrukciju Kostolca, prugu Beograd–Budimpešta, obilaznicu oko Beograda. Dolazak njihove banke je obrazac po kome posluju svuda gde su investirali, a posle dolaska banke može se očekivati još veća njihova investiciona aktivnost. To je model: njihovi projekti njihove i pare – kaže Savić.

Mogli su, kaže on, Kinezi da „vuku” kredite iz matične zemlje, ali je poenta u tome da osvajaju prostor što je dobitna kombinacija i strategija s kojom imaju prođu. Oni ne gledaju samo trenutnu tržišnu stranu, već dugoročno.

Da li će Kineska banka davati zajmove i stanovništvu i da li može da se očekuje da će nova konkurencija bankama ovde doneti i niže kamate? Po oceni našeg sagovornika to im u prvim godinama poslovanja neće biti prioritet, već eventualno kasnije. Rad sa stanovništvom podrazumeva otvaranje filijala, a plasman kredita zavisi i od platežne sposobnosti građana Srbije za koju očekujemo da se poveća, odnosno od povećanja tražnje za kreditima.

NBS je juče saopštila da su juče doneli rešenje kojim je dato preliminarno odobrenje za osnivanje banke, koja će poslovati pod imenom Benk of Čajna Srbija, akcionarsko društvo, Beograd. Davanjem preliminarnog odobrenja okončana je prva faza postupka za osnivanje ove banke.

Sledi druga faza postupka, u kojoj će NBS dati dozvolu za rad ovoj banci, na osnovu zahteva osnivača koji je dužan da ga podnese u roku od 60 dana od dana kada je primio ovo odobrenje. Nakon dobijanja odobrenja, osnivač će, u ime banke u osnivanju, obavljati poslove koji se odnose na ispunjenje uslova neophodnih za dobijanje dozvole za rad banke i njen upis u registar privrednih subjekata. Nakon toga banka će moći da otpočne s redovnim poslovanjem na teritoriji Srbije.

Vlasnik osnivača banke u Srbiji je Benk of Čajna u Mađarskoj. Banka u Srbiji će, kako je planirano, biti centrala za Balkan i istočnu i zapadnu Evropu.