Кинеске паре за њихове пројекте

Већ недељама је познато да Кинеска банка долази у Србију, а премијер Александар Вучић јуче је најавио да ће банка почети да ради 20. јануара 2017. године. У влади је јуче одржан састанак премијера са представницима Кинеске банке коме су присуствовали гувернер Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић и министар финансија Душан Вујовић, као и амбасадор Кине у Србији Ли Манчанг.

Према ранијим премијеровим најавама Кинеска банка из Београда покриваће Грчку, Румунију, Бугарску, Албанију и све земље бивше Југославије. „Београд и у том смислу постаје центар и то је велика вест за нас”, рекао је Вучић.

Кинеска државна банка је, иначе, пета највећа банка на свету. Стручњаци кажу да је банка заправо финансијска пратња за њихове послове овде попут онога што је арапска банка „Мирабанк” за пројекат „Београд на води” и да се, за почетак, не очекује да ће радити са становништвом.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да се ради о државној банци са значајним референцама која ће финансирати велике кинеске пројекте у региону.

– Њихове инвестиције у Србији износе око 1,7 милијарди евра рачунајући куповину „Железаре”, мост Земун–Борча, реконструкцију Костолца, пругу Београд–Будимпешта, обилазницу око Београда. Долазак њихове банке је образац по коме послују свуда где су инвестирали, а после доласка банке може се очекивати још већа њихова инвестициона активност. То је модел: њихови пројекти њихове и паре – каже Савић.

Могли су, каже он, Кинези да „вуку” кредите из матичне земље, али је поента у томе да освајају простор што је добитна комбинација и стратегија с којом имају прођу. Они не гледају само тренутну тржишну страну, већ дугорочно.

Да ли ће Кинеска банка давати зајмове и становништву и да ли може да се очекује да ће нова конкуренција банкама овде донети и ниже камате? По оцени нашег саговорника то им у првим годинама пословања неће бити приоритет, већ евентуално касније. Рад са становништвом подразумева отварање филијала, а пласман кредита зависи и од платежне способности грађана Србије за коју очекујемо да се повећа, односно од повећања тражње за кредитима.

НБС је јуче саопштила да су јуче донели решење којим је дато прелиминарно одобрење за оснивање банке, која ће пословати под именом Бенк оф Чајна Србија, акционарско друштво, Београд. Давањем прелиминарног одобрења окончана је прва фаза поступка за оснивање ове банке.

Следи друга фаза поступка, у којој ће НБС дати дозволу за рад овој банци, на основу захтева оснивача који је дужан да га поднесе у року од 60 дана од дана када је примио ово одобрење. Након добијања одобрења, оснивач ће, у име банке у оснивању, обављати послове који се односе на испуњење услова неопходних за добијање дозволе за рад банке и њен упис у регистар привредних субјеката. Након тога банка ће моћи да отпочне с редовним пословањем на територији Србије.

Власник оснивача банке у Србији је Бенк оф Чајна у Мађарској. Банка у Србији ће, како је планирано, бити централа за Балкан и источну и западну Европу.