Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Beograd

22.02.2020 u 17:30

Bezistan i Čavketov prolaz ni ove godine neće zablistati

Bezistan ni ove godine neće biti obnovljen. Razlog je to što u prolazu koji spaja Terazije i Trg Nikole Pašića nisu rešeni imovinski odnosi i dok se taj problem, preduslov za dobijanje papira za rekonstrukciju, ne okonča, godinama najavljivana obnova ne može da počne. To je juče potvrdio Marko Stojčić, gradski urbanista. – Nadamo se da ćemo rešiti spor oko vlasništva u prolazu i da ćemo taj deo sređivati istovremeno sa Trgom Nikole Pašića što bi moglo da se desi sledeće godine. Sada radimo preprojektovanje tog trga jer ćemo zadržati postojeću fontanu zato što se deo javnosti bunio protiv predloga da to bude vodoskok sa mlaznicama iz partera kako su to predvidele arhitekte koje su osvojile prvu nagradu za konkursu – objašnjava Stojčić. Ali za razliku od Trga Nikole Pašića, tehnička

Beograd

04.02.2020 u 14:00

Za 100. rođendan – koncertna dvorana u Palati SANU

Učiniti Palatu Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Knez Mihailovoj ulici 35 bližu široj javnosti i preoblikovati postojeći prostor tako da se u njemu udobnije osećaju akademici, zadatak je konzorcijuma kompanija „Bureau cube partners” i „Ag instituta” čije su arhitekte dobile posao da načine projekat rekonstrukcije i adaptacije objekta podignutog 1924. godine. Palata od oko 10.000 kvadratnih metara koja se proteže na tri ulice – Knez Mihailovu, Đure Jakšića i Vuka Karadžića – trebalo bi da bude preuređena do 2024. na stogodišnjicu postojanja na tom mestu. Planirana rekonstrukcija biće prva veća intervencija na objektu posle 70 godina otkako je Palata SANU obnovljena prema projektu arhitekte Grigorija Samojlova, ruskog emigranta Do januara sledeće godine tim

Beograd

31.01.2020 u 13:04

Prodaja galerije „Progres” – prljav posao?

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, juče je zatražio od Vlade Srbije da obustavi prodaju galerije „Progres” na uglu Knez Mihailove i Zmaj Jovine ulice, preneo je Beoinfo. Kao argument protiv otuđenja tog prostora Vesić navodi to što je galerija avgusta prošle godine odlukom vlade, a na predlog grada, zaštićena kao spomenik kulture. U katalog kulturnih dobara osim galerije upisana je cela „Progres palata” čiji su delovi oglašeni na prodaju pre dva dana na osnovu rešenja Privrednog suda, a prema usvojenom unapred pripremljenom planu reorganizacije kompanije „Progres”, a. d. To zdanje, kulturno dobro, nalazi se i u okviru prostorne kulturno-istorijske celine od izuzetnog značaja „Knez Mihailova ulica” i praktično uživa dvostruku zaštitu, a osim toga u odluci vlade u delu o

Beograd

28.01.2020 u 14:00

Starim idejama do rešenja za Terazijsku terasu

Za uređenje Terazijske terase neće biti raspisan novi urbanističko-arhitektonski konkurs, nego će grad birati između dva rešenja sa javnih nadmetanja iz 1998. i 2008. godine, potvrdio je za naš list glavni gradski urbanista Marko Stojčić. Reč je o radu arhitekata Branislava Mitrovića i Dejana Miljkovića, koji su na konkursu pre 22 godine osvojili drugu nagradu i pobedničkom idejnom rešenju arhitekte Branislava Redžića koji je pre 12 godina prvu nagradu podelio sa Grozdanom Šišović i Dejanom Milanovićem. Redžićevo rešenje, modifikovano u odnosu na ono sa konkursa, poslednjih pet godina bilo je u igri za konačno oblikovanje parka. – Grad će obezbediti novac za rekonstrukciju Terazijske terase koja je je jedan od poslednjih vidikovaca. Taj prostor treba da bude veza ka reci, ali i sređen

Beograd

22.01.2020 u 19:00

Zabranjeno ruženje Terazija

Porodici prostorno kulturno-istorijskih celina Beograda od juče su se pridružile Terazije, šest decenija otkako je osnovan Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture koji se o njima stara i pola veka otkako su u familiju ušli Skadarlija, Kopitareva gradina, Staro jezgro Zemuna… Proglašavajući Terazije za kulturno dobro Vlada Srbije praktično je zaštitila 23 hektara od samovolje investitora koji bi da kroje Beograd po svojoj meri. Jer, zabranjuje se gradnja objekata trajnog ili privremenog karaktera koji namenom, gabaritom, volumenom i oblikom mogu ugroziti ili narušiti autentičnost ambijenta Terazija, napominje se u vladinoj odluci, preneo je Tanjug. Za svaku novu izgradnju u okviru te celine nalaže se izrada studija uticaja na kulturno nasleđe, a raspisivanje arhitektonsko-urbanističkog

Beograd

21.01.2020 u 15:34

Nova Ovča – grad za 15.000 stanovnika

On će se prostirati na 119 hektara, u njemu će živeti oko 15.000 stanovnika, a raditi 2.186 ljudi, imaće 5.059 stanova… Ako ste pomislili da je reč o „Beogradu na vodi”, grešite. Površina koju će zauzimati novi grad na levoj obali Dunava planiran južno od naselja Ovča i zapadno od Severne tangente odgovara veličini zemljišta na kojem se podiže stambeno-poslovni kompleks na desnoj obali Save. Ali, za razliku od „Beograda na vodi”, u novoj Ovči nisu planirani oblakoderi već zgrade koje ne bi trebalo da prelaze četiri sprata. To je iznenađenje budući da u tom delu Beograda nema kulturnih i istorijskih objekata koje bi visoka zdanja mogla da zaklone ili da svojim gabaritima i arhitekturom postanu kandidati za nove simbole prestonice. Na 119 hektara u ravnici biće dozvoljeno zidati oko

Beograd

19.01.2020 u 21:21

Ulepšavanje „Tesle” i privredna zona od 250 hektara

Izgradnja umetnute poletno-sletne staze (PSS) pored postojeće glavne PSS koja treba da bude obnovljena jedan je od prvih graditeljskih zahvata na Aerodromu „Nikola Tesla” u narednih pet godina. Njega je, između ostalog, najavila francuska kompanija „Vansi erports” kada je najveću srpsku vazdušnu luku pre dve godine na tenderu dobila u koncesiju na 25 godina, a planski dokument koji će omogućiti ulaganje u taj strateški kompleks u Surčinu na javnom uvidu je do 10. februara. Osim rekonstrukcije i dogradnje, nacrtom plana detaljne regulacije (PDR) „Nikole Tesle” koji obuhvata 1.870 hektara predviđena je velika transformacija pre svega zemljišta uz auto-put – buduća privredno-komercijalna zona prostiraće se na 250 hektara južno od auto-puta Beograd – Zagreb – kao i izgradnja putne i železničke veze

Beograd

19.01.2020 u 10:44

Ikone greju dušu

Gotovo da nije bilo posetioca koji je ostao ravnodušan pred četrdesetak ikona i mozaika izloženih u Kući Legata u Knez Mihailovoj ulici. Na dokumentarno-umetničkoj postavci „Ikone Paštrovića i Budve”, otvorenoj prigodnim muzičkim programom, sinoć su se „sreli” Bogorodica, Isus Hrist, Sveta Trojica, sveti Nikola, Jovan i velikomučenik Đorđe, apostoli Pavle i Petar, anđeli...i ogrejali dušu brojnih posetilaca. Izložbu čine radovi s oslikanim svetiteljima iz riznice starih peštrovskih manastira Praskavice, Reževića i Gradišta, ikone Marka Gregovića, jednog od prvih akademski obrazovanih slikara iz Crne Gore, školovanog u Beču krajem 19. veka, kao i mozaici s religijskim motivima savremenog umetnika Jovana Pake Kentere sa Svetog Stefana. Originalna dela iz paštrovskih manastira i

Beograd

04.01.2020 u 08:01

Tanju je zaveo Beograd, a Liviju jedan Beograđanin

S kraja sveta obe su došle u Beograd. Jedna sa mesta od kojeg je teško naći severnije, druga sa tačke od koje se, ako se ode malo zapadnije, nađe na istoku. Nikad se nisu srele, ali ih spaja prestonica Srbije. Finkinja Tanja Mikola i Brazilka Livija Bjeloglav su među strancima koje su ovaj grad, nastanivši se u njemu, učinile i svojim. Liviju je u njega dovela ljubav prema jednom Srbinu, a Tanju je osvojio upravo Beograd. Prvi put je došla u junu 2016. godine, sa verenikom, nameravajući da se tu zadrži dve noći. Ostali su pet, otkazavši prijatelju iz Sarajeva sa kojim su planirali da u glavnom gradu Bosne i Hercegovine provedu Tanjin rođendan. Kasnije su se u Beograd vratili na mesec dana, pa na tri i na kraju odlučili da zbog njega napuste Finsku. Livija je u Evropu došla da bi

Beograd

17.12.2019 u 09:25

Anketom odlučeno da Stari savski most postane skulptura u parku Ušće

Deo javnosti koji je pre raspisivanja ankete o sudbini Starog savskog mosta bio uveren da je već odlučeno da on bude postavljen kao skulptura u parku Ušće juče je već bio uveren da su imali pravo. Jer, zvanični rezultati glasanja na portalu grada okončani su u korist opcije da se rečna saobraćajnica premesti između Muzeja savremene umetnosti i Brankovog mosta, da ispod nje budu ugostiteljski objekti i nekoliko galerija, i da se gradi pešačko-biciklistički most u Bloku 70, u produžetku Omladinskih brigada. Sa osvojena 3.454 glasa to je za 618 glasova više od druge ponuđene varijante – preseljenje i dogradnja mosta između Novog Beograda i Ade Ciganlije za pešačko-biciklistički saobraćaj. Ona bi obuhvatila demontažu Starog savskog mosta sa sadašnje pozicije i postavljanje na novu lokaciju sa izradom

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Daliborka Mučibabić