Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Zdravlje

16.03.2021 u 18:00

Aritmije ili nepravilan srčani rad mogu da budu opasne po život pacijenta zbog čega je važno da se ljudi kod kojih se ovaj problem otkrije ponašaju u skladu sa savetima kardiologa. Kada postoji ubrzan srčani rad, govori se o tahikardiji, a kada neko ima bradikardiju – onda se misli na usporen srčani rad. Dr Nebojša Krstić (Foto: lična arhiva) Kako ističe dr Nebojša Krstić, kardiolog iz Kliničkog centra Niš, aritmije se dele prema poremećaju u stvaranju i u sprovođenju impulsa. Prema mestu nastanka dele se na one koje nastaju u pretkomori i na one koje nastaju u komori srca. – Takozvane tentrikularne ili komorske ekstrasistole (VES) prevremene su kontrakcije srca nastale aktivacijom ektopičnog fokusa koji se nalazi negde u komorama ili kruženjem impulsa. Nekada

Društvo

14.03.2021 u 22:00

Zimovanje stiže na naplatu

Jak udar virusa korona nije zaobišao ni Kragujevac, pa se lekari svakodnevno bore za život više stotina građana. Od početka pandemije u Šumadiji je kovid 19 dobilo oko 30.000 osoba, a u ovom talasu najugroženiji su radno aktivno stanovništvo od 25 do 45 godina, srednjoškolci i studenti. U kućnoj izolaciji nalazi se oko 5.500 osoba. U razgovoru za „Politiku” profesor dr Predrag Sazdanović, vršilac dužnosti direktora Kliničkog centra Kragujevac, kaže da bi broj obolelih bio znatno veći da nije krenulo masovno pelcovanje protiv virusa korona. „Vakcinacija je pomogla jer Bog sveti zna šta bi bilo da nismo imali vakcine. Prvu dozu dobilo je više od 38.000 Kragujevčana. To je oko 25 odsto odrasle populacije. Najviše je dato kineskih, tri četvrtine od svih doza. Naša procena je da bismo, da

Društvo

12.03.2021 u 13:39

Kineska vakcina može da se proizvodi u Srbiji

Srbija ima znanje i kapacitete za proizvodnju klasične, kineske vakcine protiv kovida 19. To ne bi moglo da se ostvari preko noći, ali za nekoliko meseci bi pravljenje ovog cepiva moglo da postane realnost. Pandemija nas je naučila, smatra profesor dr Dušan Lalošević, s Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, da je najbolje da se okrenemo sopstvenoj proizvodnji cepiva i da pored ruske imamo još jednu na koju možemo da se oslonimo. Ovaj ugledni profesor, nekadašnji direktor Pasterovog zavoda u Novom Sadu, svoju tezu da Srbija može da dobije svoju verziju kineske vakcine temelji na činjenici da je reč o klasičnoj vakcini, kao što je ona protiv besnila, a za koju imamo veliko iskustvo u proizvodnji. – Da smo krenuli da radimo na tome na početku pandemije, već bismo imali prototip vakcine. Nije

Zdravlje

11.03.2021 u 18:00

Osmeh deteta je najbolja terapija

Imam trideset godina i atopijski dermatitis od rođenja. Moj stariji sin, koji će uskoro napuniti četiri godine, takođe je atopičar, astmatičar i ima višestruke alergije. Nekada se šalim da je alergičan na život. Njegov tata bi me sad prekorio jer, kako kaže „alergičan je na sve što ne valja, vidi ga, srce tatino”. Večiti optimista sa savršenim imunitetom. Godine u ovoj bolesti nisu bitne. Sve nas povezuje svrab, češanje do krvi, nervoza, gubitak koncentracije, želja da se iskoči iz sopstvene kože i, naravno, alergije. Kada sam bila mala, niko nije znao šta je to atopijski dermatitis ili ekcem. Uz svu majčinu brigu, s mesec dana dobila sam superinfekciju kože. Mama mi je rekla da mi je curio gnoj iz lica. Posle adekvatne terapije, sve je sanirano. Sve je počelo kada mi je baba

Društvo

10.03.2021 u 21:00

Država objavila rat antivakcinašima

Za razliku od velikog broja zemalja gde se još čekaju veće količine vakcina protiv kovida 19, u Srbiji ih ima dovoljno. Međutim, kod nas su nastali novi problemi koje niko nije očekivao – ljudi se teško odlučuju da prime cepivo. U nekim opštinama, poput Tutina, Novog Pazara, Žagubice ili Lazarevca, gotovo na prste mogu da se izbroje oni koji žele na vakcinaciju. Ali zato je u beogradskim opštinama Stari grad i Savski venac, ili Kikindi, više od 60 odsto najstarijih građana već zavrnulo rukav i dobilo izabranu vakcinu. Budući da je ostalo još malo ljudi koji su se putem portala e-uprava prijavili za imunizaciju, nadležni smišljaju nove strategije kako da objasne građanima da korona neće proći sama od sebe ukoliko ne dobiju cepivo. Tako je juče organizovana vakcinacija u Kruševcu i

Zdravlje

09.03.2021 u 18:00

Ranica koja ne zarasta upozorava na mogući tumor kože

Više od polovine ljudi starijih od 50 godina tokom života oboli od nekog tumora kože. Epitelni maligni tumori kože najčešće su maligne bolesti i predstavljaju tumore koji imaju povoljniju prognozu za oporavak, nasuprot melanomu, raku visokog malignog potencijala. Učestalost malignih tumora kože zavisi od genetskih predispozicija (ljudi s svetlijim tenom i kosom, plavim i zelenim očima, nemogućnostima za tamnjenje, opeklinama od sunca, oni koji su u porodici imali ove vrste karcinoma), delovanju spoljnih faktora, na prvom mestu ultraviolentnog zračenja, odlasku u solarijum, izloženosti rendgenskom zračenju, hemijskim agensima (katran, smole, čađ, arsen, anilin, azbest) i primena imunosupresivne terapije. Kako ističe profesor dr Milovan Dimitrijević,

Društvo

05.03.2021 u 20:20

Virus korona u senci straha od vakcina

U Srbiji su, prema najnovijim podacima vlade, do sada date 1.535.274 vakcine protiv virusa korona, od čega je 534.751 osoba dobila i drugu dozu cepiva. Srbija je ubedljivo prva u regionu po broju vakcinacija na milion stanovnika, a slede Mađarska, Slovenija, Rumunija, Hrvatska, Bugarska, Albanija i Crna Gora. Naša zemlja je na prvom mestu u regionu i prema broju građana koji su primili drugu dozu cepiva na milion stanovnika. Međutim, stručnjaci upozoravaju da uprkos ovom uspehu možemo da dođemo u paradoksalnu situaciju: da imamo vakcine, a da građani neće hteti da ih prime. Naime, putem portala e-uprava do sada je 1.226.128 osoba iskazalo interesovanje za vakcinaciju protiv kovida 19. To bi značilo da će narednih dana i nedelja svi oni koji su se prijavili za imunizaciju dobiti

Zdravlje

04.03.2021 u 18:00

Fenilketonurija – bolest koju leči jedino probrana hrana

Sedela sam pored Mihajlovog kreveta u bolnici, gledala ga dok spava i mislila da je zdrava beba. Nisam mogla da zamislim kako će izgledati budućnost s detetom koje ima bolest pod nazivom fenilketonurija, PKU detetom. Nisam bila tužna što neće smeti da jede meso, jaja, beli hleb, nego što neće imati mogućnost da sam izabere. Bio je tako mali, a život je za njega već napravio okvir iz kojeg neće smeti da izađe. Mihajlov plač bi me trgnuo i podsetio da treba da reagujem i mislim na ono što se dešava sada. Povratak kući značio je neminovno prihvatanje. Naš sin Mihajlo ima fenilketonuriju (PKU), bolest kod koje organizam ne može da razgradi aminokiselinu fenilalanin i dolazi do nagomilavanja fenilalanina u tkivima i nervnom sistemu. Tako nervni sistem propada i dolazi do brojnih neuroloških

Zdravlje

02.03.2021 u 18:00

Migrena najčešće pogađa mlađe ljude

Jedna od četiri žene i jedan od dvanaest muškaraca imaju migrenu u nekom periodu života. Sveukupno, od migrene u svetu boluje oko 11 odsto svetske populacije. Migrena nije „grupa simptoma” ili „stanje”, već predstavlja hronično neurološko oboljenje. Najčešće započinje u adolescenciji, a najviše se ispoljava kod osoba između 20. i 40. godine. Kako ističe dr sci. med. Srđan Sretenović, neurolog i jedan od najvećih stručnjaka u Srbiji za lečenje glavobolja, postoje velike individualne varijacije učestalosti, trajanja ataka, prisustva pridruženih simptoma, kao i terapijske efikasnosti. Kod nekih obolelih napadi vremenom prestanu, a kod nekih nastavljaju tokom celog života. Dr Srđan Sretenović (Foto: lična arhiva) – Migrena ima nasledni karakter. Ukoliko jedan od roditelja boluje od

Društvo

02.03.2021 u 08:40

Mi drugu zemlju nemamo, a pacijenti nemaju druge lekare

Iznad bolničkih kreveta nalaze se imena i godišta pacijenata. Na zidovima su nalepljeni rendgenski snimci pluća. Mnogi su priključeni na respiratore, aparate koji umesto njih dišu. Nisu ni svesni šta se oko njih dešava, koji je datum, u kakvom su stanju… Nalaze se u nekoj vrsti kome. To je, jednostavno, neophodno u lečenju najteže obolelih od korone. Jer njima je kovid 19 gotovo „pojeo” pluća. A nekima i druge organe. Nije lako ni medicinarima u Kovid bolnici u Batajnici da se bore 24 sata za njihove živote. Predaha nimalo nema. Pod punom „ratnom” opremom, u skafanderima, u crvenoj zoni neprestano kontrolišu najugroženije bolesnike, mere im nivo kiseonika u krvi, proveravaju gasne analize, daju infuziju i terapiju… Sve ekipe funkcionišu kao jedinstven tim. Njihovi međusobni pogledi prilikom

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Danijela Davidov-Kesar