Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Društvo

11.06.2019 u 22:55

Banka reproduktivnih ćelija za sada bez donora

Parovi koji se bore sa neplodnošću godinama su čekali na otvaranje Banke reproduktivnih ćelija u Srbiji, a kada je ona otvorila vrata pojavio se novi problem – posle gotovo tri nedelje niko nije došao da donira jajne ćelije i spermatozoide. Zbog toga će neki supružnici, kojima je svaki dan bitan kako bi što pre ušli u proces vantelesne oplodnje, morati šansu da okušaju u nekoj drugoj državi. I da za to plate. Prema nezvaničnim statistikama, u našoj zemlji svaki šesti par, odnosno oko 300.000 supružnika ima problem sa sterilitetom, a kod mnogih je jedini lek upravo donacija reproduktivnih ćelija, zbog čega je važno postojanje državne banke ćelija. Nije sasvim jasno zbog čega se još niko od građana nije pojavio sa željom da bude anonimni donor ćelija, pa se postavlja pitanje da li

Društvo

10.06.2019 u 19:30

Propisi odložili osnivanje „večernjih klinika”

Iako je novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti omogućen dopunski rad zdravstvenim radnicima u državnim bolnicama i domovima zdravlja kada završe svoju redovnu smenu, ova novina još nije počela da se sprovodi u praksi. Razlog za to je čekanje na dodatno usvajanje propisa, a po svemu sudeći „večernje klinike” u državnom zdravstvu neće moći da prorade pre 2020. godine. Po zakonu je doktorima, sestrama i tehničarima omogućeno da trećinu radnog vremena rade dopunski u zdravstvenoj ustanovi gde imaju radnu knjižicu, a upravni odbori bolnica i domova zdravlja treba da donesu odluku o cenovniku pregleda. U Ministarstvu zdravlja potvrđuju za „Politiku” da deo zakona koji se odnosi na dopunski rad još nije zaživeo u praksi i da će biti primenjen nakon donošenja podzakonskih akata, čija je izrada u

Društvo

08.06.2019 u 20:00

Građevinci podižu osmi sprat nove kule Kliničkog centra

Preuređenje i dogradnja Kliničkog centra Srbije teku po planu i ako ne bude nepredviđenih problema, pacijenti će u savremenoj bolnici moći da se leče već u avgustu 2021. godine. Ekipa „Politike” posetila je ovo veliko gradilište u srcu KCS i uverila se da majstori rade neprestano, čak i vikendom. Interesantno je će do završetka projekta biti utrošeno oko 20.000 kubika betona, više od 2.000 tona armature, a biće ugrađeno i oko 1.000 kilometara kablova, što predstavlja razdaljinu od Beograda do Italije. Trenutno su u toku radovi na izgradnji osme etaže kule, od ukupno deset, koliko je planirano da ih bude u delu koji se gradi iz temelja.

Društvo

08.06.2019 u 20:00

Oprezno na sunce zbog mogućih opekotina

Posle silnih kišnih dana mnogi su jedva dočekali sunce i mogućnost da izađu iz kuće i prošetaju se. Da je ipak neophodan oprez i da od pljuska do opekotina može da se stigne za jedan dan, s obzirom na to da je sunčanje bez ikakve zaštite uvek štetno, upozorili su lekari na jučerašnjoj tribini „Uzmite najbolje od sunca”, održanoj u Beogradu. Zašto je to tako? Neki će se podsetiti školskog gradiva, mada neki i znaju da sunce zrači infracrvenim zračenjem (IR), vidljivom svetlošću i ultraljubičastim zračenjem (UV). Od ukupne sunčeve energije koja dolazi do površine zemlje, najveći deo zračenja, čak 54-56 odsto, predstavlja upravo IR zračenje, 39 odsto je vidljivo svetlo, dok oko pet do sedam odsto predstavlja UV zračenje. Infracrveno zračenje zapravo ima sve veći uticaj na zdravlje ljudi,

Društvo

31.05.2019 u 18:31

Posao za 400 medicinskih sestara

Vlada Srbije i Ministarstvo zdravlja odlučili su da zaposle 400 najuspešnijih medicinskih radnika sa srednjom stručnom spremom u zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Planirano je da se omogući radno angažovanje najuspešnijih učenika tri profila srednjih medicinskih škola za zanimanja medicinska sestra-tehničar, pedijatrijska sestra i ginekološko-akušerska sestra. Poziv se odnosi isključivo na kandidate koji su završili srednje medicinske škole u poslednje tri godine, a kandidati treba da se prijave do 31. maja. Prioritet prilikom razgovora imaće kandidati koji su završili školovanje sa najboljim uspehom, a radi razmatranja prijave neophodno je da kandidat ima dokaz o položenom stručnom ispitu. Prijave mogu da podnesu isključivo kandidati koji su završili državne srednje medicinske škole na celoj

Zdravlje

29.05.2019 u 08:50

Većina obolelih ne primeti da ima problem sa štitastom žlezdom

Svaki deseti stanovnik Srbije simptome kao što su stalni umor, lako zamaranje, opadanje kose i gojaznost pripisuje brzom životu. Samo endokrinolog može da im postavi tačnu dijagnozu i propiše lečenje Više od 1,6 milijardi ljudi na svetu u riziku su da dobiju poremećaj rada štitaste žlezde, a oko 120 miliona osoba još nije saznalo da ima dijagnozu ove bolesti. Simptomi kao što su umor, gojaznost, depresija, često se javljaju zamaskirani, pa ih ljudi nisu ni svesni. Nelečeni problemi sa štitastom žlezdom mogu da dovedu do tegoba sa srcem, mentalnim zdravljem, neplodnošću, ali i pojave urođenih mana kod novorođenčadi. Zbog toga će veliki značaj imati svetska kampanja „Štitastikoni: mnogobrojna lica poremećaja štitaste žlezde”, kojom će se do kraja maja, zahvaljujući Srpskom tiroidnom

Društvo

21.05.2019 u 22:55

Srbi nerado idu kod lekara, ali se ne boje starosti

Berlin – Za 28 odsto Evropljana dnevna doza vitaminskih pilula je sastavni deo života. Poljska je evropski predvodnik u pogledu potrošnje suplemenata: četiri od deset ljudi ih redovno uzima. Zašto? Istraživanje koje je kompanija „Štada” obavila u devet zemalja pokazalo je da se niko ne boji starenja više od Poljaka (67 odsto ispitanika), što je znatno više u poređenju sa evropskim prosekom, koji iznosi 55 odsto. Najčešća briga je zapravo strah od zavisnosti od drugih u starosti, ali Poljaci se posebno plaše i „propadanja” tela, pa žele da budu u boljoj formi i zgodniji od svojih sunarodnika, kojima poprilično zavide. Čak 66 odsto anketiranih stanovnika u ovoj zemlji otvoreno priznaje da je to istina.

Zdravlje

18.05.2019 u 15:31

Čaj pomaže kod urinarnih infekcija

Gotovo da nema osobe koja se barem jednom u životu nije susrela sa urinarnom infekcijom. Po svetskim statistikama, ove infekcije predstavljaju drugi najčešći razlog posete lekaru, odmah posle respiratornih problema. Svi delovi sistema za mokrenje mogu da budu pogođeni infekcijom, ali su, ipak, najčešće inficirani bešika i uretra (mokraćni kanal koji sprovodi urin od bešike napolje, izvan tela). Ukoliko se ne leči, infekcija se širi iz mokraćne cevi u bešiku, a zatim sve do bubrega, kada može doći do ozbiljnih komplikacija. Ovom neugodnom oboljenju podložnije su žene, i to deset puta više nego muškarci. Kod njih je mokraćna cev relativno kratka, tako da se bakterije iz spoljašnje sredine vrlo lako prenose sa mokraćne cevi na mokraćnu bešiku. Statistički podaci pokazuju da dve trećine

Društvo

16.05.2019 u 22:55

Srbi se plaše robota u operacionoj sali

Čim osete prve simptome bolesti, stanovnici Poljske i Srbije prvo uzmu „lekove” iz kućne radinosti: popiju čaj, posrču pileću supu i pojedu dvopek, pa stave termofor da se zagreju. Ovakav način „lečenja” posebno je prisutan među starijima od 50 godina, i to kod 42 odsto žitelja Poljske i 37 odsto Srba. S druge strane, 38 odsto Španaca ide kod lekara čim oseti i najmanju naznaku bolesti, dok 32 odsto Italijana prvo svrati u apoteku da se konsultuje o terapiji. U najnovijem „Štadinom” izveštaju, koji obuhvata rezultate istraživanja javnog mnjenja u vezi sa zdravljem u devet evropskih zemalja i juče je predstavljen u Berlinu, navodi se da se Nemci najčešće

Društvo

14.05.2019 u 21:00

Institutu za onkologiju potrebno proširenje

Uradiću sve što mogu da smanjim liste čekanja na preglede, da medicinari koji vredno rade budu adekvatno nagrađeni i da ustanova dobije proširenje kapaciteta, koje je neophodno zbog velikog broja pacijenata. Ovim rečima u razgovoru za „Politiku” prof. dr Danica Grujičić, neurohirurg sa Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, otkriva svoje prve planove za „dovođenje u red” Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, ustanove čiji je v. d. direktora postala. Profesorka Grujičić ističe da je Institut ustanova sa kojom tesno sarađuje već duže od tri decenije i da ga ne doživljava kao tuđu kuću, a da je sa mnogim lekarima koju tu rade sarađivala i da ima lepo iskustvo sa njima.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Danijela Davidov-Kesar