Da li je broj obolelih učetvorostručen

Poslednjih nedelja pacijenti koji imaju problema sa usporenim radom štitaste žlezde teško dolaze do leka, jer u većini apoteka vlada nestašica medikamenta. U apotekama kažu da su im zalihe na minimumu, kao i da ne znaju koji je razlog nestašice.

– Išla sam u više apoteka, nigde nisam mogla da nađem lek. Onda sam zamolila rođake koji žive u jednoj od susednih zemalja da mi nabave lek, što su i učinili. Sada imam zalihu od 10 kutija – naglašava Beograđanka V. B.

U Ministarstvu zdravlja za „Politiku” ističu da je tačno da povremeno nedostaje lek za pacijente sa usporenim radom štitaste žlezde i da se radi na tome da se snabdevanje medikamentom normalizuje. Interesantan je podatak koji navode u resornom ministarstvu da je potražnja za pomenutim lekom povećana čak četiri puta!

Da li smo bolesnija nacija pa je došlo do toga da je učetvorostručen broj obolelih od poremećaja rada štitaste žlezde ili se bolje radi na otkrivanju bolesti? Endokrinolozi su saglasni: više se oboleva, ali se i oboljenje češće otkriva na preventivnim pregledima. Oko 200 miliona osoba širom sveta je pogođeno poremećajem rada štitaste žlezde, a čak 60 odsto njih i ne zna da ima problem. Zadatak štitaste žlezde je da proizvodi tiroidne hormone, koji se krvotokom prenose do svakog tkiva u telu, kako bi obezbedili normalan rad svih tkiva i organa, a pomažu održavanju energije u organizmu, toploti tela, kao i održavanju normalnog rada mozga, srca, mišića i ostalih organa. Kada ta žlezda ne radi dobro nastaju problemi koji se mogu izabalansirati uzimanjem leka.

Pacijenti ne mogu više od nekoliko dana da budu bez medikamenta, kaže endokrinolog profesor dr Nada Kostić i dodaje da lek mora doživotno da se uzima.

– Primećujem u ordinaciji povećan broj pacijenata sa poremećajem štitaste žlezde. Ima dosta osoba sa dijagnozom Hašimoto tireoiditisa, problema koji pogađa i mlade i starije, uglavnom žene. Čini mi se da se problem sa štitastom žlezdom višestruko povećava kod ljudi u odnosu na druga endrokrinološka oboljenja. Rezultati istraživanja pokazuju da je najčešći okidač stres – ističe dr Nada Kostić.

Naša sagovornica pojašnjava da mnogi građani i ne znaju da imaju ovaj problem i da zato lekari u domovima zdravlja po simptomima pacijenata treba da posumnjaju na ovo oboljenje i pošalju ih kod endokrinologa. Simptomi da ova žlezda ne radi dobro su oticanje, gojaznost, usporenost, umor...

– Bolest se leči i pacijenti dolaze na kontrolu dva puta godišnje, ili jednom ukoliko im odgovaraju propisane doze leka koji piju – ukazuje dr Nada Kostić.

S druge strane, docent dr Snežana Polovina, naučni saradnik i endokrinolog, direktorka Poliklinike Kliničkog centra Srbije, smatra da nema ekspanzije bolesti, već da je došlo do bolje dijagnostike i praćenja smernica za uzimanje leka.

– Sada je bolja dijagnostika nego ranije i na preventivnim sistematskim pregledima otkrivaju se lakše forme hipotireoze. A tu su i stav ginekologa da sve žene koje planiraju trudnoću moraju imati idealan nivo hormona štitaste žlezde, pa im se često uvodi mala doza terapije da bi se hormoni izbalansirali – dodaje dr Polovina.

U farmaceutskoj kompaniji, koja proizvodi lek za pacijente sa usporenim radom štitaste žlezde, naglašavaju za „Politiku” da trenutno postoji deficit, što je posledica povećane potražnje na svetskom nivou.

Oni ističu da su angažovali dodatne proizvodne kapacitete kako bi odgovorili na povećane potrebe tržišta.

Istraživanja od ranijih godina pokazuju da svaki deseti stanovnik Srbije simptome kao što su stalni umor, lako zamaranje, opadanje kose i gojaznost pripisuje brzom životu. Samo endokrinolog može da im postavi tačnu dijagnozu i propiše lečenje Više od 1,6 milijardi ljudi na svetu u riziku su da dobiju poremećaj rada štitaste žlezde, a oko 120 miliona osoba još nije saznalo da ima dijagnozu ove bolesti. Nelečeni problemi sa štitastom žlezdom mogu da dovedu do tegoba sa srcem, mentalnim zdravljem, neplodnošću, ali i do pojave urođenih mana kod novorođenčadi. U protekle dve decenije povećan je broj obolelih od poremećaja funkcije štitaste žlezde za oko 300 odsto.

Ministar zdravlja: Ne gomilati lekove

Ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar istakao je juče da u Srbiji nema problema sa nabavkom lekova i da građani ne treba da prave „veštačku paniku” i da kupuju lekove bez potrebe.

Ministar je rekao da je problem što ljudi pročitaju da u pojedinim susednim zemljama postoji problem sa nabavkom lekova zbog čega u tim zemljama nastane panika, a onda naši ljudi to vide i nagrnu u apoteke pa kupuju lekove i bez potrebe ih gomilaju kod kuće.