Četvrtak, 25.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Autor: Danijela Davidov-Kesar

Medicina
22.05.2017 u 20:22
Srčani zalisci se mogu popraviti
Je­dan od pro­ble­ma ko­ji sva­ko­dnev­no re­ša­va­ju kar­di­o­hi­rur­zi je­ste ope­ra­ci­ja sr­ča­nih za­li­sta­ka. Reč je o svo­je­vr­snim ven­ti­li­ma ko­ji se na­la­ze iz­me­đu sr­ča­nih šu­plji­na i omo­gu­ća­va­ju jed­no­sme­ran tok kr­vi u sr­cu. Ka­da se oni po­re­me­te, bi­lo da je reč o ste­no­zi, to jest nji­ho­vom su­že­nju, ili o po­pu­šta­nju, oso­ba ima pro­blem sa to­kom kr­vi kroz sr­ce. Ta­da se krv vra­ća una­zad ili ote­ža­no „ide” na­pred. Du­go­roč­no gle­da­no, ovaj pro­blem vo­di ka sla­blje­nju sr­ča­nog mi­ši­ća i pro­pa­da­nju or­ga­na. Pa­ci­jent če­sto i ne zna da ima ovaj pro­blem sve dok ne ose­ti za­mor pri­li­kom oba­vlja­nja sva­ko­dnev­nih ak­tiv­no­sti i iz­ne­na­di se ka­da mu le­kar sa­op­šti da mu je neo­p­hod­na po­prav­ka ili za­me­na
Medicina
17.05.2017 u 20:30
Lelujanje u glavi zbog vrtoglavice
Jedan od najneprijatnijih osećaja na koje se ljudi žale jeste vrtoglavica, osećaj da im se ceo svet ljulja čim stanu na noge, lelujanje u glavi… Vrtoglavice zapravo predstavljaju osećaj iluzije kretanja, a obično ih pacijenti doživljavaju kao osećaj okretanja okoline u odnosu na sebe ili sebe u odnosu na okolinu, ali se može javiti i u vidu osećaja tonjenja i propadanja.
Medicina
15.05.2017 u 20:30
Ove godine urađeno 47 transplantacija organa
Od po­čet­ka go­di­ne, u Sr­bi­ji je ura­đe­no 47 tran­splan­ta­ci­ja orga­na, za­hva­lju­ju­ći če­mu su pr­o­du­že­ni ži­vo­ti pa­ci­je­na­ta ko­ji­ma je pre­sa­đe­ni organ bio je­di­ni lek. Zdrav­stve­ne usta­no­ve za­be­le­ži­le su 19 do­no­ra orga­na, a ura­đe­no je 33 tran­splan­ta­ci­ja bu­bre­ga, 11 je­tri i tri sr­ca Ve­ći br­oj da­tih sa­gla­sno­sti po­ro­di­ca da mo­gu da se za tran­splan­ta­ci­je is­ko­ri­ste orga­ni nji­ho­vih naj­mi­li­jih ko­ji su do­ži­ve­li mo­žda­nu smrt, ura­đe­nih in­ter­ven­ci­ja i spa­se­nih i pr­o­du­že­nih ži­vo­ta go­vo­ri u pri­log to­me da je do­šlo do po­zi­tiv­nog po­ma­ka u obla­sti tran­splan­ta­ci­o­ne me­di­ci­ne. 
Beograd
14.05.2017 u 22:20
Medicinska škola „Beograd” – most saradnje sa dijasporom
Svake godine određen broj zdravstvenih radnika iz Srbije odlazi u druge zemlje trbuhom za kruhom i zato je Medicinska škola „Beograd” osmislila način kako da vrati u zemlju one koji žele da se bave medicinskom strukom, a žive u Austriji ili Mađarskoj. Njihov projekat „Beograd – Budimpešta – Beč” podrazumeva da naši ljudi koji su na privremenom radu u inostranstvu mogu da završe ovu školu i da se vrate da rade u Srbiji. Ovaj pionirski poduhvat trebalo bi da startuje od septembra, a za sticanje novih znanja već imaju 80 zainteresovanih.
Beograd
14.05.2017 u 10:51
Biljana Bradić – najbolja medicinska sestra VMA
Njen radni dan počinje svakoga jutra u sedam sati. Čim stigne na posao počinje da obilazi pacijente, priprema ih za obavljanje laboratorijskih analiza i razne terapijske procedure. Pacijenti vole njen osmeh i toplu reč, a kolege je smatraju požrtvovanom. Ništa joj nije teško, pa ni da slobodno vreme koristi za usavršavanje i pomoć mlađim koleginicama. Ovo su samo neki od razloga zbog kojih će četrdesetjednogodišnjoj Biljani Bradić, glavnoj sestri drugog odeljenja Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije, povodom obeležavanja Svetskog dana sestrinstva, biti uručeno priznanje za najbolju medicinsku sestru VMA u prethodnoj godini. U razgovoru za „Politiku” Bradićeva objašnjava da na VMA radi već 19 godina i da joj ovo priznanje dosta znači jer želi da, na neki način, bude
Medicina
10.05.2017 u 21:01
Saveznici za dobro zdravlje
Da hra­na mo­že bi­ti lek, po­zna­to je još od vre­me­na Hi­po­kra­ta, an­tič­kog grč­kog le­ka­ra i oca me­di­ci­ne. Mo­de­ran na­čin ži­vo­ta uti­cao je na to da lju­di sve ma­nje je­du vo­će, a po­seb­no po­vr­će, što se od­ra­ža­va i na zdrav­stve­no sta­nje gra­đa­na. Za­to le­ka­ri na sve na­či­ne po­ku­ša­va­ju da pri­vo­le lju­de da obi­la­ze pi­ja­ce i bi­ra­ju na­mir­ni­ce ko­je im mo­gu bi­ti do­bri sa­ve­zni­ci u odr­ža­va­nju vi­tal­no­sti.
Medicina
10.05.2017 u 20:25
Obloge ubrzavaju zarastanje rana
Svi oni ko­ji ima­ju ne­ku hro­nič­nu ra­nu na­la­ze se na mu­ka­ma jer ni­su sa­svim si­gur­ni da li bi tre­ba­lo da po­se­te le­ka­ra ili mo­gu sa­mi da bri­nu o njoj. Hro­nič­nim ra­na­ma se sma­tra­ju one ko­je se po­ja­ve i ne za­ra­stu u pe­ri­o­du od 12 ne­de­lja. Ko­li­ko je ozbi­ljan i još ne­do­volj­no re­šen pro­blem ra­na, go­vo­ri po­da­tak da je do­ne­dav­no hro­nič­nom ra­nom sma­tra­na sva­ka ra­na ko­ja ne za­ra­ste u ro­ku od šest ne­de­lja. Osnov­ni pro­blem sa svim hro­nič­nim ra­na­ma je onaj ko­ji lju­di ima­ju sa cir­ku­la­ci­jom u re­gi­ji gde se ona po­ja­vi­la, kao i in­fek­ci­jom.
Beograd
09.05.2017 u 20:51
Umor i kratak dah – simptomi plućne hipertenzije
Od plućne hipertenzije, ozbiljnog stanja koje uzrokuje visok pritisak u krvnim sudovima koji povezuju srce i pluća, u Srbiji godišnje oboli više od 150 ljudi. Smatra se retkom bolešću, može da se javi kod svake osobe, bez obzira na godine, i to dva do četiri puta češće kod žena nego kod muškaraca. Za vreme dok se dijagnoza konačno ne uspostavi, pacijent prosečno poseti tri različita doktora za dve godine. Trenutno u svetu postoji 14 odobrenih lekova za ovu bolest, a medikament koji će u potpunosti zalečiti plućnu hipertenziju još nije pronađen.
Medicina
08.05.2017 u 20:44
Stručnjaci protiv svakodnevnog tuširanja
Ve­li­ki broj lju­di ima na­vi­ku da se tu­ši­ra uju­tru i uve­če, a ku­pa­nje je­di­no pre­ska­ču u slu­ča­ju ve­o­ma hlad­nog vre­me­na. Ose­ćaj sve­ži­ne i či­sto­će ko­ji ima­ju po­sle tu­ši­ra­nja mno­gi sma­tra­ju ve­o­ma va­žnim za ju­tar­nje raz­bu­đi­va­nje, a ne­ki is­ti­ču da ne mo­gu uve­če da odu na po­či­nak uko­li­ko se ni­su opu­sti­li u mi­ri­snoj kup­ki.  Ove na­vi­ke struč­nja­ci sma­tra­ju po­gre­šnim jer is­ti­ču da ni­su do­bre za zdra­vlje ko­že i da se kom­plet­no tre­ba is­tu­ši­ra­ti sa­mo jed­nom do dva pu­ta ne­delj­no.
Beograd
04.05.2017 u 22:41
Analizom ostataka kostiju do uzroka smrti
Zaljubljenike u seriju „Bouns” verovatno će oduševiti podatak da i u Srbiji postoje ekipe stručnjaka koje na osnovu ostataka kostiju mogu da utvrde uzrok smrti, ali i da saznaju koje su se medicinske intervencije radile pre više stotina godina. Naši stručnjaci posao obavljaju u Laboratoriji za antropologiju u staroj zgradi Instituta za anatomiju Medicinskog fakulteta. Osnovana je pre više od 20 godina, a sada se najviše rade ispitivanja strukture koštanog tkiva, odnosno zbog čega se kosti starijih ljudi lakše lome jer nalaženje uzoraka doprinosi prevenciji i lečenju.
Početna / Danijela Davidov-Kesar
25.06.2026 u 02:40
Brazil ubedljiv protiv Škotske za prvo mesto
25.06.2026 u 02:22
Lavrov: SAD žele da kupe evropski deo „Severnog toka“
25.06.2026 u 01:59
Toplo, temperature do 35 stepeni
25.06.2026 u 01:48
Požar u data centru u Nju Delhiju, klijenti strahuju za podatke
25.06.2026 u 01:24
Urušila se litica kod plaže Bijaric, pronađeno telo žene
25.06.2026 u 01:08
Oko 90 ovaca poginulo od udara groma u planini kod Krašjeg Vrha
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation