Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

Beograd

18.12.2016 u 14:10

Tragovi koji otkrivaju zločince

Savršeni zločin ne postoji, jer čim neko kroči na mesto gde se dogodila nesreća, ubistvo ili krađa ostavlja određeni trag. Te tragove – otiske prstiju i cipela, pljuvačku i drugi biološki materijal, ispaljene metke, uzorke droge ili eksploziva otkrivaju i tumače specijalno obučeni stručnjaci Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra MUP-a. Mnogi ih porede sa junacima omiljenih serija „Istražitelji” i „Mesto zločina”, iako se u samom centru njihov način rada i te kako razlikuje od onog koji prikazuju televizijski miljenici Horejšio Kejn ili Gil Grisom. U realnosti i nije baš sve onako kako izgleda na holivudskoj istražiteljskoj filmskoj traci… Ekipa našeg lista je obišla odseke za grafoskopsko veštačenje, trasologiju, balistiku, narkotike i toksikološko veštačenje, gde stručnjaci uz

Društvo

18.12.2016 u 10:34

Svaki treći muškarac stariji od 60 godina pati od nedostatka testosterona

Termin menopauza uvek se povezuje s periodom u životu žene kada dolazi do naglog pada ženskog polnog hormona estrogena, ali ima stručnjaka koji smatraju da i u životu muškarca postoji period koji se može smatrati nekom vrstom muške menopauze. O tome govori pad testosterona kod nekih muškaraca, i to u proseku za jedan odsto godišnje, računajući period od 30. godine. Neka istraživanja pokazuju da svaki treći muškarac stariji od 60 godina pati od sindroma nedostatka testosterona. Prof. dr Srđan Popović, endokrinolog Kliničkog centra Srbije, naglašava da muška menopauza, takozvana andropauza, zvanično ne postoji, ali da je stanje koje se neminovno dešava kod muškaraca s godinama veoma individualno i da se naziva stečeni hipogonadizam. – Može da nastane i u mlađoj populaciji

Beograd

16.12.2016 u 08:05

Falsifikovani lekovi najčešće se prodaju na internetu

Zbog distribucije falsifikovanih lekova, srpska policija je u toku ove godine podnela 15 krivičnih prijava. Ali, kako naš krivični zakon ne prepoznaje krivotvorenje medikamenata kao jedinstveno krivično delo, već je ono obuhvaćeno jednim članom propisa koji govori o falsifikovanju hrane i pića, predviđene kazne su male – do tri godine zatvora. Kako prepoznati falsifikate: – Izostaju očekivana dejstva – Drugačije pakovanje od originala – Nema odgovarajućeg uputstva – Neuobičajen ukus – Način rastvaranja nije dobar – Boja tablete odstupa Na tržištu Srbije najčešće se pojavljuju lažni lekovi za potenciju poput vijagre, kamagre, cijalisa, ali i oni za dijabetes, visok krvni pritisak i lečenje karcinoma. Lažni i neregistrovani medikamenti dolaze u zemlju

Društvo

13.12.2016 u 10:04

Poremećaj pažnje i vrtoglavicu izazivaju i neki lekovi

Veliki broj građana prinuđen je da, zbog različitih hroničnih oboljenja, svakodnevno uzima nekoliko vrsta medikamenata. Lekovi se koriste da bi se uz njih oboleli osećali bolje, izlečili ili držali svoju bolest pod kontrolom. Ipak, mnogi medikamenti mogu da utiču na obavljanje složenih funkcija, među koje se ubraja upravljanje raznim vrstama motornih vozila. Zato vozači treba da znaju da određeni lekovi mogu da izmene njihove psihofizičke karakteristike, da uzrokuju pospanost i sedaciju, dovedu do gubitka koordinacije pokreta, izazovu poremećaj pažnje i vrtoglavicu, uzrokuju zamagljen vid, dovedu do mišićne slabosti... Zbog toga je važno pre uzimanja leka dobro proučiti uputstvo za upotrebu i posavetovati se sa lekarom i farmaceutom. Prema rečima dr Milene Paunović, iz Gradskog

Društvo

11.12.2016 u 10:30

Kako prepoznati znake postporođajne depresije

Postporođajna depresija je psihička smetnja koja se javlja kod određenog broja žena posle porođaja. To je najčešći oblik pogoršanja u psihičkom funkcionisanju koji može da pogodi porodilju. Analize 59 studija širom sveta govore da čak 13 odsto porodilja iskusi simptome postporođajne depresije u prvih 12 nedelja posle porođaja. Od njih, čak 70 odsto živi sa ovim simptomima duže od godinu dana. Situacija se dodatno komplikuje činjenicom da žene koje su imale postporođajnu depresiju u narednih pet godina imaju dvostruko više šanse od drugih žena da ponovo iskuse simptome depresije. Zabrinjava i podatak da su njihova deca posebno osetljiva na mogućnost dobijanja raznih psihijatrijskih simptoma, budući da nisu ostvarila regularnu interakciju majka-dete u najranijim danima. Leonora

Beograd

06.12.2016 u 10:30

Zubari i plastični hirurzi – mamac za strane turiste

Ministarstvo zdravlja raspisalo je konkurs za uključivanje stomatologa i plastičnih i rekonstruktivnih hirurga u promociju zdravstvenog turizma. Stručne komisije obići će prijavljene zdravstvene ustanove kako bi proverile da li ispunjavaju sve predviđene uslove, a zatim će se izraditi višejezične brošure i internet prezentacije sa ponudom medicinskog turizma Srbije. Planirano je da se oforme posebni turistički aranžmani sa zdravstvenim ustanovama koje su „prošle” konkurs kako bi se ponudile strancima. Ko može da konkuriše Zdravstvene ustanove koje žele da se prijave na konkurs Ministarstva zdravlja, pored osnovnog uslova da su registrovane u skladu sa važećim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, moraju da ispunjavaju i neke dodatne kriterijume. Važno je da prijavu podnese

Društvo

01.12.2016 u 18:24

Protiv HIV-a i zdravstvenim vaspitanjem u školama

U Srbiji je od početka godine kod 124 osobe otkriven HIV, što je nešto manje nego u istom periodu 2015. Statistika pokazuje da je u 2016. HIV registrovan 11 puta više kod muškaraca nego kod žena. Najviše zaraženih je iz Beograda (56), a najveći broj inficiranih muškaraca ima između 20 i 49 godina. Kod 103 osobe HIV je prenet seksualnim odnosom bez kondoma (83 odsto), od kojih je 84 muškarca koji su prijavili rizične homoseksualne odnose. Za sedminu novoregistrovanih slučajeva (18 osoba) nije prijavljen način prenosa bolesti. U Srbiji, objašnjava dr Verica Jovanović, v. d. direktora Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, prema dostupnim podacima živi nešto više od 2.000 osoba inficiranih HIV-om, a procenjuje se da oko 1.000 ljudi ne zna da je zaraženo. – Ukoliko

Beograd

28.11.2016 u 15:39

Uhodava se novi način zakazivanja pregleda posredstvom kol centra

Obradovana vešću da pregledi kod izabranih lekara u domu zdravlja mogu da se zakazuju posredstvom Nacionalnog kol centra Ministarstva zdravlja, Beograđanka A. Š. (69) odlučila je da ne čeka redove i da na ovaj način brže dođe do doktora. Pozvala je broj telefona i ljubazna osoba joj je za manje od minut zakazala pregled za sutradan. Ali, problem je nastao kada je pozvala DZ „Voždovac” da proveri da li je sve u redu. – Dosta vremena sam izgubila dok sam uspostavila telefonsku vezu sa sestrom u domu zdravlja. A onda mi je rečeno da oni ne vide moje ime u sistemu zakazanih pacijenata. Čemu onda služi taj kol centar, ako preko njega zakažemo pregled, a onda neće da nas prime lekari jer za njih mi ne postojimo u sistemu – pita se A. Š. Sličan problem imala je i B. M. (40). Pregled kod

Društvo

28.11.2016 u 13:27

Operacije slabije razvijenih potkolenica

Slabije razvijeni mišići potkolenice, koji predstavljaju urođeni nedostatak ili nastaju kao posledica nekih bolesti, veliki su estetski problem kod određenog broja ljudi jer ih je teško povećati vežbama. Zbog toga se širom sveta ljudi odlučuju za odlazak na intervenciju kod plastičnog hirurga, kako bi im se uradila operacija povećanja potkolenica specijalno dizajniranim implantima, jer se na ovaj način postiže skladniji izgled nogu. Kako ističe dr sc. med. Katarina Anđelkov, specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije, koja se ovim intervencijama bavi u Srbiji, Brazilu i Londonu, zbog problema s nerazvijenim potkolenicama najčešće se javljaju žene koje se žale na tanke i krive noge, nezadovoljne njihovim izgledom, ali i pacijenti koji zbog jedne nerazvijene noge, na primer, ne

Beograd

28.11.2016 u 19:15

Lečenje oštećenja sluha kod dece - igrom

Zbog problema sa sluhom i govorom oko 9.000 malih pacijenata godišnje potraži pomoć stručnjaka Centra za ranu dijagnostiku i terapiju dece sa oštećenjima sluha „Dečija kuća” Klinike za ORL Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara”. U ovoj ustanovi, koja obeležava deset godina postojanja, mesečno pomoć dobije između 700 i 800 mališana, čije zdravstvene tegobe zbrinjavaju lekari, defektolozi, logopedi, psiholozi, surdolozi (stručnjaci za rad sa decom oštećenog sluha)... „Dečija kuća” ima i svojevrsni vrtić pa najmlađi nisu tužni što moraju da dolaze u bolnicu. Naprotiv, raduju se boravku zbog igre kojom terapeuti sprovode dijagnostiku i terapiju. Vaspitači

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Danijela Davidov-Kesar