Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.96	103.58	103.27
126.91	127.67	127.29

Teme nedelje.

28.11.2016 u 18:05

Post je način ishrane koji podrazumeva isključenje namirnica životinjskog porekla – crvenog i belog mesa, mesnih prerađevina, jaja, mleka i mlečnih proizvoda. Za vreme posta na meniju su uglavnom namirnice biljnog porekla, voće i povrće, a uz njih i riba. Prema rečima prof. dr Vesne Dimitrijević-Srećković, endokrinologa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, hrišćanski post predstavlja jedinstvo duhovnog i telesnog posta, koji ima određene elemente vegetarijanske i mediteranske ishrane. Hrišćanski post i umerenost u jelu i piću važni su za održavanje duševnog i telesnog zdravlja, jer mnoge bolesti nastaju upravo kao posledica neuravnoteženosti i neusklađenosti duševnog i telesnog u čoveku. – Kad prestanete da jedete na kratko vreme, u

Beograd

24.11.2016 u 20:49

Brašno od žira, orahovača, trešnje u čokoladi

Zimnica, kompoti, vina, rakije, začini, med, proizvodi od mesa i mlečne prerađevine našli su se na štandovima više od 400 proizvođača na 11. Sajmu etnohrane i pića. Na onim punktovima gde su se organizovale degustacije proizvoda bilo je najviše gužvi, pa su posetioci uživali isprobavajući komadiće domaće kobasice, raznih kačkavalja, ajvara, maslina... – Najinteresantniji su neuobičajeni proizvodi poput sireva sa raznim začinima – kaže Tanja Beuk, iz Privredne komore Srbije, a najviše se traži ono što je domaće i što se proizvodi na tradicionalan način. – Popularni su proizvodi od aronije, med sa raznim dodacima i suvim voćem. Za proizvođače je bitno da unaprede pakovanja, koja će biti atraktivna za privlačenje kupaca – kaže Beuk i dodaje da je samo njihov štand obuhvatio 27

Beograd

20.11.2016 u 10:05

Kad pacijenti sami određuju terapiju

Ako je predlog stručnjaka za kardiološke bolesnike da unos soli dnevno moraju da ograniče na svega pet grama, u Srbiji se mali broj ljudi pridržava tog pravila pa uglavnom, hranom svakodnevno unose i više od 10 grama soli. U ovom periodu godine lekarima je najteže da pacijente sa hroničnim bolestima ubede da treba da jedu sveže voće i povrće, piletinu i ribu, kad većina njih ne može da odoli kiselom kupusu, posebno u vreme slava. Jer naš narod će, bez obzira na zdravstvene probleme, radije da se odluči za konzumiranje svadbarskog kupusa i sarmi, nego zdrave hrane. Ovo je juče na skupu „Pomoć pacijentima da se pravilno leče” objasnila profesor dr Branislava Ivanović, iz Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije. – Pacijenti na osnovu sopstvenog merenja pritiska prekidaju propisanu

Društvo

15.11.2016 u 14:05

Dijabetes se javlja i u trudnoći

Oko pola miliona ljudi u Srbiji ima dijagnozu šećerne bolesti a procenjuje se da barem još 250.000 građana ima ovu bolest, a da to i ne zna. Dijabetes je hronični poremećaj metabolizma glukoze, koji dovodi do poremećaja metabolizma masti i proteina. I trudnice mogu da imaju dijabetes, i to u dva oblika: hronični, s kojim ulaze u trudnoću, i gestacioni, koji se javlja u drugom stanju. Veoma je važno da se bolest otkrije na vreme i da trudnica dobije odgovarajuću terapiju. Prema rečima prof. dr Miroslave Gojnić-Dugalić, načelnice Odeljenja patologije trudnoće Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, pojava dijabetesa u trudnoći se udvostručila u poslednjih 15 godina. Kod majki koje imaju gestacioni dijabetes, nadovezuju se i povećana telesna masa, sklonost ka nastanku

Društvo

13.11.2016 u 12:20

Uporni kašalj upozorava na ozbiljne zdravstvene probleme

Ordinacije lekara ovih dana pune su pacijenata koji traže pomoć zbog kašlja, zbog kojeg ne mogu ništa da rade u toku dana, a noću da spavaju. Mnogi ga najpre ignorišu i posle određenog vremena na svoju ruku počnu da piju određene preparate, a kada im ni to ne pomogne tek onda odlaze kod lekara. Medicinari napominju da kašalj ne sme da se ignoriše jer on upravo može da ukaže na neke ozbiljne zdravstvene probleme. Prema rečima dr Dejana Žujovića, iz Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, kašalj je zapravo značajan prirodni refleks i odbrambeni mehanizam koji pomaže da se iz disajnih puteva eleminiše višak sekreta ili spreči, recimo, prodor stranog tela u njih. Kašalj nastaje mehaničkim ili hemijskim nadražajem receptora. Mogu da ga izazovu prašina, smog, dim, stanja poput

Beograd

10.11.2016 u 17:08

„Zemun”, „Stari grad” i „Novi Beograd” među najboljim domovima zdravlja

Da li su ispravljene nepravilnosti koje su uočile stručne kontrole u domovima zdravlja „Savski venac”, „Čukarica”, „Zvezdara” i „Grocka” i hoće li opstati direktori ovih ustanova na tim pozicijama, trebalo bi da bide poznato danas kad nadležna komisija preda izveštaje Ministarstvu zdravlja. Direktori ovih domova zdravlja imali su 14 dana da „poprave” nepravilnosti koje su uočene u njihovim ustanovama, a taj rok nedavno je dat i domovima zdravlja „Obrenovac” i „Lazarevac”. Kako saznajemo, do sada samo jedan dom zdravlja nije otklonio uočene nedostatke u radu, pa će najverovatnije biti predložena i promena rukovodstva. Cilj kontrola nije da se „skidaju glave”, kaže dr Aleksandar Stojanović, jedan od članova kontrolnog tima i direktor DZ „Palilula”, već da se stalno prati rad

Beograd

08.11.2016 u 18:05

Zakazivanje pregleda preko Nacionalnog kontakt centra

„Dobro došli u Kontakt centar Ministarstva zdravlja”, prva je rečenica koju pacijent čuje kada pozove Nacionalni kol-centar da bi zakazao pregled kod izabranog lekara. Pozivanjem broja telefona 011-362-0000 sada je moguće sa jednog mesta zakazati dolazak kod svog doktora u domu zdravlja i to za manje od minuta! Na telefon se javlja prvi slobodan operater koji pacijentu traži matični broj, ime i prezime, na osnovu čega može da zakaže željeni pregled kod lekara opšte prakse, ginekologa, pedijatra i stomatologa. – Iznenadila sam se kada sam juče pozvala ovaj centar i kada me ljubazni operater pitao da li želim na pregled kod izabranog lekara već sutra. Ponudio mi je tri slobodna termina. Odabrala sam onaj koji mi je najviše odgovarao. A da sam zvala direktno dom zdravlja da to uradim,

Društvo

06.11.2016 u 09:41

Psorijaza napada kožu i nokte

U Srbiji oko 150.000 ljudi boluje od psorijaze, teškog i hroničnog oboljenja, što predstavlja gotovo čitavu populaciju grada Niša ili Kragujevca. Psorijaza nastaje kada imuni sistem (odbrana tela protiv bolesti) greškom napada zdrave ćelije kože pa su ovi mehanizmi slični onima kod ostalih teških oboljenja imunoposredovanih bolesti kao što su Kronova bolest, reumatoidni artritis i multipla skleroza. Psorijaza se najpre manifestuje pojavom promena na koži u vidu crvenih, upaljenih i zadebljanih površina koji mogu biti i prekriveni srebrnkastim ljuspicama, poznatih kao plakovi. Postoji više tipova psorijaze, ali kod 90 odsto obolelih se javlja plak psorijaza. Delovi kože zahvaćeni psorijazom obično neprijatno svrbe, bole i čak dolazi do otpadanja delova plakova, pucanja i krvarenja i to

Društvo

23.10.2016 u 11:42

Visokorizične trudnoće pod posebnim nadzorom stručnjaka

U Srbiji se iz godine u godinu beleži konstantan porast broja trudnica koje su starije od 40 godina. Ipak, stručnjaci objašnjavaju da se svaka trudnoća posle 35. godine, a posebno posle četrdesete, smatra visokorizičnom. Starije trudnice pod većim su rizikom da dobiju dete s nekom genetičkom anomalijom, konkretno s Daunovim sindromom. Međutim, paradoksalno je da se u našoj zemlji, prema zvaničnim podacima, većina dece s Daunovim sindromom rodi u grupi trudnica koje imaju od 25 do 35 godina. Možda razlog leži u tome što su trudnice posle 35. godine označene kao visokorizične, pod mnogo su intenzivnijim nadzorom stručnjaka i češće su podvrgnute takozvanoj prenatalnoj dijagnostici. Kako objašnjava asistent dr Nebojša Zečević, iz Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front”, bitnu

Društvo

16.10.2016 u 15:02

Bol u leđima najčešći razlog odlaska na bolovanje

Osim glavobolja i prehlade, bol u leđima smatra se najčešćim problemom kojim se bave lekari širom sveta. U većini zemalja, oko 80 odsto stanovnika imalo je bar jednom u životu problem s tegobama u leđima. Epizode iznenadnog bola u ovom delu tela rešavaju se uglavnom same od sebe, bez obzira na vrstu primenjenog lečenja. Nekim bolesnicima mogu pomoći analgetici, antireumatici i različiti utrljani kremovi, drugima je neophodna operacija, a po tvrđenju oko pet odsto obolelih – bilo kakvo lečenje im malo pomaže. Zašto leđa bole, ima li genetika veze s bolestima kičme, kako nastaje diskus hernija, kako se izboriti s iznenadnim ušinućima leđa i šta svako od nas može da primeni u svom životu kako bi se bolovi izbegli ili smanjili, opisali su u drugom „Informatikinom” izdanju knjige „Bol u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Danijela Davidov-Kesar