Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Ekonomija

25.11.2021 u 19:00

Da li je oduzimanje zemlje po hitnom postupku rešenje ili nova nevolja

Izmena Zakona o eksproprijaciji potrebna je zbog problema koji nastaju u procesu izgradnje velikih infrastrukturnih projekata i nije ni u kakvoj vezi sa eventualnim dolaskom kompanije „Rio Tinto”. Taj predlog zakona, kako je juče kazao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, potpuno je usklađen sa Ustavom, a izmene su potrebne, jer se „dešavalo da se čeka sa izgradnjom tunela i po 160 dana zbog problema sa zemljištem”. – Iako je bila ponuđena fer cena uvećana za 10 do 20 odsto, postoje ljudi koji traže i tri do pet puta veću cenu od tržišne – podsetio je Vučić. Zlatko Stefanović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union” smatra da skraćenje rokova i hitnost postupka, ne bi trebalo da bude problem, što je inače jedna od glavnih zamerki na novi zakonski predlog. – Sada su

Ekonomija

20.11.2021 u 20:06

Manje mladih na birou rada

Broj nezaposlenih mladih koji su na birou rada se smanjuje. Tako barem pokazuje računica Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Mladi tako čine nešto malo više od petine (98.419) od ukupnog broja nezaposlenih kojih je zvanično u Srbiji ovog oktobra na evidenciji NSZ bilo 482.235, za razliku od prošle godine kada se na birou rada nalazilo 108.045, od ukupno 495.499 nezaposlenih. I prema zvaničnim kretanjima na tržištu rada, u drugom kvartalu ove godine, a u odnosu na prvo tromesečje 2021, ukupna nezaposlenost smanjena je za 47.400. Najveće smanjenje, od čak 37.500, kako podsećaju u Republičkom zavodu za statistiku, zabeleženo je upravo u starosnoj grupi od 15 do 34 godine. Međutim, prema ovogodišnjem Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Srbiji Krovne

Ekonomija

08.11.2021 u 09:13

Pandemija poremetila tržište rada

Iako su državne mere u kratkom roku ublažile negativne uticaje pandemije na zaposlenost i prihode domaćinstava, ovakva pomoć nije obuhvatila neformalno zaposlene koji su pretrpeli nesrazmerno veći pritisak u odnosu na ostatak radnog stanovništva. Trenutna kriza je upravo pokazala njihovu ranjivost, smatraju stručnjaci, ali i ukazala na teškoće da se pruži pomoć onima koji rade u neformalnoj sferi ekonomije. Izveštaj „Kovid kriza i siromaštvo: praćenje siromaštva u Srbiji 2021.” pokazuje da veliki broj neformalno zaposlenih radi upravo u sektorima koji su bili u najvećoj meri pogođeni pandemijom, poput ugostiteljstva, ličnih usluga, građevinarstva... – U osam sektora koji su pod najvećim rizikom, a to su veletrgovina i maloprodaja, usluge smeštaja, transporta, hrane i pića, uslužne

Ekonomija

05.11.2021 u 09:53

Sa povećanjem minimalne cene rada, raste i rad na crno

Za znatniji rast minimalne plate koja će od sledeće godine iznositi oko 35.000 dinara neophodno je ispuniti nekoliko uslova, a oni se, barem je tako iz ugla poslodavaca, tiču finansijskog rasterećenja privrede. Na vrhu liste njihovih zahteva, sa čak 85 odsto podrške, nalazi se umanjenje poreza i doprinosa na zarade, čime bi se stvorili uslovi za „zdrav” rast minimalca. U poslednjoj anketi Unije poslodavaca Srbije, sprovedenoj među ovdašnjim preduzećima, povećanje neoporezivog dela plate podržalo je 55 procenata anketiranih, dok je suzbijanje rada na crno 44 odsto preduzetnika smatralo vrlo važnim za održivo poslovanje. U kakvoj je vezi visina minimalne zarade sa radom na crno? Minimalac je i dalje ispod nivoa minimalne potrošačke korpe, nastojanja Socijalno-ekonomskog saveta (SES) u

Ekonomija

03.11.2021 u 21:07

Porezi daleko veći nego što privreda može da podnese

Reforma poreskog sistema i smanjenje poreskih obaveza – dve su stavke s kojima će pred Vladu Srbije do kraja godine izaći Udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije”. Cilj njihovog nastojanja je uvođenje veće pravne sigurnosti i omogućavanje većeg učešća privrede u kreiranju zakona, zbog čega uveliko i rade analizu o mogućem smanjenju poreza koja će biti završena do kraja 2021. Da bi se umanjenjem poreskih stopa smanjila i siva ekonomija i povećali prihodi u budžetu, privrednici će tražiti da se optimizuje javna uprava i poveća kontrola na granici da bi se izbegao šverc. Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, takođe smatra da porezi nisu prilagođeni realnim mogućnostima privrede, posebno kada se zna da se o reformi poreskog sistema govori više od 20 godina. – U

Ekonomija

27.10.2021 u 09:11

Za povećanje zarada železničara 650 miliona dinara

Zaposleni koji imaju zarade ispod minimalne, a takvih je u sva četiri železnička društva trenutno oko 40 odsto, od 2022. godine dobiće povećanje plata za 9,8 odsto. Na sastanku sa premijerkom Anom Brnabić koji je juče održan u Palati „Srbija”, predstavnicima štrajkačkog odbora železničara i reprezentativnim sindikatima je saopšteno i da će od države dobiti dodatnih 650 miliona dinara za povećanja plata na ukupnu masu zarada u železničkim društvima, uz korekciju koeficijenta. Pojedini sindikati su se izjasnili da prihvataju povećanje, otkriva Zoran Dašić, predsednik sindikata „Srbija kargo”, ali očekuju i nastavak pregovora sa poslovodstvom i resornim ministarstvom oko metodologije, koeficijenata, raspodele sredstava zaposlenima u sva četiri železnička društva... – Radna grupa tek treba

Ekonomija

20.10.2021 u 14:54

Železničari traže hitan nastavak razgovora

Razgovori premijerke Ane Brnabić sa predstavnicima sindikata iz četiri železnička preduzeća, okupljenih u štrajkačkom odboru oko rešavanja nagomilanih problema u vezi sa niskim zaradama, nisu nastavljeni ovog ponedeljaka, kako je najavljeno. Sastanak se nije održao, kako tvrde železničari, jer im se niko iz vlade nije javio, niti ih pozvao na nastavak obećane saradnje. Zbog toga su predstavnici štrajkačkog odbora, tražeći hitno zakazivanje novog susreta, juče uputili pismo predsednici vlade, ministarstvima finansija i građevinarstva, uz podsećanje na niz problema sa kojima se železničari suočavaju. – Na sastanku pre devet dana izneli smo probleme koji su u vezi sa socijalno-ekonomskim položajem zaposlenih u železničkom sektoru, a odnose se na vrednost radnog časa, metodologiju, koeficijente,

Ekonomija

12.10.2021 u 14:28

Rade prekovremeno da bi zaradili više od minimalca

Čemu će nam služiti brze pruge, ako ne budemo imali inženjere, mašinovođe, kolske otpravnike, ali i majstore mehaničare i vozovođe, sve one koji treba da održavaju železnički saobraćaj? Zašto bi gotovo polovina od oko 10.500 radnika u „Srbija kargu”, „Srbija vozu”, „Infrastrukturi železnica Srbije” i „AD železnici Srbije”, društvima koja su nekada činila JP „Železnice Srbije”, nastavila da zarađuju ispod iznosa minimalne zarade svakog meseca i tako već godinama, kada je to suprotno zakonu? Zbog hronično niskih plata i, kako kažu, ranije neispunjenih obećanja premijerke Ane Brnabić o povećanju zarada, sindikat „Srbija kargo” najavio je da će zaposleni iz tog društva u drugoj polovini oktobra započeti štrajk glađu ispred Vlade Srbije, ako do tada ne bude postignut dogovor sa državom. Ipak,

Ekonomija

07.10.2021 u 20:00

Kriza dodatno narušava dostojanstvo zaposlenih

Gotovo svaki četvrti radnik u Srbiji ima povremeno zaposlenje, što je za oko 10 procenata više od proseka u EU. Trećini zaposlenih uskraćena su radna i prava iz socijalnog osiguranja. Tako otprilike stoje stvari u našoj zemlji, i to baš kada se u svetu obeležava Međunarodni dan dostojanstvenog rada. Da raste broj i učešće zaposlenih u prekarnim oblicima rada, a pre svega onih na određeno vreme i na privremenim i povremenim poslovima, podseća prof. Zoran Stojiljković, predsednik UGS „Nezavisnost”. – Prekarna zaposlenost je koncept koji se odnosi na radnike koji su uskraćeni za egzistencijalnu sigurnost i stabilnost. Postoje tri načina da se suzbije ova praksa – kroz jači inspekcijski nadzor, izmenu zakonskih rešenja u pravcu ograničavanja mogućnosti korišćenja i zloupotreba ugovora o

Ekonomija

01.10.2021 u 20:09

Prevoznici tereta traže pomoć države

Vest da Velika Britanija beleži manjak vozača kamiona za transport robe, zbog čega je nedavno ponudila 5.000 radnih viza stranim kamiondžijama, odjeknula je ovih dana širom evropskog kontinenta koji i sam kuburi sa nedostatkom radne snage. Mada ovaj problem nije izazvan pandemijom kovida 19, posledice mogu biti jednako nesagledive, a jedna od njih je i da bi manjak kamiondžija mogao da izazove nestašicu razne robe na tržištu. U Srbiji je deficit profesionalnih vozača već hroničan problem, jer sada sve manje ljudi želi da se bavi ovim poslom, a veliki broj vozača teretnjaka odlazi u zasluženu penziju. U zemlji ima oko 160.000 profesionalnih vozača, a nedostaje još od 5.000 do 8.000 profesionalaca godišnje. Zbog tog, ali i mnoštva drugih problema u transportu, Poslovno udruženje prevoznika

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marija Brakočević