Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Ekonomija

22.06.2021 u 16:47

Poštanska štedionica kupuje Komercijalnu banku u Banjaluci

Banka Poštanska štedionica potvrdila je juče „Politici” da inicijativa za kupovinu Komercijalne banke u Banjaluci od NLB grupe, koja je vlasnik matične Komercijalne banke Beograd, postoji i da je proces u toku. Dodaju da će o novim detaljima javnost blagovremeno biti obaveštena. Našem listu još je potvrđeno i da je ova banka zainteresovana za kupovinu Komercijalne banke na Kosovu i Metohiji. Vest da bi jedna srpska banka uskoro mogla da proširi svoju mrežu i na region za prof. Milojka Arsića, s Ekonomskog fakulteta u Beogradu, u načelu jeste dobra. Međutim, on ipak smatra da bi bilo bolje da to rade privatne banke u kojima je odgovornost za poslovne odluke na strani njihovih vlasnika. – Kada je u pitanju državna banka, kao što je Banka Poštanska štedionica,

Ekonomija

16.06.2021 u 22:10

Pandemija menja način rada i izaziva stres

Rad za vreme pandemije ima negativan uticaj na mentalno zdravlje zaposlenih. U to veruje trećina od 610 ispitanika, primarno članova sindikata, koji su učestvovali u istraživanju Saveza samostalnih sindikata Srbije „Uticaj izmenjenih uslova rada izazvanih pandemijom na psihičko zdravlje zaposlenih”. Ugroženije su se ipak osećale žene i zaposleni između 35 i 50 godina starosti. Dodatni stres na radu osećalo je 63 odsto njih, a stres izazvan strahom da se zaraza može doneti kući osećanje je koje prijavljuje 45 odsto učesnika ove ankete. Kako je objasnio dr Rajko Kosanović, iz SSSS, cilj ovog istraživanja sprovedenog u aprilu bio je da se utvrdi kako se radnici osećaju na poslu, na koji način je pandemija uticala na njihovo mentalno zdravlje, da li poslodavci preduzimaju mere podrške

Ekonomija

15.06.2021 u 22:00

Poslodavci od države traže novu novčanu pomoć ili smanjenje poreza

Smanjenje poreza i doprinosa ili nova finansijska pomoć, barem za najugroženije privrednike i sektore poslovanja – dva su zahteva s kojima će do kraja ovog meseca pred državu izaći Unija poslodavaca Srbije. Razlog za to je i dalje otežano poslovanje privrede zbog pandemije. Kako ističe Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca, novim merama privrednicima bi se olakšalo poslovanje i smanjilo ukupno poresko opterećenje za pet do šest odsto jer uskoro kreću i pregovori za minimalnu cenu rada za 2022. godinu. – Svesni smo da budžet nije neiscrpan i zahvalni smo i za dosadašnju pomoć, ali su uslovi poslovanja i dalje teški, a za jesen se najavljuje novi talas pandemije i u ovakvim uslovima je teško planirati. Ranije je bilo reči i o tome da će porez na piće i hranu da se smanji sa

Ekonomija

01.06.2021 u 10:16

Svaka druga plata manja od prosečne potrošačke korpe

Prosečna potrošačka korpa u Srbiji ovog februara (najnoviji podatak Ministarstva trgovine) vredela je 74.892 dinara. Od januarske je bila veća za 422 dinara, a u odnosu na februar 2020. porasla je za 2,8 odsto. Minimalna potrošačka korpa bila je gotovo upola niža od prosečne – 38.354 dinara, ali je, kako pokazuje statistika, za 213 dinara bila viša u poređenju sa minimalnom januarskom potrošačkom korpom. I pored toga što se država hvali konstantnim rastom zarada, kako naglašava Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata, prosečna neto zarada obračunata za februar 2021. iznosila je 62.280 dinara, što je ipak za oko sto evra manje od vrednosti prosečne korpe. – Za pokriće nove prosečne potrošačke korpe u februaru ove godine bilo je potrebno 1,20 prosečnih plata. To je

Ekonomija

28.05.2021 u 20:08

Kamioni stoje na granicama, privreda gubi, radnici se osipaju

Na graničnom prelazu Kelebija sa Mađarskom – totalni kolaps. Kolona kamiona teretnjaka ovih dana kilometrima je dugačka, vozači se hvataju za glavu od muke, jer više ni sami ne znaju kada će saobraćaj na granici da se normalizuje i da li će i na koji način njihove nedaće moći trajno da se reše. U Udruženju za međunarodni transport priznaju da je čekanje na graničnim prelazima, ovog puta na Kelebiji, hronični problem, a posebno izražen otkako je Hrvatska 20. maja donela odluku o prekategorizaciji puteva. Neđo Mandić, predsednik udruženja, naglašava da su slike sa kolonama kamiona na teretnim terminalima u Srbiji uobičajene, iako je taj problem u suštini lako rešiv. – U poslednjih desetak godina imamo kolone nekad pet, nekad 10 kilometara, pa i više, a čekanje na prelazima često bude

Ekonomija

28.05.2021 u 07:55

Vratiti radnika u Zakon o radu

Da bi se digitalni radnici – a među njima i oni angažovani preko različitih platformi rasejanih po celom svetu, a čiji rad nadzire algoritam, a ne neka „živa” osoba, koji inače nemaju pravo na osiguranje u slučaju nesreće, rade više od 40 sati nedeljno, nemaju pravo ni na bolovanje, odmor, topli obrok – približili dostojanstvenom načinu obavljanja svog posla, Srbija ima u planu da izradi zakon o fleksibilnim oblicima rada. Zasad je oformljena samo radna grupa na tu temu, ali kako smatra prof. Mario Reljanović, naučni saradnik sa Instituta za uporedno pravo, da bi ovi radnici uopšte bili prepoznati u domaćem zakonodavstvu, suštinski je potrebno da se izmeni Zakon o radu, odnosno da se radnik vrati u okvir tog zakona. – Naša današnja podela na rad u radnom odnosu i van njega je

Ekonomija

25.05.2021 u 09:43

Nekima veće zarade, svima manja prava

Dostavljač hrane u Srbiji trenutno je jedno od najpopularnijih zanimanja. Plate vrtoglavo dobre, uslovi rada i ne baš. Za ovu grupu radnika trenutno ne postoji nijedan oblik ugovora koji bi im u potpunosti odgovarao kako bi ovim poslom mogli da se bave zastalno. Reč je nekvalifikovanom radu koji se uglavnom obavlja po ugovoru o privremeno-povremenim poslovima, što znači da takvi radnici nemaju svojstvo zaposlenog, odnosno nemaju pravo na plaćeno bolovanje i odmor, prekovremeni rad i rad vikendom. Njihove kolege u Španiji, kako je nedavno odlučeno, ubuduće će biti prepoznate kao zaposlene, što znači da tamošnji poslodavci od sada počinju drugačije da tretiraju svoje radnike dostavljače i sve ostale profesije koje je iznedrila kriza usled korone. Dakle, od same volje države i zakonske

Ekonomija

23.05.2021 u 19:04

Dobre i loše strane rada od kuće

Gotovo svaki treći radnik u Srbiji je angažovan na poslovima koji su kratkoročni, nesigurni i koji ne garantuju dostojanstvene uslove rada, u smislu pristupa radnim, socijalnim i ekonomskim pravima. Autori publikacije „Radnici drugog reda: nestandardni rad u Srbiji” nedavno su obznanili da je udeo radnika na neodređeno među zaposlenima u padu sa 88,5 odsto 2010. godine na 81,4 odsto 2014. godine, te na oko 77 odsto, koliko iznosi protekle tri godine. Istraživači su skrenuli pažnju i na to da se rast zaposlenosti, odnosno smanjenje nezaposlenosti koje statistike beleže, gotovo u potpunosti može pripisati snažnom trendu prekarizacije tržišta rada, odnosno prelasku sa ugovora na neodređeno na one sa određenim trajanjem. Tako, recimo, dok se 2010. godine 11,4 odsto zaposlenih radnika

Ekonomija

17.05.2021 u 08:43

Više od 62 odsto omladinaca ne radi u struci

Kako se zasniva radni odnos, šta su to nestandardni oblici rada, aneksi ugovora, ali i kolektivni ugovori, rad van radnog odnosa? Šta se dešava kada prestane radni odnos, koja su prava radnika na bolovanju, kako steći pravo na zaradu? Na ovakva i slična pitanja svi mladi koji traže posao, ali i oni koji su već angažovani, a žele da unaprede svoja znanja iz oblasti rada, odsad će moći da pronađu odgovore u besplatnoj telefonskoj aplikacija „Radna prava za tebe”. Ružica Grabovac Marković, predsednica sekcije mladih u ovom savezu, naglašava da korisnici aplikacije mogu u zabavno-edukativnom kvizu da testiraju i prodube svoja znanja kroz ukupno 11 tematskih oblasti. Cilj aplikacije je da poveća interesovanje, unapredi razumevanje i znanje o radnim pravima i sindikatima kroz dva

Ekonomija

11.05.2021 u 10:45

Sa biroa izbrisan 18.551 nezaposleni

Samo ovog marta sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) izbrisan je 18.551 nezaposleni. Njih 7.668 suočilo se sa takvim problemom, jer se nisu pridržavali zakonskih odredaba. Od tog broja 6.735 neopravdano se nije javilo ili odazvalo pozivu NSZ-a, zbog čega su izbrisani na određeni rok, dok se 827 građana nije odazvalo na individualni razgovor sa savetnikom, a devet nezaposlenih je svojom krivicom prekinulo ili nije završilo dodatno obrazovanje. U najnovijem Statističkom biltenu NSZ-a piše i da se 19 nezaposlenih nije javilo poslodavcu kojem ga je NSZ uputio za zaposlenje, dok osam građana nije prihvatilo dodatno obrazovanje i obuku, a samo sedam njih je odbilo ponuđeno učešće u programu aktivnih mera za zapošljavanje. Ipak, evidencija o nezaposlenima prestala je da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marija Brakočević