Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марија Бракочевић

Економија

22.06.2021 у 16:47

Поштанска штедионица купује Комерцијалну банку у Бањалуци

Банка Поштанска штедионица потврдила је јуче „Политици” да иницијатива за куповину Комерцијалне банке у Бањалуци од НЛБ групе, која је власник матичне Комерцијалне банке Београд, постоји и да је процес у току. Додају да ће о новим детаљима јавност благовремено бити обавештена. Нашем листу још је потврђено и да је ова банка заинтересована за куповину Комерцијалне банке на Косову и Метохији. Вест да би једна српска банка ускоро могла да прошири своју мрежу и на регион за проф. Милојка Арсића, с Економског факултета у Београду, у начелу јесте добра. Међутим, он ипак сматра да би било боље да то раде приватне банке у којима је одговорност за пословне одлуке на страни њихових власника. – Када је у питању државна банка, као што је Банка Поштанска штедионица,

Економија

16.06.2021 у 22:10

Пандемија мења начин рада и изазива стрес

Рад за време пандемије има негативан утицај на ментално здравље запослених. У то верује трећина од 610 испитаника, примарно чланова синдиката, који су учествовали у истраживању Савеза самосталних синдиката Србије „Утицај измењених услова рада изазваних пандемијом на психичко здравље запослених”. Угроженије су се ипак осећале жене и запослени између 35 и 50 година старости. Додатни стрес на раду осећало је 63 одсто њих, а стрес изазван страхом да се зараза може донети кући осећање је које пријављује 45 одсто учесника ове анкете. Како је објаснио др Рајко Косановић, из СССС, циљ овог истраживања спроведеног у априлу био је да се утврди како се радници осећају на послу, на који начин је пандемија утицала на њихово ментално здравље, да ли послодавци предузимају мере подршке радницима, а

Економија

15.06.2021 у 22:00

Послодавци од државе траже нову новчану помоћ или смањење пореза

Смањење пореза и доприноса или нова финансијска помоћ, барем за најугроженије привреднике и секторе пословања – два су захтева с којима ће до краја овог месеца пред државу изаћи Унија послодаваца Србије. Разлог за то је и даље отежано пословање привреде због пандемије. Како истиче Срђан Дробњаковић, директор Уније послодаваца, новим мерама привредницима би се олакшало пословање и смањило укупно пореско оптерећење за пет до шест одсто јер ускоро крећу и преговори за минималну цену рада за 2022. годину. – Свесни смо да буџет није неисцрпан и захвални смо и за досадашњу помоћ, али су услови пословања и даље тешки, а за јесен се најављује нови талас пандемије и у оваквим условима је тешко планирати. Раније је било речи и о томе да ће порез на пиће и храну да се смањи са 20 одсто на 10

Економија

01.06.2021 у 10:16

Свака друга плата мања од просечне потрошачке корпе

Просечна потрошачка корпа у Србији овог фебруара (најновији податак Министарства трговине) вредела је 74.892 динара. Од јануарске је била већа за 422 динара, а у односу на фебруар 2020. порасла је за 2,8 одсто. Минимална потрошачка корпа била је готово упола нижа од просечне – 38.354 динара, али је, како показује статистика, за 213 динара била виша у поређењу са минималном јануарском потрошачком корпом. И поред тога што се држава хвали константним растом зарада, како наглашава Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката, просечна нето зарада обрачуната за фебруар 2021. износила је 62.280 динара, што је ипак за око сто евра мање од вредности просечне корпе. – За покриће нове просечне потрошачке корпе у фебруару ове године било је потребно 1,20 просечних плата. То је

Економија

28.05.2021 у 20:08

Камиони стоје на границама, привреда губи, радници се осипају

На граничном прелазу Келебија са Мађарском – тотални колапс. Колона камиона теретњака ових дана километрима је дугачка, возачи се хватају за главу од муке, јер више ни сами не знају када ће саобраћај на граници да се нормализује и да ли ће и на који начин њихове недаће моћи трајно да се реше. У Удружењу за међународни транспорт признају да је чекање на граничним прелазима, овог пута на Келебији, хронични проблем, а посебно изражен откако је Хрватска 20. маја донела одлуку о прекатегоризацији путева. Неђо Мандић, председник удружења, наглашава да су слике са колонама камиона на теретним терминалима у Србији уобичајене, иако је тај проблем у суштини лако решив. – У последњих десетак година имамо колоне некад пет, некад 10 километара, па и више, а чекање на прелазима често буде дуже и

Економија

28.05.2021 у 07:55

Вратити радника у Закон о раду

Да би се дигитални радници – а међу њима и они ангажовани преко различитих платформи расејаних по целом свету, а чији рад надзире алгоритам, а не нека „жива” особа, који иначе немају право на осигурање у случају несреће, раде више од 40 сати недељно, немају право ни на боловање, одмор, топли оброк – приближили достојанственом начину обављања свог посла, Србија има у плану да изради закон о флексибилним облицима рада. Засад је оформљена само радна група на ту тему, али како сматра проф. Марио Рељановић, научни сарадник са Института за упоредно право, да би ови радници уопште били препознати у домаћем законодавству, суштински је потребно да се измени Закон о раду, односно да се радник врати у оквир тог закона. – Наша данашња подела на рад у радном односу и ван њега је бесмислена,

Економија

25.05.2021 у 09:43

Некима веће зараде, свима мања права

Достављач хране у Србији тренутно је једно од најпопуларнијих занимања. Плате вртоглаво добре, услови рада и не баш. За ову групу радника тренутно не постоји ниједан облик уговора који би им у потпуности одговарао како би овим послом могли да се баве застално. Реч је неквалификованом раду који се углавном обавља по уговору о привремено-повременим пословима, што значи да такви радници немају својство запосленог, односно немају право на плаћено боловање и одмор, прековремени рад и рад викендом. Њихове колеге у Шпанији, како је недавно одлучено, убудуће ће бити препознате као запослене, што значи да тамошњи послодавци од сада почињу другачије да третирају своје раднике достављаче и све остале професије које је изнедрила криза услед короне. Дакле, од саме воље државе и законске регулативе

Економија

23.05.2021 у 19:04

Добре и лоше стране рада од куће

Готово сваки трећи радник у Србији је ангажован на пословима који су краткорочни, несигурни и који не гарантују достојанствене услове рада, у смислу приступа радним, социјалним и економским правима. Аутори публикације „Радници другог реда: нестандардни рад у Србији” недавно су обзнанили да је удео радника на неодређено међу запосленима у паду са 88,5 одсто 2010. године на 81,4 одсто 2014. године, те на око 77 одсто, колико износи протекле три године. Истраживачи су скренули пажњу и на то да се раст запослености, односно смањење незапослености које статистике бележе, готово у потпуности може приписати снажном тренду прекаризације тржишта рада, односно преласку са уговора на неодређено на оне са одређеним трајањем. Тако, рецимо, док се 2010. године 11,4 одсто запослених радника налазило

Економија

17.05.2021 у 08:43

Више од 62 одсто омладинаца не ради у струци

Како се заснива радни однос, шта су то нестандардни облици рада, анекси уговора, али и колективни уговори, рад ван радног односа? Шта се дешава када престане радни однос, која су права радника на боловању, како стећи право на зараду? На оваква и слична питања сви млади који траже посао, али и они који су већ ангажовани, а желе да унапреде своја знања из области рада, одсад ће моћи да пронађу одговоре у бесплатној телефонској апликација „Радна права за тебе”. Ружица Грабовац Марковић, председница секције младих у овом савезу, наглашава да корисници апликације могу у забавно-едукативном квизу да тестирају и продубе своја знања кроз укупно 11 тематских области. Циљ апликације је да повећа интересовање, унапреди разумевање и знање о радним правима и синдикатима кроз два сегмента. Ова

Економија

11.05.2021 у 10:45

Са бироа избрисан 18.551 незапослени

Само овог марта са евиденције Националне службе за запошљавање (НСЗ) избрисан је 18.551 незапослени. Њих 7.668 суочило се са таквим проблемом, јер се нису придржавали законских одредаба. Од тог броја 6.735 неоправдано се није јавило или одазвало позиву НСЗ-а, због чега су избрисани на одређени рок, док се 827 грађана није одазвало на индивидуални разговор са саветником, а девет незапослених је својом кривицом прекинуло или није завршило додатно образовање. У најновијем Статистичком билтену НСЗ-а пише и да се 19 незапослених није јавило послодавцу којем га је НСЗ упутио за запослење, док осам грађана није прихватило додатно образовање и обуку, а само седам њих је одбило понуђено учешће у програму активних мера за запошљавање. Ипак, евиденција о незапосленима престала је да се води и

Претходна Следећа

Почетна / Марија Бракочевић

19.06.2026 у 11:04

Бен Гвир након погибије израелских војника: Цео Либан мора да гори

19.06.2026 у 11:02

Макрон и Мерц против контаката руководства ЕУ са Москвом

19.06.2026 у 10:59

Сеизмички таласи из унутрашњости Земље померили Јапан

19.06.2026 у 10:59

Држављанин Румуније осуђен на 15 година због шпијунаже у Русији

19.06.2026 у 10:58

Преврнуо се камион код Сенте, саобраћај био обустављен

19.06.2026 у 10:54

Опозиција у Јерменији тражи поништавање избора