Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Ekonomija

02.08.2019 u 18:30

Broj zaposlenih u Srbiji veći za 34.936 ljudi

Od aprila do kraja jula ove godine kontingent radne snage u Srbiji povećan je za 34.936 osoba u odnosu na isti period lane, pa je tako u našoj zemlji na kraju drugog kvartala 2019. registrovano 2.161.533 zaposlena građana. To znači da je, pokazuju najnoviji podaci zasnivani na kombinovanju podataka Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i Statističkog poslovnog registra, u odnosu na isti period 2018., u toku drugog tromesečja ove godine ukupan broj zaposlenih veći 1,6 odsto, pri čemu je broj zaposlenih u pravnim licima dosegao cifru od 1.715.436 građana, dok je broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i onih koji samostalno obavljaju delatnost povećan 2,8 procenata. Takvih je bilo 373.444. Ipak, broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen je za 6.924 tako da ih

Ekonomija

31.07.2019 u 19:00

Na birou rada i 151 doktor nauka

U Srbiji su zvanično bez posla 22 doktora ekonomskih nauka. Oni ujedno čine i najmasovniju grupu među najobrazovanijim građanima, koji su evidentirani u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Prosečno imaju oko 45 godina, a na birou rada su u proseku oko 34 meseca. Interesantan je, međutim, podatak da je baš prošlog meseca jedan među njima dobio poslovnu ponudu, zahvaljujući posredovanju NSZ-a. Istog meseca jatu doktora ekonomskih nauka na birou se pridružio još jedan novi član. Za njima „kaskaju” i doktori medicinskih nauka. Njih je devetoro. Prosečno na posao čekaju 28 meseci i imaju 36 godina. Minulog meseca jedan doktor sa najvišim stepenom stručnosti dobio je posao. Na evidenciji su i naučni istraživači filologije/doktori nauka filološke nauke. Njih ima jedan manje od doktora

Ekonomija

28.07.2019 u 11:38

Angažovanjem starijih ublažio bi se manjak radne snage

Odlazak radnika u druge zemlje, najčešće zbog većih plata, uskoro bi mogao da postane još masovnija pojava, jer bi zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope, kako je nedavno upozorio Međunarodni monetarni fond, u sledeće tri decenije mogle da se suoče sa snažnim smanjenjem radne snage. Tao Džang, zamenik generalne direktorke MMF-a predvideo je da će Bugarska, Letonija, Poljska i Ukrajina zabeležiti najveći pad radne snage, veći od 30 odsto, dok bi u Slovačkoj ili Srbiji armija radnika mogla da opadne 20 procenata. Ipak, MMF vidi rešenje tog problema u podizanju starosne granice za penzionisanje, ohrabrivanju žena i starijih radnika za ulazak na tržište rada i tehnološki napredak. Naši stručnjaci i predstavnici radnika ističu da ekonomske migracije ne mogu da se spreče, već samo

Ekonomija

24.07.2019 u 20:00

Nerado prihvataju poslove tekstilaca, kožara i mašinaca

Nezaposleni sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) najčešće nisu zainteresovani za poslove u oblasti tekstilstva i kožarstva, mašinstva i obrade metala, a ne zanima ih previše ni rad u oblasti poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane, šumarstva i obrade drveta. Razlozi zbog kojih odbijaju ponuđene poslove najviše se kriju u opisu samih poslova, ali i u ponuđenim uslovima rada koje definišu poslodavci. U NSZ-u ipak otkrivaju da podaci o ponuđenim uslovima rada od strane poslodavca mogu da predstavljaju konkretne činjenice i osnov za opravdano odbijanje ponuđenog zaposlenja. – Ponude odbijaju zbog plata nižih od proseka za te poslove na regionalnom nivou, uslova rada, koji su ispod standarda za zanimanje, neplaćenih doprinosa ili prekovremenog rada, neredovnih isplata,

Ekonomija

17.07.2019 u 21:00

U Srbiji po dva posla radi skoro 200.000 ljudi

Za fotografe izgleda uvek ima posla. Oni mogu da zarade i mimo zvaničnog radnog vremena. Taj drugi, honorarni posao, uglavnom odrađuju na svadbama i raznim događajima gde nekada dnevno mogu da uzmu i do 200 evra. Tako već godinama radi S. K. iz Beograda koji je zvanično zaposlen na portalu koji prati vesti iz zabave. Sa platom od oko 48.000 dinara ne može, kako kaže, komotno da preživi mesec, jer samo na komunalne režije mora da izdvoji trećinu zarade. Zbog toga je prinuđen da radi i vikendom

Ekonomija

14.07.2019 u 17:06

Na stopu nezaposlenosti najviše utiče migracija radne snage

U Srbiji se, sudeći prema statistici i sve učestalijim izjavama zvaničnika, i dalje nastavljaju pozitivni trendovi na tržištu rada što potvrđuje i stopa nezaposlenosti od svega 12,1 odsto u prvom kvartalu ove godine. U poređenju sa istim periodom prošle godine ova stopa niža je 2,7 procenata, pokazuju podaci iz Ankete o radnoj snazi, a i kako je nedavno istakao Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, broj ljudi na evidenciji NSZ-a takođe pada u kontinuitetu. Trenutno je registrovano oko 527.000 nezaposlenih, što je 9.000 manje nego prošlog meseca, a devet odsto manje u odnosu na prošlu godinu

Ekonomija

13.07.2019 u 11:28

Obuka nezaposlenih za traženi posao zavarivača

U Zavodu za zavarivanje Nacionalna služba za zapošljavanje organizuje obuku za trenutno najtraženije zanimanje u metalskoj industriji – zavarivače. Obuka za tržište rada odvija se u okviru projekta „EU podrška Nacionalnoj službi za zapošljavanje”, a kako ističu u NSZ-u, planirano je da u projekat tokom ove godine bude uključeno najmanje 175 nezaposlenih, koji će biti deo obuke za zavarivače. Podaci ove službe pokazuju da se, prema prijavljenim potrebama poslodavaca i broju nezaposlenih, zavarivači ubrajaju u radnike koji brže dolaze do posla i veoma su traženi

Ekonomija

10.07.2019 u 23:00

Minimalac nikako da dostigne potrošačku korpu

Odluka o visini minimalne cene rada u 2020. godini biće doneta sredinom septembra, najavio je Zoran Đorđević, ministar za rad i zapošljavanje, jer su na vreme počeli razgovori o minimalcu. On je napomenuo da će pritom biti potrebno voditi računa o rasterećenju privrede, ali i o interesima poslodavaca koji ipak smatraju da bi povećanje minimalne cene rada realno trebalo da bude za najviše šest odsto, u odnosu na sadašnju cenu od 155 dinara po satu. S druge strane, sindikati i dalje ne odustaju od ideje da povećanje ne treba da bude manje od deset procenata, odnosno da treba da bude donekle u visini minimalne potrošačke korpe. Koju će odluku na kraju vlada doneti još niko ne može da predvidi, mada je ministar za rad još oko prvog maja izjavio da će glavni zadatak aktuelne vlade biti da se cena

Ekonomija

09.07.2019 u 22:25

Evropa vapi za zanatlijama

Švajcarskoj trenutno nedostaje 42.778 zanatlija, koji su ujedno i najtraženija radna snaga na tržištu rada. Tamošnja preduzeća raspisala su ukupno 198.097 slobodnih radnih mesta, a najviše im nedostaju elektromonteri, instalateri, stolari, zidari, moleri... Prema podacima švajcarskih službi, broj radnih mesta za zanatlije drastično raste od 2015. kada je zemlji nedostajalo 23.976 takvih profila. Otad se broj nedostajućih radnika maltene udvostručio, ali to zasad ne znači da će Švajcarska uskoro masovno prigrliti novu radnu snagu i iz Srbije, kao što uveliko rade Nemačka, Austrija, Slovenija ili Hrvatska. Prednost ipak imaju građani EU, a Hrvatska ostaje jedina država članica EU čiji građani ne mogu živeti i raditi u Švajcarskoj, već moraju imati radnu dozvolu ako žele da ostanu u toj zemlji

Ekonomija

06.07.2019 u 22:50

U Sloveniji angažovano oko 16.000 naših radnika

Pored Nemačke i Hrvatske, i Slovenija je jedna od zemalja EU koja je građanima Srbije izuzetno primamljiva za rad. Trenutno u toj državi radi oko 16.000 naših ljudi (u 2018. angažovano 10.000), a od septembra, kada će stupiti na snagu bilateralni sporazum između naše i Vlade Slovenije kojim će se regulisati zapošljavanje srpskih radnika u toj zemlji, biće radno angažovano još oko 5.000 ljudi. Operativni protokol o sprovođenju sporazuma potpisan je juče u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a kako ističe Zoran Martinović, direktor NSZ-a, tim dokumentom na zakonit način biće uređen postupak radnih migracija i regulisan status građana koji žele da se zaposle u Sloveniji. – Ne želimo da motivišemo ljude da odu da rade u inostranstvo, nego da definišemo prava i obaveze i nezaposlenih i poslodavaca.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marija Brakočević