Rad ne­de­ljom po­de­lio tr­gov­ce i po­slo­dav­ce

U Sr­bi­ji tr­gov­ci ra­de i su­bo­tom i ne­de­ljom i dr­žav­nim pra­zni­ci­ma. Ne po­sto­ji ni­ka­kav ko­lek­tiv­ni ugo­vor ko­ji bi mo­gao da ih za­šti­ti, a iza ko­jeg sto­je pred­stav­ni­ci sin­di­ka­ta tr­go­vi­ne, pri­vred­ne ko­mo­re i udru­že­nja po­slo­da­va­ca, kao što je to, re­ci­mo, slu­čaj u Slo­ve­ni­ji. U toj evrop­skoj ze­mlji ko­lek­tiv­nim ugo­vo­rom, ko­ji je la­ne pot­pi­san, pra­va tr­go­va­ca bi­će za­šti­će­na u na­red­ne če­ti­ri go­di­ne, a za­ra­de tih rad­ni­ka kre­ću se i do 900 evra. U na­šoj ze­mlji tre­nut­no je an­ga­žo­va­no oko 200.000 tr­go­va­ca, ko­ji u pro­se­ku me­seč­no za­ra­de oko 30.000 di­na­ra, či­me se kan­di­du­ju da i u 2020. go­di­ni nji­ho­va pla­ta po­no­vo bu­de iz­jed­na­če­na sa mi­ni­mal­cem. U Slo­ve­ni­ji je tr­gov­ci­ma re­gu­li­san i rad ne­de­ljom, ta­ko da mo­gu da ra­de naj­vi­še 20 ne­de­lja go­di­šnje, ali ne vi­še od dve u istom me­se­cu. Ta­mo­šnji rad­nik ima pra­vo na do­da­tak za rad ne­de­ljom, po­slo­dav­ci mo­ra­ju da na­ja­ve i kad će ra­di­ti, u ko­jim sme­na­ma, i to se­dam da­na ra­ni­je, a o pre­me­šta­nju iz, na pri­mer, ju­tar­nje sme­ne u po­po­dnev­nu rad­nik će mo­ra­ti da bu­de oba­ve­šten naj­ma­nje 24 sa­ta una­pred. Ka­da će i da li će uop­šte ova­kav tret­man do­ži­ve­ti i rad­ni­ci za­po­sle­ni u tr­go­vi­na­ma ši­rom Sr­bi­je za­sad ni­je po­zna­to, jer se nad­le­žni na tu te­mu i da­lje ne iz­ja­šnja­va­ju. Iako je Sa­vez sa­mo­stal­nih sin­di­ka­ta tr­go­vi­ne Sr­bi­je još pre tri go­di­ne po­kre­nuo ini­ci­ja­ti­vu da se u ovoj bran­ši sma­nji broj rad­nih ne­de­lja u me­se­cu, čak i ob­u­sta­vi rad ne­de­ljom u tr­go­vi­ni, od sve­ga to­ga na kra­ju ni­je bi­lo ni­šta.

– Mi­ni­star­stvo za rad nas je upu­ti­lo na lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, ko­je su, ka­ko su nam ta­da ka­za­li, nad­le­žne za kre­i­ra­nje rad­nog vre­me­na. U Mi­ni­star­stvu tr­go­vi­ne po­zva­li su se na Za­kon o tr­go­vi­ni, ko­ji is­ti­če da su po­slo­dav­ci slo­bod­ni da sa­mi od­re­đu­ju rad­no vre­me. Od So­ci­jal­no-eko­nom­skog sa­ve­ta ni­ka­da ni­smo ni do­bi­li od­go­vor – ot­kri­va Ra­do­slav To­pa­lo­vić, pred­sed­nik Sa­ve­za sa­mo­stal­nih sin­di­ka­ta tr­go­vi­ne Sr­bi­je, pod­se­ća­ju­ći da je sa­da­šnja pla­ta tr­go­va­ca naj­ma­nje za tre­ći­nu ni­ža od pro­seč­ne za­ra­de na ni­vou re­pu­bli­ke. Sin­di­ka­ti za­to sma­tra­ju da bi mi­ni­mal­na ce­na ra­da u tr­go­vi­ni tre­ba­lo što pre da se iz­jed­na­či bar sa mi­ni­mal­nom po­tro­šač­kom kor­pom, do­da­je To­pa­lo­vić i pod­se­ća da bi sa­mo pro­me­na sta­tu­sa oko 200.000 rad­ni­ka u tr­go­vi­ni na­bo­lje zna­či­la po­bolj­ša­nje uslo­va nji­ho­vog ra­da. Ipak, po­slo­dav­ci se i da­lje čvr­sto dr­že sta­va da tr­go­vi­ne ne tre­ba za­tva­ra­ti ne­de­ljom, kao i da je nu­žno da ra­de vi­ken­dom, a kao mo­gu­će ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce ta­kve od­lu­ke na­vo­de pad pro­me­ta i pro­fi­ta, sma­nje­nje za­ra­da, ot­pu­šta­nje rad­ni­ka u sek­to­ru ma­lo­pro­da­je, ne­za­do­volj­stvo po­tro­ša­ča…

– Po­ka­ži­te mi sa­mo jed­nog rad­ni­ka u tr­go­vi­ni ko­ji pri­ma pla­tu ve­ću od mi­ni­mal­ca. Ne znam sa­mo ko­li­ko bi im tač­no u tom slu­ča­ju po­slo­da­vac ski­nuo od za­ra­de, uko­li­ko bi se u Sr­bi­ji za­bra­nio rad ne­de­ljom – pi­ta se Zo­ran Mi­haj­lo­vić, se­kre­tar ve­ća Sa­ve­za sa­mo­stal­nih sin­di­ka­ta Sr­bi­je, pod­se­ća­ju­ći da upra­vo za­po­sle­ni u tr­go­vi­ni ra­de pre­ko­vre­me­no i znat­no vi­še ne­go što je to pro­pi­sa­no Za­ko­nom o ra­du, a taj rad im ni­je ni od­go­va­ra­ju­će pla­ćen. Zbog to­ga će na­sta­vi­ti da­lje da pri­ti­ska­ju nad­le­žne slu­žbe, jer su uve­re­ni da ni po­tro­ša­či, ni gra­đa­ni ne­će ni­šta iz­gu­bi­ti uvo­đe­njem za­bra­ne ra­da ne­de­ljom.

– Ku­pac ko­ji je re­šen da pa­za­ri ne­ki pro­iz­vod, ku­pi­će ga ili dan ra­ni­je ili dan ka­sni­je. Za­to, pri­go­vo­ri po­slo­da­va­ca da bi za­bra­na ra­da ne­de­ljom, ka­da je po­se­ta naj­ve­ća, uzro­ko­va­la pad pro­fi­ta u tr­go­vi­na­ma, ipak ni­je ute­me­lje­na – uve­ra­va To­pa­lo­vić, pod­se­ća­ju­ći da za­po­sle­ni­ma u tr­go­vi­ni za po­sao ko­ji oba­vlja­ju dru­gog da­na vi­ken­da ni­je obez­be­đe­na na­kna­da za rad.

I u Udru­že­nim sin­di­ka­ti­ma Sr­bi­je „Slo­ga” za­la­žu se za za­bra­nu ra­da ve­li­kih tr­go­vin­skih cen­ta­ra i šo­ping mo­lo­va u Sr­bi­ji ne­de­ljom zbog sve lo­ši­jeg po­lo­ža­ja rad­ni­ka i zlo­u­po­tre­be ra­da ne­de­ljom, ko­ja je po­sta­la pra­vi­lo. Sma­tra­ju da bi dr­ža­va tre­ba­lo da za­ko­nom pro­pi­še rad­no vre­me slič­no onom u Grč­koj, ko­je bi se za­vr­ša­va­lo su­bo­tom po­pod­ne, pa bi slo­bod­no vre­me tra­ja­lo do po­ne­delj­ka uju­tro, pr­vog rad­nog da­na sed­mi­ce. Is­ti­ču i da tre­ba po­što­va­ti in­ve­sti­to­re ko­ji su ulo­ži­li no­vac u po­slo­va­nje, ali i rad­ni­ke, ko­ji su u ve­ći­ni i ko­ji ima­ju pra­vo na od­mor vi­ken­dom u kru­gu po­ro­di­ce.

Da bi se po­lo­žaj za­po­sle­nih u tr­go­vi­ni po­bolj­šao i bo­lje ure­dio rad po­treb­ne su iz­me­ne i za­ko­na o ra­du i za­ko­na o tr­go­vi­ni.

Pod­ne­ta ini­ci­ja­ti­va mi­ni­star­stvu za rad

Mi­ni­star­stvo za rad po­tvr­di­lo je da im je So­ci­jal­no-eko­nom­ski sa­vet Kra­gu­jev­ca pod­neo ini­ci­ja­ti­vu za za­bra­nu ra­da ne­de­ljom u tr­go­vin­skoj de­lat­no­sti. Ini­ci­ja­ti­va se ne od­no­si na ben­zin­ske sta­ni­ce, apo­te­ke i slič­ne objek­te, a nad­le­žni uka­zu­ju na to da je rad tr­go­vi­na i rad­no vre­me u tr­go­vi­na­ma ure­đe­no za­ko­ni­ma o tr­go­vi­ni i lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi, ta­ko da je po­treb­no da se ini­ci­ja­ti­va pod­ne­se i mi­ni­star­stvi­ma tr­go­vi­ne i dr­žav­ne upra­ve.

Pro­dav­ni­ce ne ra­de ši­rom Ne­mač­ke, Fran­cu­ske, Polj­ske...

I u Cr­noj Go­ri od­ne­dav­no je za­bra­njen rad ne­de­ljom u tr­go­vi­na­ma, a sa­mo ta­mo­šnje Mi­ni­star­stvo tr­go­vi­ne mo­že da iz­da sa­gla­snost za rad tog da­na. I sin­di­ka­ti tr­go­vi­ne i tu­ri­zma Re­pu­bli­ke Srp­ske ogla­si­li su se ovih da­na, tra­že­ći da se rad ne­de­ljom ili u pot­pu­no­sti za­bra­ni ili da se sve­de na ra­zum­nu me­ru. Evrop­ska uni­ja je čla­ni­ca­ma pre­pu­sti­la da rad­no vre­me pro­dav­ni­ca ure­de na osno­vu svo­jih tra­di­ci­o­nal­nih, kul­tur­nih i ver­skih po­tre­ba, ta­ko da tr­go­vi­ne ne­de­ljom ne ra­de u Ne­mač­koj, Fran­cu­skoj, Polj­skoj, Austri­ji, Slo­ve­ni­ji... Do pre ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja ni tr­go­vi­ne u Sr­bi­ji ni­su ra­di­le ne­de­ljom, sem pre­hram­be­nih pro­dav­ni­ca, či­ja su vra­ta bi­la otvo­re­na od se­dam do 10 ča­so­va.

Sa­mo tri da­na ne­delj­no ra­da ide­al­no za sta­ri­je od 40

Sta­ri­ji od 40 go­di­na ra­de naj­bo­lje ka­da im rad­na ne­de­lja tra­je sa­mo tri da­na, za­klju­čak je is­tra­ži­va­ča iz Mel­bur­na, jer je stu­di­ja ob­ja­vlje­na u ta­mo­šnjem in­sti­tu­tu po­ka­za­la da se kog­ni­tiv­na efi­ka­snost sre­do­več­nih po­bolj­ša­la ka­da su ra­di­li do 25 sa­ti ne­delj­no. U is­tra­ži­va­nje je bi­lo uklju­če­no 3.000 mu­ška­ra­ca i 3.500 že­na iz Austra­li­je, či­je su rad­ne na­vi­ke ana­li­zi­ra­ne. Ka­ko je pre­neo „Po­slov­ni dnev­nik”, te­sti­ra­na je nji­ho­va spo­sob­nost da gla­sno pro­či­ta­ju re­či i bro­je­ve, a me­re­na im je spo­sob­nost pam­će­nja i raz­mi­šlja­nja. Za­klju­če­no je da su uče­sni­ci ko­ji ra­de 25 sa­ti ne­delj­no u to­me bi­li uspe­šni­ji, dok su re­zul­ta­ti onih ko­ji ra­de 55 sa­ti bi­li lo­ši­ji, čak i od ne­za­po­sle­nih uče­sni­ka u stu­di­ji.