Рад не­де­љом по­де­лио тр­гов­це и по­сло­дав­це

У Ср­би­ји тр­гов­ци ра­де и су­бо­том и не­де­љом и др­жав­ним пра­зни­ци­ма. Не по­сто­ји ни­ка­кав ко­лек­тив­ни уго­вор ко­ји би мо­гао да их за­шти­ти, а иза ко­јег сто­је пред­став­ни­ци син­ди­ка­та тр­го­ви­не, при­вред­не ко­мо­ре и удру­же­ња по­сло­да­ва­ца, као што је то, ре­ци­мо, слу­чај у Сло­ве­ни­ји. У тој европ­ској зе­мљи ко­лек­тив­ним уго­во­ром, ко­ји је ла­не пот­пи­сан, пра­ва тр­го­ва­ца би­ће за­шти­ће­на у на­ред­не че­ти­ри го­ди­не, а за­ра­де тих рад­ни­ка кре­ћу се и до 900 евра. У на­шој зе­мљи тре­нут­но је ан­га­жо­ва­но око 200.000 тр­го­ва­ца, ко­ји у про­се­ку ме­сеч­но за­ра­де око 30.000 ди­на­ра, чи­ме се кан­ди­ду­ју да и у 2020. го­ди­ни њи­хо­ва пла­та по­но­во бу­де из­јед­на­че­на са ми­ни­мал­цем. У Сло­ве­ни­ји је тр­гов­ци­ма ре­гу­ли­сан и рад не­де­љом, та­ко да мо­гу да ра­де нај­ви­ше 20 не­де­ља го­ди­шње, али не ви­ше од две у истом ме­се­цу. Та­мо­шњи рад­ник има пра­во на до­да­так за рад не­де­љом, по­сло­дав­ци мо­ра­ју да на­ја­ве и кад ће ра­ди­ти, у ко­јим сме­на­ма, и то се­дам да­на ра­ни­је, а о пре­ме­шта­њу из, на при­мер, ју­тар­ње сме­не у по­по­днев­ну рад­ник ће мо­ра­ти да бу­де оба­ве­штен нај­ма­ње 24 са­та уна­пред. Ка­да ће и да ли ће уоп­ште ова­кав трет­ман до­жи­ве­ти и рад­ни­ци за­по­сле­ни у тр­го­ви­на­ма ши­ром Ср­би­је за­сад ни­је по­зна­то, јер се над­ле­жни на ту те­му и да­ље не из­ја­шња­ва­ју. Иако је Са­вез са­мо­стал­них син­ди­ка­та тр­го­ви­не Ср­би­је још пре три го­ди­не по­кре­нуо ини­ци­ја­ти­ву да се у овој бран­ши сма­њи број рад­них не­де­ља у ме­се­цу, чак и об­у­ста­ви рад не­де­љом у тр­го­ви­ни, од све­га то­га на кра­ју ни­је би­ло ни­шта.

– Ми­ни­стар­ство за рад нас је упу­ти­ло на ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, ко­је су, ка­ко су нам та­да ка­за­ли, над­ле­жне за кре­и­ра­ње рад­ног вре­ме­на. У Ми­ни­стар­ству тр­го­ви­не по­зва­ли су се на За­кон о тр­го­ви­ни, ко­ји ис­ти­че да су по­сло­дав­ци сло­бод­ни да са­ми од­ре­ђу­ју рад­но вре­ме. Од Со­ци­јал­но-еко­ном­ског са­ве­та ни­ка­да ни­смо ни до­би­ли од­го­вор – от­кри­ва Ра­до­слав То­па­ло­вић, пред­сед­ник Са­ве­за са­мо­стал­них син­ди­ка­та тр­го­ви­не Ср­би­је, под­се­ћа­ју­ћи да је са­да­шња пла­та тр­го­ва­ца нај­ма­ње за тре­ћи­ну ни­жа од про­сеч­не за­ра­де на ни­воу ре­пу­бли­ке. Син­ди­ка­ти за­то сма­тра­ју да би ми­ни­мал­на це­на ра­да у тр­го­ви­ни тре­ба­ло што пре да се из­јед­на­чи бар са ми­ни­мал­ном по­тро­шач­ком кор­пом, до­да­је То­па­ло­вић и под­се­ћа да би са­мо про­ме­на ста­ту­са око 200.000 рад­ни­ка у тр­го­ви­ни на­бо­ље зна­чи­ла по­бољ­ша­ње усло­ва њи­хо­вог ра­да. Ипак, по­сло­дав­ци се и да­ље чвр­сто др­же ста­ва да тр­го­ви­не не тре­ба за­тва­ра­ти не­де­љом, као и да је ну­жно да ра­де ви­кен­дом, а као мо­гу­ће не­га­тив­не по­сле­ди­це та­кве од­лу­ке на­во­де пад про­ме­та и про­фи­та, сма­ње­ње за­ра­да, от­пу­шта­ње рад­ни­ка у сек­то­ру ма­ло­про­да­је, не­за­до­вољ­ство по­тро­ша­ча…

– По­ка­жи­те ми са­мо јед­ног рад­ни­ка у тр­го­ви­ни ко­ји при­ма пла­ту ве­ћу од ми­ни­мал­ца. Не знам са­мо ко­ли­ко би им тач­но у том слу­ча­ју по­сло­да­вац ски­нуо од за­ра­де, уко­ли­ко би се у Ср­би­ји за­бра­нио рад не­де­љом – пи­та се Зо­ран Ми­хај­ло­вић, се­кре­тар ве­ћа Са­ве­за са­мо­стал­них син­ди­ка­та Ср­би­је, под­се­ћа­ју­ћи да упра­во за­по­сле­ни у тр­го­ви­ни ра­де пре­ко­вре­ме­но и знат­но ви­ше не­го што је то про­пи­са­но За­ко­ном о ра­ду, а тај рад им ни­је ни од­го­ва­ра­ју­ће пла­ћен. Због то­га ће на­ста­ви­ти да­ље да при­ти­ска­ју над­ле­жне слу­жбе, јер су уве­ре­ни да ни по­тро­ша­чи, ни гра­ђа­ни не­ће ни­шта из­гу­би­ти уво­ђе­њем за­бра­не ра­да не­де­љом.

– Ку­пац ко­ји је ре­шен да па­за­ри не­ки про­из­вод, ку­пи­ће га или дан ра­ни­је или дан ка­сни­је. За­то, при­го­во­ри по­сло­да­ва­ца да би за­бра­на ра­да не­де­љом, ка­да је по­се­та нај­ве­ћа, узро­ко­ва­ла пад про­фи­та у тр­го­ви­на­ма, ипак ни­је уте­ме­ље­на – уве­ра­ва То­па­ло­вић, под­се­ћа­ју­ћи да за­по­сле­ни­ма у тр­го­ви­ни за по­сао ко­ји оба­вља­ју дру­гог да­на ви­кен­да ни­је обез­бе­ђе­на на­кна­да за рад.

И у Удру­же­ним син­ди­ка­ти­ма Ср­би­је „Сло­га” за­ла­жу се за за­бра­ну ра­да ве­ли­ких тр­го­вин­ских цен­та­ра и шо­пинг мо­ло­ва у Ср­би­ји не­де­љом због све ло­ши­јег по­ло­жа­ја рад­ни­ка и зло­у­по­тре­бе ра­да не­де­љом, ко­ја је по­ста­ла пра­ви­ло. Сма­тра­ју да би др­жа­ва тре­ба­ло да за­ко­ном про­пи­ше рад­но вре­ме слич­но оном у Грч­кој, ко­је би се за­вр­ша­ва­ло су­бо­том по­под­не, па би сло­бод­но вре­ме тра­ја­ло до по­не­дељ­ка ују­тро, пр­вог рад­ног да­на сед­ми­це. Ис­ти­чу и да тре­ба по­што­ва­ти ин­ве­сти­то­ре ко­ји су уло­жи­ли но­вац у по­сло­ва­ње, али и рад­ни­ке, ко­ји су у ве­ћи­ни и ко­ји има­ју пра­во на од­мор ви­кен­дом у кру­гу по­ро­ди­це.

Да би се по­ло­жај за­по­сле­них у тр­го­ви­ни по­бољ­шао и бо­ље уре­дио рад по­треб­не су из­ме­не и за­ко­на о ра­ду и за­ко­на о тр­го­ви­ни.

Под­не­та ини­ци­ја­ти­ва ми­ни­стар­ству за рад

Ми­ни­стар­ство за рад по­твр­ди­ло је да им је Со­ци­јал­но-еко­ном­ски са­вет Кра­гу­јев­ца под­нео ини­ци­ја­ти­ву за за­бра­ну ра­да не­де­љом у тр­го­вин­ској де­лат­но­сти. Ини­ци­ја­ти­ва се не од­но­си на бен­зин­ске ста­ни­це, апо­те­ке и слич­не објек­те, а над­ле­жни ука­зу­ју на то да је рад тр­го­ви­на и рад­но вре­ме у тр­го­ви­на­ма уре­ђе­но за­ко­ни­ма о тр­го­ви­ни и ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви, та­ко да је по­треб­но да се ини­ци­ја­ти­ва под­не­се и ми­ни­стар­стви­ма тр­го­ви­не и др­жав­не упра­ве.

Про­дав­ни­це не ра­де ши­ром Не­мач­ке, Фран­цу­ске, Пољ­ске...

И у Цр­ној Го­ри од­не­дав­но је за­бра­њен рад не­де­љом у тр­го­ви­на­ма, а са­мо та­мо­шње Ми­ни­стар­ство тр­го­ви­не мо­же да из­да са­гла­сност за рад тог да­на. И син­ди­ка­ти тр­го­ви­не и ту­ри­зма Ре­пу­бли­ке Срп­ске огла­си­ли су се ових да­на, тра­же­ћи да се рад не­де­љом или у пот­пу­но­сти за­бра­ни или да се све­де на ра­зум­ну ме­ру. Европ­ска уни­ја је чла­ни­ца­ма пре­пу­сти­ла да рад­но вре­ме про­дав­ни­ца уре­де на осно­ву сво­јих тра­ди­ци­о­нал­них, кул­тур­них и вер­ских по­тре­ба, та­ко да тр­го­ви­не не­де­љом не ра­де у Не­мач­кој, Фран­цу­ској, Пољ­ској, Аустри­ји, Сло­ве­ни­ји... До пре не­ко­ли­ко де­це­ни­ја ни тр­го­ви­не у Ср­би­ји ни­су ра­ди­ле не­де­љом, сем пре­храм­бе­них про­дав­ни­ца, чи­ја су вра­та би­ла отво­ре­на од се­дам до 10 ча­со­ва.

Са­мо три да­на не­дељ­но ра­да иде­ал­но за ста­ри­је од 40

Ста­ри­ји од 40 го­ди­на ра­де нај­бо­ље ка­да им рад­на не­де­ља тра­је са­мо три да­на, за­кљу­чак је ис­тра­жи­ва­ча из Мел­бур­на, јер је сту­ди­ја об­ја­вље­на у та­мо­шњем ин­сти­ту­ту по­ка­за­ла да се ког­ни­тив­на ефи­ка­сност сре­до­веч­них по­бољ­ша­ла ка­да су ра­ди­ли до 25 са­ти не­дељ­но. У ис­тра­жи­ва­ње је би­ло укљу­че­но 3.000 му­шка­ра­ца и 3.500 же­на из Аустра­ли­је, чи­је су рад­не на­ви­ке ана­ли­зи­ра­не. Ка­ко је пре­нео „По­слов­ни днев­ник”, те­сти­ра­на је њи­хо­ва спо­соб­ност да гла­сно про­чи­та­ју ре­чи и бро­је­ве, а ме­ре­на им је спо­соб­ност пам­ће­ња и раз­ми­шља­ња. За­кљу­че­но је да су уче­сни­ци ко­ји ра­де 25 са­ти не­дељ­но у то­ме би­ли успе­шни­ји, док су ре­зул­та­ти оних ко­ји ра­де 55 са­ти би­ли ло­ши­ји, чак и од не­за­по­сле­них уче­сни­ка у сту­ди­ји.