Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Ekonomija

30.06.2019 u 23:30

U 14 slobodnih zona Srbije – 35.000 radnika

Građevinsko zemljište u delu Slobodne zone „Zrenjanin” na području „Jugoistok” nedavno je ustupljeno kineskom investitoru, kompaniji „Šangdong linglong”, koja će na toj lokaciji, na površini od 500.000 kvadratnih metara, izgraditi proizvodne pogone. Zahvaljujući najvećoj investiciji u Vojvodini, vrednoj više od 800 miliona evra, „Linglong” će, kako je najavljeno na polaganju kamena temeljca za izgradnju nove fabrike, zaposliti 1.200 radnika u Srbiji. Buduća fabrika proizvodiće gume za putnička vozila, kamione, autobuse i poljoprivredne pneumatike i biće jedna od zasad devet kompanija koje posluju u zrenjaninskoj slobodnoj zoni. Na ovoj strateški određenoj i infrastrukturno opremljenoj lokaciji za proizvodnju, između ostalog, posluju i kompanije iz Nemačke, Italije, Švedske, Slovenije i

Tema nedelje

03.06.2019 u 08:00

Mladi nemaju vremena da misle o starosti

Ako svi odemo iz zemlje, u njoj uskoro neće imati ko da radi. Ko li će onda da uplaćuje doprinose u penzioni fond kako bi sadašnji penzioneri imali odakle da dobijaju penzije? Već sada imamo više penzionera nego zaposlenih – na jednog dolazi 0,9 zaposlenih. Ako i doguramo do penzije, taj fond tada verovatno neće ni postojati, a i veliko je pitanje da li ćemo moći da preživimo uz nju kada smo često prijavljeni na minimalac. Budući da se starosna granica za odlazak u penziju za žene prečesto pomera, onda i ne razmišljamo o penzionisanju jer ćemo izgleda raditi do smrti. Na ovaj način razmišlja nemali broj omladinaca u Srbiji kada im se postavi pitanje da li danas mogu da očekuju da će doživeti penziju s ovakvim penzionim sistemom. Prema podacima Ministarstva prosvete, svaki četvrti

Ekonomija

27.05.2019 u 10:10

Oko 5.000 sezonskih radnika manje radi na crno

Od 7. januara kada je počelo prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi, širom Srbije angažovano je 5.095 sezonaca koji više ne rade na crno. Novi sistem prijave i odjave radnika, iako je nova poljoprivredna sezona tek na pragu, do sada je koristilo 111 poslodavca. Na ime poreza i doprinosa, oni su u budžet uplatili ukupno 29,5 miliona dinara što su, prema proceni premijerke Ane Brnabić, bolji rezultati nego na godišnjem nivou ranijih godina. Cilj nove odredbe zakona o pojednostavljenom angažovanju radnika na sezonskim poslovima je da se smanje ilegalan rad u poljoprivredi, pošto se pretpostavlja da je u celoj zemlji u ovoj delatnosti angažovano oko čak 70.000 sezonaca. U nastupajućoj sezoni očekuje se

Ekonomija

25.05.2019 u 21:54

Bolje normalan iznos minimalca, nego najjevtinija radna snaga

Do 2023. godine, prema predviđanjima MMF-a i Svetske banke, BDP po glavni stanovnika Srbije biće oko 10.400 dolara, što će biti povećanje od 44 odsto, u odnosu na ovu godinu. Građani Srbije će, po toj računici, živeti sve bolje i standard će biti sve viši, uveren je ministar finansija Siniša Mali. Ipak, drastično povećanje minimalne cene rada, koje je aktuelno u nekim zemljama u regionu, nije dobro, smatra on, jer investitori ne trpe nepredvidivost u poslovanju, pa sada kompanije iz tih zemalja zovu i žele da premeste poslovanje u Srbiju. – Prošle godine je minimalna cena rada povećana 8,6 odsto, a stopa rasta ekonomije bila je 4,3 procenta. To je boljitak za zaposlene u Srbiji, pa ćemo sa tom politikom nastaviti i ove godine – obećao je ministar finansija. Shodno tome,

Ekonomija

18.05.2019 u 16:45

Poslodavci teško dolaze do prekaljenih majstora

U građevinarstvu i tapetarsko-farbarskim uslugama sada ima četiri puta više radnika na birou, nego što je potrebno tržištu rada Oko 180.000 zanatlija najrazličitijih profila zvanično u Srbiji traži posao. Napretek je i onih koji nisu prijavljeni na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), onih koji zapravo rade na „crno”, jer su tako procenili da mogu više da zarade. Poslodavcima je zato i teško da pronađu inače tražene majstore na tržištu rada – armirače, montažere, tesare, zidare, gipsare, putare… Samo u građevinarstvu i geodeziji bez posla, u toku ove godine, zaključno s krajem aprila, zvanično je bilo prijavljeno oko 3.330 radnika, dok se u komunalnim, tapetarskim i farbarskim uslugama na birou obrelo oko 2.000. Prema podacima iz NSZ-a, od početka godine poslodavci

Ekonomija

17.05.2019 u 19:28

Bez novog zakona o štrajku – do daljeg

Novi zakon o štrajku, koji je u toku prošle godine trebalo da se nađe pred poslanicima Narodne skupštine, još nije usvojen. Razlog – razmimoilaženje u stavovima sindikalaca, poslodavaca i države, zbog čega je u međuvremenu čak prestala da postoji i radna grupa za izradu zakona. Nacrt jeste urađen, ušao je i u javnu raspravu, ali o njemu sada niko više ne priča, iako su postojale dve sporne tačke koje nisu rešene, a tiču se dogovora oko delatnosti od opšteg interesa i pravila o minimumu procesa rada u toku štrajka. U ime Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”, Slađana Kiković, inače i član nekadašnje radne grupe, potvrdila je za „Politiku” da se po pitanju zakona trenutno ništa ne događa. – Dok je funkcionisala radna grupa, na snazi je bio dogovor da će to biti osnovni zakon

Društvo

13.05.2019 u 22:55

186 stepenika smrti

Mauthauzen - Gnev i prezir ostavio je iza zidina koncentracionog logora smrti u Mauthauzenu. Kada ga je, posle dve i po godine zatočeništva, 5. maja 1945. zbog oslobođenja logora konačno i napustio, i to na nemačkom biciklu, u Austriju se nikada više nije vratio. A živeo je još 45 godina. U sećanju su mu trajno ostala urezana zverstva, nečoveštvo i seanse smrti nacističkih SS vojnika i čuvara nad njegovim sapatnicima, ali je Nikola Bajić, Srbin iz Velike Graduse kod Siska, ipak sve to preživeo. Posle logora, u tridesetim se i oženio i dobio dva sina – Miloša i Dušana. Miloš je danas član Udruženja logoraša „Mauthauzen” i koristi svaku priliku da podseti javnost na mesto užasnih stradanja u okupiranoj Evropi tokom Drugog svetskog rata. Za oca kaže da je njegov junak koji nije voleo

Društvo

05.05.2019 u 23:30

Sećanje na stradale i na srpskom jeziku

Mauthauzen – Delegacija Srbije prisustvovala je u Austriji ceremoniji obeležavanja 74. godišnjice oslobođenja nekadašnjeg zloglasnog logora smrti u Mauthauzenu. Komemorativna svečanost počela je kod spomen-ploče Srbima stradalim u logorima Mauthauzena i spomenika Jugoslovenima palim u Drugom svetskom ratu. U okviru logorskog kompleksa, kod centralnog spomenika na Apel placu, potom je održana i zajednička komemoracija, kojoj je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi iz celog sveta. Svečanost je počela čitanjem „Zakletve Mauthauzen”, koja se mogla čuti na više jezika, a jedan njen deo je pročitan i na srpskom.

Ekonomija

02.05.2019 u 20:07

Radnicima najviše smeta nesigurnost radnih mesta

Položaj radnika u Srbiji danas je bolji nego juče, ali lošiji nego sutra. Zato ćemo se truditi da svakim danom bude sve bolji, uveren je Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u danu kada svet obeležava 1. maj – Međunarodni praznik rada. I pored optimističnog pogleda na budućnost, priznaje da se radnici kod nas najviše žale na nesigurnost radnih mesta, posebno kod rada na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova. U razgovoru za „Politiku” najavljuje i da će Zakon o radu, kao rezultat ravnoteže između sveta rada i kapitala, biti usvojen tek 2021, ali da će rasprava, kako dodaje, po planu početi godinu dana ranije. Šta radnicima u Srbiji danas još smeta? Žale se i na male zarade, to što im se plaćaju doprinosi na najnižu osnovicu, a

Ekonomija

10.04.2019 u 12:16

Država dotira zapošljavanje 1.130 pripravnika kod privatnih poslodavaca

Budžet Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), težak oko četiri milijarde dinara, za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja, ove godine veći je za oko 350 miliona dinara, jer je u 2019. država uvela novi program za pripravnike, kao podršku zapošljavanju nove radne snage. Ideja je da se ublaži odlazak radne snage iz zemlje i zadrže obrazovani da bi odmah nakon završetka školovanja mogli da počnu da rade. Namenjen je nezaposlenima sa visokim, ali i srednjim obrazovanjem, a kako saznajemo u NSZ-u, u njega će biti uključeno ukupno 1.130 građana sa evidencije ove službe. Program će biti moguće realizovati samo kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru i redovno izmiruje svoje poreske obaveze. – Podrazumeva obavezu zapošljavanja pripravnika i uplatu poreza i doprinosa za

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marija Brakočević