Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марија Бракочевић

Економија

30.06.2019 у 23:30

У 14 слободних зона Србије – 35.000 радника

Грађевинско земљиште у делу Слободне зоне „Зрењанин” на подручју „Југоисток” недавно је уступљено кинеском инвеститору, компанији „Шангдонг линглонг”, која ће на тој локацији, на површини од 500.000 квадратних метара, изградити производне погоне. Захваљујући највећој инвестицији у Војводини, вредној више од 800 милиона евра, „Линглонг” ће, како је најављено на полагању камена темељца за изградњу нове фабрике, запослити 1.200 радника у Србији. Будућа фабрика производиће гуме за путничка возила, камионе, аутобусе и пољопривредне пнеуматике и биће једна од засад девет компанија које послују у зрењанинској слободној зони. На овој стратешки одређеној и инфраструктурно опремљеној локацији за производњу, између осталог, послују и компаније из Немачке, Италије, Шведске, Словеније и Србије. На том

Тема недеље

03.06.2019 у 08:00

Млади немају времена да мисле о старости

Ако сви одемо из земље, у њој ускоро неће имати ко да ради. Ко ли ће онда да уплаћује доприносе у пензиони фонд како би садашњи пензионери имали одакле да добијају пензије? Већ сада имамо више пензионера него запослених – на једног долази 0,9 запослених. Ако и догурамо до пензије, тај фонд тада вероватно неће ни постојати, а и велико је питање да ли ћемо моћи да преживимо уз њу када смо често пријављени на минималац. Будући да се старосна граница за одлазак у пензију за жене пречесто помера, онда и не размишљамо о пензионисању јер ћемо изгледа радити до смрти. На овај начин размишља немали број омладинаца у Србији када им се постави питање да ли данас могу да очекују да ће доживети пензију с оваквим пензионим системом. Према подацима Министарства просвете, сваки четврти студент жели да

Економија

27.05.2019 у 10:10

Око 5.000 сезонских радника мање ради на црно

Од 7. јануара када је почело пријављивање сезонских радника у пољопривреди, широм Србије ангажовано је 5.095 сезонаца који више не раде на црно. Нови систем пријаве и одјаве радника, иако је нова пољопривредна сезона тек на прагу, до сада је користило 111 послодавца. На име пореза и доприноса, они су у буџет уплатили укупно 29,5 милиона динара што су, према процени премијерке Ане Брнабић, бољи резултати него на годишњем нивоу ранијих година. Циљ нове одредбе закона о поједностављеном ангажовању радника на сезонским пословима је да се смање илегалан рад у пољопривреди, пошто се претпоставља да је у целој земљи у овој делатности ангажовано око чак 70.000 сезонаца. У наступајућој сезони очекује се

Економија

25.05.2019 у 21:54

Боље нормалан износ минималца, него најјевтинија радна снага

До 2023. године, према предвиђањима ММФ-а и Светске банке, БДП по главни становника Србије биће око 10.400 долара, што ће бити повећање од 44 одсто, у односу на ову годину. Грађани Србије ће, по тој рачуници, живети све боље и стандард ће бити све виши, уверен је министар финансија Синиша Мали. Ипак, драстично повећање минималне цене рада, које је актуелно у неким земљама у региону, није добро, сматра он, јер инвеститори не трпе непредвидивост у пословању, па сада компаније из тих земаља зову и желе да преместе пословање у Србију. – Прошле године је минимална цена рада повећана 8,6 одсто, а стопа раста економије била је 4,3 процента. То је бољитак за запослене у Србији, па ћемо са том политиком наставити и ове године – обећао је министар финансија. Сходно томе, поставља се

Економија

18.05.2019 у 16:45

Послодавци тешко долазе до прекаљених мајстора

У грађевинарству и тапетарско-фарбарским услугама сада има четири пута више радника на бироу, него што је потребно тржишту рада Око 180.000 занатлија најразличитијих профила званично у Србији тражи посао. Напретек је и оних који нису пријављени на евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ), оних који заправо раде на „црно”, јер су тако проценили да могу више да зараде. Послодавцима је зато и тешко да пронађу иначе тражене мајсторе на тржишту рада – армираче, монтажере, тесаре, зидаре, гипсаре, путаре… Само у грађевинарству и геодезији без посла, у току ове године, закључно с крајем априла, званично је било пријављено око 3.330 радника, док се у комуналним, тапетарским и фарбарским услугама на бироу обрело око 2.000. Према подацима из НСЗ-а, од почетка године послодавци су

Економија

17.05.2019 у 19:28

Без новог закона о штрајку – до даљег

Нови закон о штрајку, који је у току прошле године требало да се нађе пред посланицима Народне скупштине, још није усвојен. Разлог – размимоилажење у ставовима синдикалаца, послодаваца и државе, због чега је у међувремену чак престала да постоји и радна група за израду закона. Нацрт јесте урађен, ушао је и у јавну расправу, али о њему сада нико више не прича, иако су постојале две спорне тачке које нису решене, а тичу се договора око делатности од општег интереса и правила о минимуму процеса рада у току штрајка. У име Уједињених гранских синдиката „Независност”, Слађана Киковић, иначе и члан некадашње радне групе, потврдила је за „Политику” да се по питању закона тренутно ништа не догађа. – Док је функционисала радна група, на снази је био договор да ће то бити основни закон који ће

Друштво

13.05.2019 у 22:55

186 степеника смрти

Маутхаузен - Гнев и презир оставио је иза зидина концентрационог логора смрти у Маутхаузену. Када га је, после две и по године заточеништва, 5. маја 1945. због ослобођења логора коначно и напустио, и то на немачком бициклу, у Аустрију се никада више није вратио. А живео је још 45 година. У сећању су му трајно остала урезана зверства, нечовештво и сеансе смрти нацистичких СС војника и чувара над његовим сапатницима, али је Никола Бајић, Србин из Велике Градусе код Сиска, ипак све то преживео. После логора, у тридесетим се и оженио и добио два сина – Милоша и Душана. Милош је данас члан Удружења логораша „Маутхаузен” и користи сваку прилику да подсети јавност на место ужасних страдања у окупираној Европи током Другог светског рата. За оца каже да је његов јунак који није волео превише да

Друштво

05.05.2019 у 23:30

Сећање на страдале и на српском језику

Маутхаузен – Делегација Србије присуствовала је у Аустрији церемонији обележавања 74. годишњице ослобођења некадашњег злогласног логора смрти у Маутхаузену. Комеморативна свечаност почела је код спомен-плоче Србима страдалим у логорима Маутхаузена и споменика Југословенима палим у Другом светском рату. У оквиру логорског комплекса, код централног споменика на Апел плацу, потом је одржана и заједничка комеморација, којој је присуствовало неколико хиљада људи из целог света. Свечаност је почела читањем „Заклетве Маутхаузен”, која се могла чути на више језика, а један њен део је прочитан и на српском.

Економија

02.05.2019 у 20:07

Радницима највише смета несигурност радних места

Положај радника у Србији данас је бољи него јуче, али лошији него сутра. Зато ћемо се трудити да сваким даном буде све бољи, уверен је Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у дану када свет обележава 1. мај – Међународни празник рада. И поред оптимистичног погледа на будућност, признаје да се радници код нас највише жале на несигурност радних места, посебно код рада на одређено време, привремених и повремених послова. У разговору за „Политику” најављује и да ће Закон о раду, као резултат равнотеже између света рада и капитала, бити усвојен тек 2021, али да ће расправа, како додаје, по плану почети годину дана раније. Шта радницима у Србији данас још смета? Жале се и на мале зараде, то што им се плаћају доприноси на најнижу основицу, а део

Економија

10.04.2019 у 12:16

Држава дотира запошљавање 1.130 приправника код приватних послодаваца

Буџет Националне службе за запошљавање (НСЗ), тежак око четири милијарде динара, за спровођење мера активне политике запошљавања, ове године већи је за око 350 милиона динара, јер је у 2019. држава увела нови програм за приправнике, као подршку запошљавању нове радне снаге. Идеја је да се ублажи одлазак радне снаге из земље и задрже образовани да би одмах након завршетка школовања могли да почну да раде. Намењен је незапосленима са високим, али и средњим образовањем, а како сазнајемо у НСЗ-у, у њега ће бити укључено укупно 1.130 грађана са евиденције ове службе. Програм ће бити могуће реализовати само код послодавца који припада приватном сектору и редовно измирује своје пореске обавезе. – Подразумева обавезу запошљавања приправника и уплату пореза и доприноса за њихов рад код

Претходна Следећа

Почетна / Марија Бракочевић

17.06.2026 у 16:27

Аутомобили без возача освајају свет

17.06.2026 у 16:25

Коста хоће преговоре са Русијом пре него што буде касно

17.06.2026 у 16:17

Усклађивање пореског система са правилима ЕУ важан корак у процесу евроинтеграција

17.06.2026 у 16:10

Судови пред великим олакшањем: Вујић са Ченг о новом систему заштите грађана

17.06.2026 у 16:07

У тренутку избијања пожара у „Ењубу” било запослених

17.06.2026 у 16:04

Суспендовани возачи трамваја због тајног снимања и вређања путница