Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Beograd

17.01.2017 u 15:30

Telefoni stovarišta čvrstog ogreva u Beogradu usijani su već danima. Kupci se uglavnom raspituju da li je stigla nova tura peleta kojeg trenutno nema na lageru maltene ni na jednom gradskom stovarištu, a zalihe su minimalne čak i u fabrikama. Razlog – manjak sirovina za proizvodnju biogoriva izrađenog od kompresovanog drveta. Nestašici kumuje i povećana potražnja na tržištu, ali i oštra zima. Ima i onih potrošača koji računaju kako da prođu što jevtinije, pa kupuju robu „na crno”, ako nalete na preprodavce. Problem je što su nelegalni prodavci u međuvremenu postali prilično nemilosrdni pa su povećali cene, najviše zbog nestašice robe. Tako je ovih dana kubik drva, kako svedoče sugrađani, ponegde skuplji i do hiljadu i po dinara u odnosu na period od pre mesec, dva. U stovarištima tvrde da se

Beograd

10.01.2017 u 18:05

Spas od hladnoće u Prihvatilištu za stare

U objektu u Kumodraškoj trenutno je četrdesetak osoba više od propisana 104 ležaja, dvadesetak korisnika privremeno izmešteno u gerontološke centre u Mladenovcu, Obrenovcu i širom prestonice Glosa: Prihvatilište je jedina ustanova u Srbiji koja zbrinjava one koji se nađu na ulici, bez krova nad glavom i bez ikoga ko brine o njimaMraz i veoma niske temperature u glavnom gradu potrajaće do četvrtka, a najteže će biti onima bez krova nad glavom, kojima je ulica jedini dom. U Prihvatilištu za odrasle i stare krcato je već danima, ali zaposlene to ipak ne sprečava da prime još bespomoćnih koji tu svakodnevno pronalaze parče hleba, lekarsku pomoć i malo toplote. U objektu u Kumodraškoj trenutno ih je četrdesetak više od broja ležaja. Sve prostorije su zagrejane, ali i dalje ostaje glavna

Beograd

09.01.2017 u 21:05

Istorija pozorišne umetnosti zapakovana po škrinjama

Odeća koju je pre 47 godina glumac Ljubomir – Ljuba Tadić nosio na predstavi „Kraljević Marko”, scenska odela iz desetak baletskih komada među kojima su „Ohridska legenda” i „Don Kihot”, raskošni kostimi korišćeni u operi „Boris Godunov”, ali i cipelice, haljina, suncobran, lepeza iz nepoznate predstave… Sve to zapakovano je po škrinjama Muzeja pozorišne umetnosti Srbije i, nažalost, nije dostupno javnosti. Uz starinski nameštaj koji čami u iznajmljenom depou, predmeti iz ove zbirke nisu izloženi jer u zdanju pod zaštitom države u Jevremovoj ulici nema dovoljno prostora. Više od četiri decenije nema ni stalne postavke za inače izuzetno bogatu muzejsku kolekciju. Dodatni problem je i to što ovih dana ističe i petogodišnji ugovor sa „Poslovnim prostorom Stari grad” o zakupu prostorija u Kralja Petra

Beograd

28.12.2016 u 19:05

Grafiti i murali – skrajnuta umetnost ulice

Vesele boje, unikatna slova različitih oblika, igra svetlosti i senke... Sve to donedavno je krasilo mural kod stepenica u podzemnom prolazu nadomak zgrade „Ušća”. Ovaj ukras na zidu, čiji je autor Lortek, grafiti umetnik, u međuvremenu je postao podijum za reklame. Umesto da podseća prolaznike na to da i ulična umetnost ima svoju svrhu, mural je naprasno postao pogodno tlo za zloupotrebu. Prestupnici će biti kažnjeni – samo ako budu uhvaćeni na delu. Od uvođenja nove gradske regulative kojom bi se zaštitili gradski murali i grafiti kao autorska dela, za sada ipak nema ništa. Do tada, umetnici koji budu „šarali” po zidu u ovom prolazu i dalje će morati da obezbede dozvolu grada za oslikavanje javne površine. – Najveći problem je što dela moramo sami da održavamo, a to nimalo nije

Beograd

28.12.2016 u 15:06

Bebisiterke tražene i u novogodišnjoj noći

Nekoliko dana uoči praznika telefoni u bebi-servisima ne prestaju da zvone. Roditelji, pogotovo oni mlađi, a sve češće i strani gosti Beograda, uveliko se raspituju kolike su im šanse da unajme pouzdanu bebisiterku kojoj će poveriti dete na nekoliko sati u novogodišnjoj večeri. U jedinom državnom servisu, na Starom gradu, koji trenutno angažuje oko 200 žena, otkrivaju da su pojedine mame i tate unapred rezervisali termine za „najluđu” noć. Slobodnih saradnika ima, liste čekanja ne postoje, ali se problem javlja kada roditelji, što najčešće i rade, počnu da traže pomoć u „pet do 12”, pogotovo dan, dva uoči praznika. – Oni koji dosad nisu koristili našu uslugu treba da se prijave na vreme jer pre odlaska u porodicu praktikujemo da se naša bebisiterka upozna sa roditeljima i detetom, za

Beograd

11.12.2016 u 22:15

Turističke zone i van kruga dvojke

Pre 80 godina, u decembru 1936, Beograd je ovenčan titulom turističkog mesta. Osam decenija kasnije glavni grad Srbije ima status turističkog mesta prve kategorije. Da bi tu poziciju zadržao i u naredne tri godine, Ministarstvo trgovine i turizma moraće ponovo da odobri Skupštini grada nedavno podneti zahtev za određivanje kategorije. – Sada je vreme za iskorak kada je u pitanju razvoj turizma, koji je najbrža rastuća privredna grana u Beogradu. Kategorizacija Beograda kao turističkog mesta veoma je značajna za promociju naše destinacije i u direktnoj je vezi sa utvrđivanjem visine iznosa boravišne takse koju plaćaju turisti za pružene usluge smeštaja. Prihod od boravišne takse izvorni je prihod gradskog budžeta i pripada svim Beograđanima. Od početka godine do 29. novembra ostvarena

Beograd

11.12.2016 u 19:05

Klizalište – čuvar starog i vesnik novog doba

Stadion „Tašmajdan” otvoren je u januaru 1954. godine. Dve zime kasnije na podijumu ušuškanom između tribina tada isklesanih u bračkom kamenu, u nekadašnjoj Ulici Georgi Dimitrova zacaklio se i prvi led. Snežne čarolije na klizalištu, druženja uz vreli čaj, merkanja i zaljubljivanja… sve to ponavljalo se svake zime, do januara 1979. godine, kada su se ugasili reflektori. Bezmalo četvrt veka obasjavali su kultnu ledenu ploču u srcu Beograda. Od tada je prohujalo čak 37 godina. Da se stara vremena ne zaboravljaju tako lako biće potvrđeno za koji dan, kada će Beograđanima ponovo biti vraćeno legendarno klizalište. Na njemu će sve biti kao pre nekoliko decenija, koliko je to moguće, samo više neće raditi čuvena „ledara”, preduzeće za proizvodu i prodaju ledenih tabli. Zimsko popodne. Sneg

Beograd

04.12.2016 u 08:14

Glamur i sjaj s bečkih dvorova

Muškarci elegantni, uglavnom u frakovima. Dame u čarobnim balskim haljinama. To je slika večeri iz hotela „Hajat” u kojem je u svečanoj atmosferi Beograđanima dočarana viševekovna tradicija čuvenih bečkih balova. Četvrtu godinu duhom prestonice na kratko je zavladao duh glavnog grada Austrije. Pod kupolama svečane sale okupilo se više od 300 gostiju iz sveta politike, privrede, diplomatije, kulture i sporta. Veče glamura počelo je uz fanfare. One su najavile dolazak počasnih gostiju i njihov ulazak u salu, posle čega su intonirane himne Srbije, Austrije i Evropske unije. Gostima se obratio i Ernst Voler, izaslanik gradonačelnika Beča, koji je podsetio da Bečlije izuzetno vole balove, u čijem gradu se godišnje održi oko 400 takvih skupova. – Ne postoji lepši poklon za negovanje

Društvo

28.11.2016 u 16:38

Smanjen broj đaka koji napuštaju školu

U četiri osnovne i šest srednjih škola u Srbiji, u kojima je u prethodne dve godine sproveden pilot-projekat „Sprečavanje osipanja učenika u obrazovnom sistemu”, napuštanje školovanja pre sticanja diplome smanjeno je za čak 66,1 odsto. Analize su pokazale i da je stopa ponavljanja razreda umanjena za 23 procenta. Pre početka projekta, prosečno u jednoj školskoj godini, obrazovne ustanove napuštao je 221 đak, dok je posle dve godine iste škole napustilo 75 učenika. Pod najvećim rizikom od osipanja su đaci iz najsiromašnijih sredina i srednjoškolci koji pohađaju trogodišnje obrazovne profile, moglo se čuti na završnoj konferenciji projekta u hotelu „Radison blu old mil” u Beogradu. Anamarija Viček, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, naglasila je da će rezultati

Teme nedelje.

29.11.2016 u 09:30

Ribe se setimo samo za vreme posta

U toku Božićnog posta, a posebno na Badnje veče, većina građana Srbije pojede bar parče ribe – morske, one iz konzerve, dimljene, slatkovodne... Iz ribarnica ih svakodnevno mame pastrmka, šaran, som, losos, ali i zamrznuta skuša, oslić, škarpina… Zbog slabije platežne moći ima i onih koji zaobilaze prodavnice ili proverene pijačne tezge kod ovlašćenih prodavaca, već dimljenu ili svežu ribu pazare na ulici ili kod nepoznatih alasa. To je, upozoravaju lekari, rizično jer sveža riba treba da se nabavlja isključivo na mestima gde postoje pravilni uslovi za njeno čuvanje. Trotoar, gepek, sklepana tezga – to svakako nisu. – Sveža riba mora da ima crvenkaste škrge, krljušti koje su svetle, čvrste i ne otpadaju, bistre oči... Riblje meso mora da bude nelepljivo na pritisak prsta, čvrsto i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marija Brakočević