Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Sportske priče

25.12.2017 u 13:00

Protiv Srbije na Mundijalu bez buduće zvezde Reala

Iako je do početka Svetskog prvenstva u fudbalu ostalo još šest meseci, već sada je izvesno da 27. juna 2018, na Spartakovom stadionu u Moskvi, protiv reprezentacije Srbije nećemo gledati najsjajniju dolazeću zvezdu brazilskog fudbala. Igre oko Vinisijusa Žuniora dugo su pripremane i brzo završene ovog maja, pre njegovog 17. rođendana. Evropski skauti su dečaka mačijih kretnji na terenu budno pratili od trinaeste godine, kada je ušao u tim Brazila za uzrast dve godine starijih. Od ovog marta njegov talenat nije više mogao da se skriva od ostatka sveta, jer je zagospodario fudbalskim snimcima na ju-tjubu, kada je s Brazilom osvojio prvenstvo Južne Amerike do 17 godina, dao sedam golova i bio proglašen za igrača šampionata.

Fudbal

24.12.2017 u 10:05

Zašto Pele nosi nadimak, a Nejmar ne

Sklonost ka davanju nadimaka, koji sažeto i emotivno opisuju događaje i ljude, duboko je ukorenjena u brazilski mentalitet. Kao što je „Marakanaco” zauvek ostao naziv za tragično doživljeni poraz Brazila od Urugvaja u finalu Svetskog prvenstva 1950, tako, na primer, postoji i „Čileanski Marakanaco”, za bruku čileanske reprezentacije u meču sa Brazilom 1989, kada se golman Rohas namerno posekao, pretvarajući se da su ga povredili navijači na Marakani. Brazilci su, naravno, smislili nadimak i za fudbal. Od prve titule svetskih prvaka, 1958, zamenili su englesku reč imenom „divna igra”.

Sportske priče

22.12.2017 u 20:24

Igrač zbog koga su navijači prvi put uzvikivali „ole”

Sama činjenica da će Srbija na Svetskom prvenstvu 2018. da bude u grupi sa Brazilom, greje srca ovdašnjih fudbalskih zaljubljenika i budi nostalgiju. Jer, Brazil je simbol fudbala, a jedan od najlepših komplimenata za naše fudbalere bio je nadimak „evropski Brazilci”. Razlozi za tu „tajnu vezu” i uzajamno uvažavanje dolaze iz prošlosti, ali važe i danas. Ljubav prema fudbalu u Brazilu dostiže božanske razmere. Često se zaboravlja da tu čaroliju nije stvorio samo urođeni talenat njihovih fudbalera, nego i duh igre koji su zajedno sa igračima stvorili navijači. Pravi i izvorni, ne oni što danas pune crne hronike.

Tenis

11.12.2017 u 14:35

Nadalovo priznanje Đokoviću izazvalo burne reakcije

Na kraju godine velikog slavlja za Rafaela Nadala, novinari svakodnevno saleću povratnika na vrh svetske liste raznoraznim pitanjima. Najčešća su ona o rivalstvu sa Rodžerom Federerom, koje se ove sezone naglo razgorelo i donelo neprijatnu činjenicu za Španca, da je izgubio pet poslednjih mečeva od Švajcarca, uključujući i sva četiri ovogodišnja. U tom tonu je španski SER radio plasirao pitanje Nadalu – u kojem mu je donekle serviran odgovor – da li mu je Federer bio najteži protivnik u karijeri. Odgovor je, međutim, izašao iz okvira „Fedal” rivalstva, koje je i sponzorima i medijima najzanimljivije: – Nije mi lako da odgovorim... S jedne strane su titule i sve što je Federer ostvario, a što govori da je on najbolji u istoriji našeg sporta. Da li je on najbolji protiv koga sam igrao?

Ostali sportovi

10.12.2017 u 21:33

Veče indijskog mađioničara

Samo istinska ljubav prema šahu i šahovskim stvaraocima može da inspiriše veče posvećeno stranim velikanima, prijateljima Srbije, te ispuni prostorije Šah-kluba Beograd uglednim gostima iz sveta šaha, kulture i nauke, zajedno sa najmlađim polaznicima šahovske akademije kluba. Povodi za veče Višvanatana Ananda nisu bili tako krupni – tri decenije otkako je postao prvi indijski velemajstor i njegov današnji, 48. rođendan – ali ličnost višestrukog svetskog prvaka i ne zahteva poseban povod da se okupe njegovi poštovaoci. Za tablom smo mogli da pratimo intermajstora Jovana Todorovića i njegove analize jedinstvene, intutivne igre najbržeg šahiste sveta, o čemu je govorio i intermajstor Momčilo Despotović, po kojem je samo naš velemajstor Ljubomir Ljubojević mogao da se nadmeće sa Anandom u

Tenis

03.12.2017 u 23:38

„Velika četvorka” vraćena deceniju unazad

Pogled na vrh teniske liste na kraju 2017. neodoljivo podseća na proleće 2007, kada su Rodžer Federer i Rafael Nadal suvereno vladali, a Novak Đoković i Endi Mari prvi put ušli među deset najboljih na svetu. Najsličnija današnjoj, bila je lista od 5. marta 2007, na kojoj je naš teniser poslednji put imao lošiji plasman od sadašnjeg, 13. mesto, a Škot bio 14. Nadal je još uvek znatno zaostajao za Federerom po ukupnom broju poena, ali je u međusobnim susretima već vodio sa 7:3, zahvaljujući potpunoj nadmoći na šljaci. I danas postoji slična dvojnost u rivalstvu Španca i Švajcarca, samo su uloge obrnute: Nadal ima poensku prednost, a Federer je dobio sva četiri međusobna susreta u sezoni. Za nadrealni vremeplov gotovo isključivo je zaslužan pad Đokovićeve forme, od trijumfa karijere na Rolan

Ostali sportovi

28.11.2017 u 14:30

Posrtanje dugo četvrt veka

Kada 22. mesto Srbije u Evropi, upisano ovog meseca na Kritu, iznova razočara navijače, otvaraju se dva stara pitanja: kako je naš šah pao i zašto se i dalje nadamo da će se dići? Odgovori sežu u prošlost, jer se šahovski virus davno zapatio kod Srba i toliko ukorenio da mnogi i ne primećuju da su serije vrhunskih rezultata prestale još pre četvrt veka. Možda je moguće poređenje s fudbalom, gde se decenije nacionalnih promašaja praštaju prvim plasmanom na evropsko prvenstvo, ili titulom u juniorskoj konkurenciji. Suprotan je odnos prema tenisu, u kojem ni finale Dejvis kupa ne diže naciju na noge. „Najšahovskiji” grad na svetu U šahu nikada nismo dobili svetske ni evropske prvake, ni ekipno ni pojedinačno. Ni u muškoj ni u ženskoj konkurenciji. Čak ni u najuspešnijem

Ostali sportovi

27.11.2017 u 17:47

Raspad sovjetskog bloka i borba za budžetske mrvice

Posle blistavog završetka 1989, došla je Olimpijada u Novom Sadu, 1990, prva i jedina u Srbiji. Očekivanja su bila velika, dodatno podgrejana tek osvojenim srebrnim medaljama na svetskom i evropskom nivou. Ukupno gledano, SFRJ se u poslednjem izlasku na međunarodnu scenu predstavila dostojno. Maksimalno je iskorišćeno pravo domaćina na šest reprezentacija, po tri u muškoj i ženskoj konkurenciji. Od toga su čak tri završile u prvih 10 (dve ženske i jedna muška), a pet u prvih 20 (sve tri ženske i dve muške), u konkurenciji 106 nacija. Bolje od toga mogao je samo Sovjetski Savez, ali peta mesta naših „A” reprezentacija, umesto željenih medalja, doživljena su kao teška razočaranja... Niko tada nije ni sanjao da će i na narednih 13 olimpijada plasmani iz Novog Sada biti naši rekordi.

Ostali sportovi

26.11.2017 u 21:11

Šampioni rađaju nove šampione

U šarenilu sve brojnijih međunarodnih takmičenja mladih, omladinska prvenstva sveta u kategoriji do 20 godina zadržala su poseban značaj. Od prvog omladinskog prvaka sveta Borislava Ivkova (Birmingem, 1951), ta takmičenja su bila revije budućih velemajstora i šampiona, pa su i pobednici dobijali poseban status. Najpre je titula omladinskog prvaka donosila automatski zvanje internacionalnog majstora, a zatim je počast dignuta na nivo velemajstora, dok osvajači ostalih medalja dobijaju titule intermajstora (ako ih već nemaju), kako u muškoj konkurenciji, tako i u ženskoj.

Ostali sportovi

25.11.2017 u 20:33

Borba za vlast, manjak trenera i pogled unapred

Pre pola veka, majstor šaha i pera Dragoslav Andrić dao je svojoj kultnoj knjizi ime „Šah – igra miliona”. Kao da je znao da će Robert Fišer, nekoliko godina kasnije, naglo dići cenu nagrada za tri nule: sa hiljada na milione dolara. Ili, da će mnogo kasnije kompjuter i internet doneti novi skok, učinivši da se ondašnji broj šahista uveća za iste tri nule. Pitanje je da li je mogao da nasluti da će reč „milion” suštinski da promeni odnos prema igri staroj otprilike hiljadu i po godina. Profesionalizacijom i globalizacijom je dodatno uzdrman dotadašnji šahovski ugled naše zemlje i ogoljene stare slabosti, kao što je trenerski rad. Po tome ni u najbolja vremena nismo mogli da se poredimo sa Sovjetskim Savezom, gde je sistem bio piramidalno razrađen na državnom nivou, od „dvoraca

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marjan Kovačević