Čuda ne mogu večno da traju
Rodžer Federer je već zaboravio doba u kojem je Otvoreno prvenstvo Australije počinjao kao apsolutni favorit stručnjaka i kladionice. Gotovo da nema drugačijih procena uoči sutrašnjeg početka prvog grend slem turnira sezone, jer je Švajcarac doživeo drugu mladost u sezoni 2017, po nekima igrao najbolje u blistavoj karijeri i – što je najvažnije – prošao godinu bez ozbiljnijih povreda, te sa istom lakoćom počeo ovu.
Bez obzira na bajkoliki povratak Švajcarca, kao i želju najveće dela publike da legendarni teniser stigne u Melburnu do magične brojke od 20. krunskih pehara, mali su izgledi da tako nastavi i da nostalgično rivalstvo Federera i Nadala potraje i ove godine.
Posle vremeplova 2017, počinje sezona gladijatorskih provera zdravstvenih i fizičkih mogućnosti generacije velikana. Prisustvovali smo čudima, upravo započetim u Melburnu – da Federer u 36. godini i Nadal u 31. podele najveći plen i dignu broj svojih grend slem titula do 35, da Serena Vilijams – kao Federerova vršnjakinja – obori sve rekorde profesionalnog tenisa 23. titulom u Melburnu, a da joj protivnica u finalu bude godinu starija sestra Venus. Tako nešto je prosto neponovljivo.
Publika se nadala da će Serena Vilijams, svega četiri meseca posle porođaja, načiniti novi podvig i doći da brani titulu, da će Endi Mari doći na mesto gde je prvi put startovao kao reket broj 1, da će se Kei Nišikori oporaviti, a Novak Đoković, Rafael Nadal i Stanislas Vavrinka stići zdravi i spremni u grad u kom su slavili najveće uspehe. Ali, ovo je nova sezona i malo toga može da se ponovi.
O Đokovićevim iskušenjima i povratku se već sve zna, a u stvari se o njegovim trenutnim mogućnostima ništa ne zna. Njegov lakat, kao i kolena Nadala i Vavrinke, imaju svoje zahteve, jače od volje igrača i želje publike. Ni jedan od ove trojice ranijih šampiona u Melburnu nije odigrao turnirski meč uoči početka. Svoj trojici je to prvo iskustvo u karijeri.
Ni jedan nije bio optimista na konferecijama za medije. Đokoviću se – uoči meča sa Donaldom Jangom – radost povratka mešala sa izjavama da lakat nije potpuno oporavljen i da nema rezultatskih očekivanja. Vavrinka je delovao zabrinuto kao nikada ranije, a Nadal je – uz večito zadržan borbeni stav – u ranom početku sezone ljutito tražio krivicu za epidemiju povreda najboljih:
– Ja ne treba da pričam o tome, ali neko treba da vidi šta se događa... Ja ne odlučujem, ali ako se nešto ovako zbiva previše često, znači da negde grešimo… Ne govorim šta treba da radimo, samo igram tenis, ali situacija treba da se analizira…
Između redova Nadalovih izjava uoči startnog meča sa Estreljom, stoji zahtev igrača da se uvodni grend slem odloži za kasniji deo sezone, iako to neće rešiti primedbe na pretrpani kalendar, koje se već dugo ponavljaju.
Činjenica je, međutim, da su povredama i kalendarom opterećeni gotovo isključivo najtrofejniji. Mlađa generacija, kojoj je „velike četvorke” preko glave, čeka svoj trenutak i moguće je da ga dočeka upravo u Melburnu.
Aleksandar Zverev, Grigor Dimitrov, Dominik Tim, David Gofan i Džek Sok su donekle iskoristili prilike za prvence generacije devedesetih na velikoj sceni, ali ne i na najvećoj. „Crni biser” australijskog tenisa Nik Kirios je ostao iza njih po rangu, ali ne i po potencijalu i neophodnoj drskosti koju je pokazao u prvim duelima sa svakim od velikana. On može da ispadne sa turnira u svakom trenutku, ali i pre toga da izbaci bilo koga.
U takvim okolonostima mogu da se sruše i ogromna očekivanja od Rodžera Federera, koji jeste tenisko čudo, ali ga leđa povremeno podsećaju da vreme neumitno prolazi.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
