Чуда не могу вечно да трају
Роџер Федерер је већ заборавио доба у којем је Отворено првенство Аустралије почињао као апсолутни фаворит стручњака и кладионице. Готово да нема другачијих процена уочи сутрашњег почетка првог гренд слем турнира сезоне, јер је Швајцарац доживео другу младост у сезони 2017, по некима играо најбоље у блиставој каријери и – што је најважније – прошао годину без озбиљнијих повреда, те са истом лакоћом почео ову.
Без обзира на бајколики повратак Швајцарца, као и жељу највеће дела публике да легендарни тенисер стигне у Мелбурну до магичне бројке од 20. крунских пехара, мали су изгледи да тако настави и да носталгично ривалство Федерера и Надала потраје и ове године.
После времеплова 2017, почиње сезона гладијаторских провера здравствених и физичких могућности генерације великана. Присуствовали смо чудима, управо започетим у Мелбурну – да Федерер у 36. години и Надал у 31. поделе највећи плен и дигну број својих гренд слем титула до 35, да Серена Вилијамс – као Федерерова вршњакиња – обори све рекорде професионалног тениса 23. титулом у Мелбурну, а да јој противница у финалу буде годину старија сестра Венус. Тако нешто је просто непоновљиво.
Публика се надала да ће Серена Вилијамс, свега четири месеца после порођаја, начинити нови подвиг и доћи да брани титулу, да ће Енди Мари доћи на место где је први пут стартовао као рекет број 1, да ће се Кеи Нишикори опоравити, а Новак Ђоковић, Рафаел Надал и Станислас Вавринка стићи здрави и спремни у град у ком су славили највеће успехе. Али, ово је нова сезона и мало тога може да се понови.
О Ђоковићевим искушењима и повратку се већ све зна, а у ствари се о његовим тренутним могућностима ништа не зна. Његов лакат, као и колена Надала и Вавринке, имају своје захтеве, јаче од воље играча и жеље публике. Ни један од ове тројице ранијих шампиона у Мелбурну није одиграо турнирски меч уочи почетка. Свој тројици је то прво искуство у каријери.
Ни један није био оптимиста на конферецијама за медије. Ђоковићу се – уочи меча са Доналдом Јангом – радост повратка мешала са изјавама да лакат није потпуно опорављен и да нема резултатских очекивања. Вавринка је деловао забринуто као никада раније, а Надал је – уз вечито задржан борбени став – у раном почетку сезоне љутито тражио кривицу за епидемију повреда најбољих:
– Ја не треба да причам о томе, али неко треба да види шта се догађа... Ја не одлучујем, али ако се нешто овако збива превише често, значи да негде грешимо… Не говорим шта треба да радимо, само играм тенис, али ситуација треба да се анализира…
Између редова Надалових изјава уочи стартног меча са Естрељом, стоји захтев играча да се уводни гренд слем одложи за каснији део сезоне, иако то неће решити примедбе на претрпани календар, које се већ дуго понављају.
Чињеница је, међутим, да су повредама и календаром оптерећени готово искључиво најтрофејнији. Млађа генерација, којој је „велике четворке” преко главе, чека свој тренутак и могуће је да га дочека управо у Мелбурну.
Александар Зверев, Григор Димитров, Доминик Тим, Давид Гофан и Џек Сок су донекле искористили прилике за првенце генерације деведесетих на великој сцени, али не и на највећој. „Црни бисер” аустралијског тениса Ник Кириос је остао иза њих по рангу, али не и по потенцијалу и неопходној дрскости коју је показао у првим дуелима са сваким од великана. Он може да испадне са турнира у сваком тренутку, али и пре тога да избаци било кога.
У таквим околоностима могу да се сруше и огромна очекивања од Роџера Федерера, који јесте тениско чудо, али га леђа повремено подсећају да време неумитно пролази.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
