Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Kultura

01.12.2020 u 22:00

Sagorevanje s publikom

Branko Milisković (1982) predstavio se izložbom „Obmane” u Galeriji Podrum Kulturnog centra Beograda. Ova izložba, čiji je kustos Katarina Kostandinović, najavljena je kao „do sada možda najintimnije delo” ovog umetnika. Branko Milisković studirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Mrđana Bajića na odseku za skulpturu, a potom nastavio školovanje u Hagu i Holandiji. Od 2005. godine radi u polju živog performansa, modernog teatra i opere, kabarea, radija, a performansi ovog umetnika izvedeni su širom Evrope, kao i u Kanadi i SAD. Izložbu koju ste predstavili u Galeriji Podrum KCB nazvali ste „Delusions” – Obmane. O kakvim je obmanama reč – ličnim, društvenim, međuljudskim…? Šta je u osnovi ideje za ovu video-instalaciju i performans koji ste izveli? Obmane su

Kultura

23.10.2020 u 20:15

I građanima bi trebalo dati reč

Izrada figure i portreta Stefana Nemanje je veliki skulptorski izazov, jer autentični slikovni prikaz njegovog stvarnog izgleda postoji samo na freskama Poslednjih decenija spomenici istorijskim ličnostima u Srbiji postali su predmet podela javnosti na estetskom, ali čini se više na političkom nivou. Istorija pamti razne primere oko kojih se domaća javnost uskomešala i nekad „isterala svoje”. Poznato je osporavanje postavljanja Meštrovićevog Pobednika na Terazijama sa moralnog i umetničkog aspekta. Spomenik Vuku Karadžiću, rad vajara Đorđa Jovanovića iz 1932. godine, trebalo je da bude postavljen u Univerzitetskom parku u Beogradu, ali su gradske vlasti procenile da je bio prevelik za to mesto. Posle nekoliko godina našao se u Parku Ćirila i Metodija, okrenut prema ulici, što je naljutilo

Kultura

20.10.2020 u 20:15

Kriterijum je dugogodišnja investicija

Poslednjih decenija spomenici istorijskim ličnostima u Srbiji postali su predmet podela javnosti na estetskom, ali čini se više na političkom nivou. Istorija pamti razne primere oko kojih se domaća javnost uskomešala i nekad „isterala svoje”. Poznato je osporavanje postavljanja Meštrovićevog Pobednika na Terazijama sa moralnog i umetničkog aspekta. Spomenik Vuku Karadžiću, rad vajara Đorđa Jovanovića iz 1932. godine, trebalo je da bude postavljen u Univerzitetskom parku u Beogradu, ali su gradske vlasti procenile da je bio prevelik za to mesto. Posle nekoliko godina našao se u Parku Ćirila i Metodija, okrenut prema ulici, što je naljutilo autora. Stručna javnost je poslednjih godina reagovala protiv estetike spomenika Nikoli Tesli na beogradskom aerodromu, caru Nikolaju u Ulici kralja Milana u

Kultura

10.01.2020 u 14:13

„Politikina” nagrada za najbolju izložbu Perici Donkovu

„Politikina” nagrada „Vladislav Ribnikar” za najbolju izložbu u 2019. godini pripala je slikaru Perici Donkovu (1956) za izložbu „Slepa vera” održanu u Kući legata u Beogradu u oktobru prošle godine. Reč je o izložbi na kojoj je umetnik predstavio ciklus slika nastalih od 2016. godine do najnovijih radova iz 2019. godine, a slike su razvrstane u ambijentalne celine pod nazivima „Slepa vera”, „Gluva soba”, „Ravnanje glave”, „Postupak za tetoviranje vlastitog tkiva” i „Soba s pogledom”. O nagradi je jednoglasno odlučio žiri istoričara umetnosti u sastavu Ljiljana Ćinkul, Gordana Dobrić, Una Popović, Saša Janjić (predsednik) i Marija Đorđević, urednica Kulturnog dodatka „Politike”. Perica Donkov jedan je od najizrazitijih slikara neoenformela u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Nišu, koji godinama radi predano, energično, u kontinuitetu stvarajući konsekventan opus. U kontekstu njegovih dela prepoznajemo svest o ugroženosti pojedinca, o egzistencijalnoj teskobi savremenog čoveka, o otuđenju, destrukciji i opštoj nesigurnosti.

Putovanja

29.11.2019 u 15:34

Čaj s gospodinom Darsijem

Sinonim za graditeljsku eleganciju 18. veka, Bat je grad koji svoju gospodstvenost i sofisticiranost duguje arhitekturi džordžijanskog perioda (1714–1830). Nalazi se zapadno od Londona, a putovanje vozom iz britanske prestonice do grada poznatog po svojim lekovitim izvorima traje oko sat i po vremena. U prevodu, bat je kupatilo, jer su stari Rimljani u prvom veku nove ere transformisali iskopanu naseobinu Kelta s vrelim izvorima i sagradili kupališta i rimski hram u dolini reke Ejvon. Bat ima četiri izvora lekovite vode s prosečnom temperaturom između 36 i 45 stepeni. Voda sadrži 43 minerala. Prirodni izvori Autentičan arheološki lokalitet – Rimsko kupatilo i hram boginje Minerve Sulis (Rimljani su Bat zvali Aquae Sulis, pa je otuda i Minerva – Minerva Sulis) nalaze se u samom središtu

Kultura

29.09.2019 u 16:10

Publika je kao pas, sve oseti

Kada je 70 ih godina Marina Abramović izvodila svoje performanse u Studentskom kulturnom centru, pred 20 ljudi, to je bila gužva. A više od 40 godina kasnije, u subotu u parku ispred Muzeja savremene umetnosti, gde je umetnica održala javno predavanje, bilo je mnogo, mnogo više ljudi. Nije bilo tih 6.000 koji su se domogli besplatnih ulaznica, ali je bilo prave publike, pravih slušalaca. Uglavnom mladih ljudi. Sedelo se na travi, na crvenim jastučićima, koji su nam podeljeni na ulazu, i sve je izgledalo kao neki umetnički Vudstok. „Dobro veče, deco”, obratila se Marina publici, „i dobro veče, moja generacijo.” S uzbuđenjem u glasu govorila je o tome kakav treba da bude umetnik, šta je to umetnost performansa, ko sve može da bude umetnik. „Kada mi dođe student na početku i

Kultura

21.09.2019 u 10:49

Otvorena izložba Marine Abramović u Beogradu: Došla sam na svoje tlo

Hvala vam na ranom buđenju, obratila se Marina Abramović jutros mnogobrojnim novinarima koji su ispunili salu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu u 6.23 minuta kada je počela zakazana konferencija za medije. „Nije zastrašujuće skočiti dole. Možete skočiti sa oblakodera ako želite. Opasnost počinje kada treba da dotaknete tlo. Pre 44 godine kada sam napustila ovu zemlju skočila sam i letela sve vreme od tada. Danas osećam da počinjem da dotičem tlo. Topla dobrodošlica koju ste mi priredili je umanjila ono što može doneti približavanje tlu”, rekla je Marina Abramović citirajući deo svog govora pročitanog u petak uveče na VIP otvaranju izložbe za politički establišment. Umetnica koja je planetarno poznato ime, čije su izložbe priređivali najpoznatiji svetski muzeji, a enciklopedije ovekovečile ono što je uradila, posle četiri decenije izlaže u Beogradu. Interesovanje za njenu izložbu je ogromno, akreditovano je oko 200 novinara među kojima su i novinari iz Japana.

Kultura

16.09.2019 u 11:12

Daću sve od sebe, a publika će suditi

U subotu 21. septembra u Muzeju savremene umetnosti otvara se velika izložba Marine Abramović „Čistač”, koja će trajati do 20. januara. Beograd je poslednja stanica na putu predstavljanja „Čistača” (posle Švedske, Danske, Norveške, Nemačke, Poljske i Italije). U svakom pogledu zahtevna, ova izložba koja će se odvijati na svih pet nivoa Muzeja na Ušću, biće provokativna, intenzivna. Provocira već sada u najavama. Na društvenim mrežama ima i „hejtova” i „lajkova”. Ipak, besplatne ulaznice za Marinino predavanje 28. septembra za 100 ljudi razgrabljene su za nekoliko sati. Nesumnjivo, ova izložba pretenduje da bude kulturni događaj godine u regionu. Brojni su novinarski zahtevi za intervjuima, ali i gunđanje u redovima sedme sile što će konferencija za medije, kako se čuje, biti zakazana u

Kultura

10.09.2019 u 22:35

Izvođači performansa Marine Abramović vežbaju na tajnoj lokaciji

Izložba Marine Abramović „Čistač” biće otvorena, kao što je već najavljeno, u subotu 21. septembra u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Obimna, zahtevna, izložba do sada najskuplja i najvećeg obima koju je Muzej savremene umetnosti ikad pripremao, već mesecima unapred zaokuplja pažnju javnosti. Besplatne ulaznice za javno predavanje koje će Marina održati 28. septembra ispred zgrade Muzeja na Ušću za sto ljudi, razgrabljene su tokom dva dana nakon što je oglašeno njihovo deljenje. Datum dolaska Marine Abramović u Beograd je tajna, ali zna se da će ovde ostati oko dve nedelje. Nezvanično, konferencija za novinare s umetnicom planirana je na datum otvaranja 21. septembra, i to u ranim jutarnjim časovima, oko 6.30, što još nije zvanično potvrđeno. Reperformeri koji će tokom trajanja

Kultura

11.08.2019 u 20:00

Zvezda performansa

Narodni heroji Danica i Vojin Abramović pobrinuli su se da njihova ćerka Marina svake godine slavi rođendan 29. novembra na Dan republike. Tek u desetoj godini Marina Abramović (1946) otkriva da je njen pravi rođendan zapravo 30. novembra. Odrastala je u u stanu prekoputa zgrade „Politike”, vaspitavana veoma strogo. „Među stvarima koje su me najviše plašile oduvek je bila krv – moja krv. Kad sam bila mala, kad bi me majka i njena sestra tukle, posvuda su mi izlazile modrice, stalno mi je išla krv iz nosa...”, piše u Marininoj biografiji. Krvi je kasnije bilo mnogo u performansima ove umetnice: bičevanje, urezivanje zvezde u stomak (Tomas lips), ribanje krvavih kostiju (Balkanski barok), zabijanje noža među prste na ruci (Ritam 10)... U Studentskom kulturnom centru 1971. godine,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marija Đorđević