Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марија Ђорђевић

Култура

01.12.2020 у 22:00

Сагоревање с публиком

Бранко Милисковић (1982) представио се изложбом „Обмане” у Галерији Подрум Културног центра Београда. Ова изложба, чији је кустос Катарина Костандиновић, најављена је као „до сада можда најинтимније дело” овог уметника. Бранко Милисковић студирао је на Факултету ликовних уметности у Београду у класи професора Мрђана Бајића на одсеку за скулптуру, а потом наставио школовање у Хагу и Холандији. Од 2005. године ради у пољу живог перформанса, модерног театра и опере, кабареа, радија, а перформанси овог уметника изведени су широм Европе, као и у Канади и САД. Изложбу коју сте представили у Галерији Подрум КЦБ назвали сте „Delusions” – Обмане. О каквим је обманама реч – личним, друштвеним, међуљудским…? Шта је у основи идеје за ову видео-инсталацију и перформанс који сте извели? Обмане су

Култура

23.10.2020 у 20:15

И грађанима би требало дати реч

Израда фигуре и портрета Стефана Немање је велики скулпторски изазов, јер аутентични сликовни приказ његовог стварног изгледа постоји само на фрескама Последњих деценија споменици историјским личностима у Србији постали су предмет подела јавности на естетском, али чини се више на политичком нивоу. Историја памти разне примере око којих се домаћа јавност ускомешала и некад „истерала своје”. Познато је оспоравање постављања Мештровићевог Победника на Теразијама са моралног и уметничког аспекта. Споменик Вуку Караџићу, рад вајара Ђорђа Јовановића из 1932. године, требало је да буде постављен у Универзитетском парку у Београду, али су градске власти процениле да је био превелик за то место. После неколико година нашао се у Парку Ћирила и Методија, окренут према улици, што је наљутило

Култура

20.10.2020 у 20:15

Критеријум је дугогодишња инвестиција

Последњих деценија споменици историјским личностима у Србији постали су предмет подела јавности на естетском, али чини се више на политичком нивоу. Историја памти разне примере око којих се домаћа јавност ускомешала и некад „истерала своје”. Познато је оспоравање постављања Мештровићевог Победника на Теразијама са моралног и уметничког аспекта. Споменик Вуку Караџићу, рад вајара Ђорђа Јовановића из 1932. године, требало је да буде постављен у Универзитетском парку у Београду, али су градске власти процениле да је био превелик за то место. После неколико година нашао се у Парку Ћирила и Методија, окренут према улици, што је наљутило аутора. Стручна јавност је последњих година реаговала против естетике споменика Николи Тесли на београдском аеродрому, цару Николају у Улици краља Милана у

Култура

10.01.2020 у 14:13

„Политикина” награда за најбољу изложбу Перици Донкову

„Политикина” награда „Владислав Рибникар” за најбољу изложбу у 2019. години припала је сликару Перици Донкову (1956) за изложбу „Слепа вера” одржану у Кући легата у Београду у октобру прошле године. Реч је о изложби на којој је уметник представио циклус слика насталих од 2016. године до најновијих радова из 2019. године, а слике су разврстане у амбијенталне целине под називима „Слепа вера”, „Глува соба”, „Равнање главе”, „Поступак за тетовирање властитог ткива” и „Соба с погледом”. О награди је једногласно одлучио жири историчара уметности у саставу Љиљана Ћинкул, Гордана Добрић, Уна Поповић, Саша Јањић (председник) и Марија Ђорђевић, уредница Културног додатка „Политике”. Перица Донков један је од најизразитијих сликара неоенформела у Србији и бившој Југославији, професор Факултета ликовних уметности у Нишу, који годинама ради предано, енергично, у континуитету стварајући консеквентан опус. У контексту његових дела препознајемо свест о угрожености појединца, о егзистенцијалној тескоби савременог човека, о отуђењу, деструкцији и општој несигурности.

Путовања

29.11.2019 у 15:34

Чај с господином Дарсијем

Синоним за градитељску елеганцију 18. века, Бат је град који своју господственост и софистицираност дугује архитектури џорџијанског периода (1714–1830). Налази се западно од Лондона, а путовање возом из британске престонице до града познатог по својим лековитим изворима траје око сат и по времена. У преводу, бат је купатило, јер су стари Римљани у првом веку нове ере трансформисали ископану насеобину Келта с врелим изворима и саградили купалишта и римски храм у долини реке Ејвон. Бат има четири извора лековите воде с просечном температуром између 36 и 45 степени. Вода садржи 43 минерала. Природни извори Аутентичан археолошки локалитет – Римско купатило и храм богиње Минерве Сулис (Римљани су Бат звали Aquae Sulis, па је отуда и Минерва – Минерва Сулис) налазе се у самом средишту

Култура

29.09.2019 у 16:10

Публика је као пас, све осети

Када је 70 их година Марина Абрамовић изводила своје перформансе у Студентском културном центру, пред 20 људи, то је била гужва. А више од 40 година касније, у суботу у парку испред Музеја савремене уметности, где је уметница одржала јавно предавање, било је много, много више људи. Није било тих 6.000 који су се домогли бесплатних улазница, али је било праве публике, правих слушалаца. Углавном младих људи. Седело се на трави, на црвеним јастучићима, који су нам подељени на улазу, и све је изгледало као неки уметнички Вудсток. „Добро вече, децо”, обратила се Марина публици, „и добро вече, моја генерацијо.” С узбуђењем у гласу говорила је о томе какав треба да буде уметник, шта је то уметност перформанса, ко све може да буде уметник. „Када ми дође студент на почетку и каже

Култура

21.09.2019 у 10:49

Отворена изложба Марине Абрамовић у Београду: Дошла сам на своје тло

Хвала вам на раном буђењу, обратила се Марина Абрамовић јутрос многобројним новинарима који су испунили салу Музеја савремене уметности у Београду у 6.23 минута када је почела заказана конференција за медије. „Није застрашујуће скочити доле. Можете скочити са облакодера aко желите. Опасност почиње када треба да дотакнете тло. Пре 44 године када сам напустила ову земљу скочила сам и летела све време од тада. Данас осећам да почињем да дотичем тло. Топла добродошлица коју сте ми приредили је умањила оно што може донети приближавање тлу”, реклa је Марина Абрамовић цитирајући део свог говора прочитаног у петак увече на ВИП отварању изложбе за политички естаблишмент. Уметница која је планетарно познато име, чије су изложбе приређивали најпознатији светски музеји, а енциклопедије овековечиле оно што је урадила, после четири деценије излаже у Београду. Интересовање за њену изложбу је огромно, акредитовано је око 200 новинара међу којима су и новинари из Јапана.

Култура

16.09.2019 у 11:12

Даћу све од себе, а публика ће судити

У суботу 21. септембра у Музеју савремене уметности отвара се велика изложба Марине Абрамовић „Чистач”, која ће трајати до 20. јануара. Београд је последња станица на путу представљања „Чистача” (после Шведске, Данске, Норвешке, Немачке, Пољске и Италије). У сваком погледу захтевна, ова изложба која ће се одвијати на свих пет нивоа Музеја на Ушћу, биће провокативна, интензивна. Провоцира већ сада у најавама. На друштвеним мрежама има и „хејтова” и „лајкова”. Ипак, бесплатне улазнице за Маринино предавање 28. септембра за 100 људи разграбљене су за неколико сати. Несумњиво, ова изложба претендује да буде културни догађај године у региону. Бројни су новинарски захтеви за интервјуима, али и гунђање у редовима седме силе што ће конференција за медије, како се чује, бити заказана у цик

Култура

10.09.2019 у 22:35

Извођачи перформанса Марине Абрамовић вежбају на тајној локацији

Изложба Марине Абрамовић „Чистач” биће отворена, као што је већ најављено, у суботу 21. септембра у Музеју савремене уметности у Београду. Обимна, захтевна, изложба до сада најскупља и највећег обима коју је Музеј савремене уметности икад припремао, већ месецима унапред заокупља пажњу јавности. Бeсплатне улазнице за јавно предавање које ће Марина одржати 28. септембра испред зграде Музеја на Ушћу за сто људи, разграбљене су током два дана након што је оглашено њихово дељење. Датум доласка Марине Абрамовић у Београд је тајна, али зна се да ће овде остати око две недеље. Незванично, конференција за новинаре с уметницом планирана је на датум отварања 21. септембра, и то у раним јутарњим часовима, око 6.30, што још није званично потврђено. Реперформери који ће током трајања изложбе

Култура

11.08.2019 у 20:00

Звезда перформанса

Народни хероји Даница и Војин Абрамовић побринули су се да њихова ћерка Марина сваке године слави рођендан 29. новембра на Дан републике. Тек у десетој години Марина Абрамовић (1946) открива да је њен прави рођендан заправо 30. новембра. Одрастала је у у стану прекопута зграде „Политике”, васпитавана веома строго. „Међу стварима које су ме највише плашиле одувек је била крв – моја крв. Кад сам била мала, кад би ме мајка и њена сестра тукле, посвуда су ми излазиле модрице, стално ми је ишла крв из носа...”, пише у Марининој биографији. Крви је касније било много у перформансима ове уметнице: бичевање, урезивање звезде у стомак (Томас липс), рибање крвавих костију (Балкански барок), забијање ножа међу прсте на руци (Ритам 10)... У Студентском културном центру 1971. године,

Претходна Следећа

Почетна / Марија Ђорђевић

12.06.2026 у 16:43

Борба за бриселски престол

12.06.2026 у 16:42

Вишње у Србији добро родиле за разлику од прошле године

12.06.2026 у 16:35

Градови широм Европе забрањују изнајмљивање електричних тротинета

12.06.2026 у 16:32

Радови у Господара Вучића и на Новом Београду, мењају се трасе више линија

12.06.2026 у 16:32

Корисници широм света пријављују проблеме у раду Фејсбука, Инстаграма и Месинџера

12.06.2026 у 16:29

Привреда Велике Британије у паду