Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Kultura

12.05.2019 u 18:18

„Zlatni lav” paviljonu Litvanije

Od našeg specijalnog izveštača Venecija – Nagrada „Zlatni lav” za najbolje nacionalno predstavljanje na 58. Međunarodnoj izložbi savremene umetnosti pripala je Litvaniji za izložbu „Sunce i more”, čiji su autori Lina Lapelite, Vaiva Grainite i Rugile Barzdziukaite. Žiri u sastavu Srefani Rozental iz Nemačke (predsednica žirija), Defne Ajas (Turska/Holandija), Kristina Kolu (Italija), Sunjung Kim (Koreja) i Hamza Volker (SAD) dodelio je „Zlatnog lava” za, kako je navedeno u obrazloženju, „eksperimentalni duh paviljona i neočekivani pristup nacionalnom predstavljanju”. Paviljon Litvanije bio je smešten na obodu Arsenala, na mestu sedišta nekadašnje italijanske mornarice, koji je prvi put pretvoren u izlagački prostor. Osmišljen je kao veštačka plaža s celokupnim pratećim morskim

Kultura

10.05.2019 u 12:00

Stvarna i lažna sećanja u paviljonu Srbije

Od našeg specijalnog izveštača Venecija – Na mestu gde je 1938. godine, zahvaljujući knezu Pavlu Karađorđeviću, izgrađen paviljon Jugoslavije u Veneciji u cilju međunarodnog predstavljanja umetnika, juče je zvanično otvoren nacionalni paviljon (paviljon je pripao Srbiji 2009. godine) na 58. Bijenalu u Veneciji, najvećoj međunarodnoj izložbi savremene umetnosti u svetu. Srbiju ove godine predstavlja umetnik Đorđe Ozbolt izložbom „Povratak gubitka memorije”, koja se sastoji iz murala, slika i skulptura. Mural odgovara veličini zidova u paviljonu, deo slika se nalazi na tom zidnom muralu, a skulpture figure visine oko dva metra smeštene su u centralnom delu izložbenog prostora. Rad Đorđa Ozbolta odnosi se na sećanja na arhitektonsko-kulturnu baštinu jedne epohe, epohe umetnikove

Kultura

09.05.2019 u 13:20

Fragmenti sećanja u Veneciji

.Paviljon Srbije na ovogodišnjem 58. Bijenalu u Veneciji, najvećoj međunarodnoj izložbi savremene umetnosti, otvara se u četvrtak 9. maja u 14 časova. Pred publikom će se naći izložba umetnika Đorđa Ozbolta čiji je kustos Nikoleta Lambertuci, a komesar našeg paviljona ove godine je Vladislav Šćepanović. Izložbu će otvoriti ministar kulture Srbije Vladan Vukosavljević. Đorđe Ozbolt predstaviće izložbu „Povratak gubitka memorije” koja se sastoji iz slika i skulptura i, sažeto rečeno, predstaviće „pejzaže umetnikove mladosti“, fragmente sećanja na njegovo odrastanje i život u Jugoslaviji. Đorđe Ozbolt (1967) studirao je arhitekturu u Beogradu. Početkom devedesetih godina prošlog veka otišao je u London i tamo završio slikarstvo. U Engleskoj je napravio zavidnu umetničku

Kultura

17.04.2019 u 10:12

Muzej na Ušću još bez direktora

U Muzeju savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) krajem februara okončan je razgovor članova UO sa četvoricom kandidata koji su se prijavili za mesto direktora muzeja i obavljeno je tajno glasanje zaposlenih za izbor budućeg direktora ova ustanove. Na konkurs su se prijavili dosadašnji v. d. direktora Slobodan Nakarada, potom Vladislav Šćepanović, slikar i redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, koji je takođe obavljao funkciju direktora muzeja u periodu od 2013. do 2014, dok nije smenjen, zatim Zoran Erić, istoričar umetnosti, zaposlen u muzeju, i Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti. Upravni odbor čine Aja Jung, Aleksandra Lazar, Vladimir Veličković, Nikola Šuica i Svetlana Mitić. Iznošenje programa kandidata pred članovima UO bilo je zatvoreno za javnost,

Kultura

02.04.2019 u 20:00

Linija umetnosti i života

Dugometražni dokumentarni film (95 minuta) „Linija života“ o slikaru Milošu Bajiću, tačnije njegovoj ličnoj i umetničkoj biografiji kroz koju se prelama i jedno od najbitnijih razdoblja 20. veka – Drugi svetski rat, otvoriće predstojeći Beldoks festival 8. maja u Kombank dvorani. Film je režirao Darko Bajić, sin Miloša Bajića. Miloš Bajić (1915–1995) završio je prvu godinu Umetničke škole u Beogradu u klasi Bete Vukanović. Početkom 1941. stupio je u Valjevski partizanski odred, a 1942. je uhapšen i odveden u logor Banjica. Ubrzo je transportovan u Mauthauzen uz prateću dokumentaciju na kojoj je pisalo „povratak nepoželjan”. Nakon oslobođenja nastavio je studije na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu gde ubrzo postaje profesor. Bio je član grupa Samostalni i Decembarske grupe za

Kultura

21.02.2019 u 17:26

Četvorica kandidata za direktora Muzeja na Ušću

Na konkurs za direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) koji je raspisan krajem januara ove godine prijavila su se četvorica kandidata – Slobodan Nakarada sadašnji v. d. direktora Muzeja na Ušću (od 2015), Vladislav Šćepanović, umetnik i v. d. direktora MSUB od 2013. do 2014, dr Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti, i dr Zoran Erić, istoričar umetnosti. Kandidati će danas predstaviti svoje programe članovima Upravnog odbora MSUB koji čine dr Nikola Šuica, istoričar umetnosti, umetnik i akademik Vladimir Veličković, Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre, Aleksandra Lazar, umetnički direktor galerije „Drina”, i Svetlana Mitić, istoričarka umetnosti i kustos u Muzeju na Ušću. Upravni odbor, pred kojim će se naći četiri iscrpne biografije, trebalo bi da na

Kultura

13.01.2019 u 19:57

„Politikina” nagrada Gabrielu Glidu

„Politikina” nagrada za najbolju izložbu u 2018. godini pripala je vajaru Gabrielu Glidu za izložbu „Viđeno i neviđeno” (Seen and Not Seen), održanu tokom oktobra i novembra prošle godine u Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu, u prostorijama Oficirskog doma. Izložbu je činio izbor skulptura i grafika iz najnovijeg opusa ovoga autora. O nagradi je većinom glasova odlučio žiri u sastavu: istoričari umetnosti Saša Janjić (predsednik), Ljiljana Ćinkul, Gordana Dobrić, Una Popović i Marija Đorđević, urednica „Kulturnog dodatka” lista „Politika”.

Kultura

02.12.2018 u 13:54

Heroji u ikonostasu

Od našeg specijalnog izveštača Banjaluka – Marija Bursać, Vladimir Perić Valter, Slobodan Princip Seljo, Radojka Lakić, Slaviša Vajner Čiča, Veselin Masleša... samo su neka od poznatih imena narodnih heroja čiji su portreti izloženi u Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banjaluci u okviru izložbe Was ist Kunst Bosnia and Herzegovina / Heroji 1941–1945, slovenačke umetničke grupe Irvin (Irwin). Izložba je, simbolično, otvorena 29. novembra, na nekadašnji Dan Republike. Irvin – jedan od najintrigantnijih umetničkih kolektiva istočne Evrope je za svoje prvo predstavljanje u Banjaluci izabrao oko 90 portreta narodnih heroja, boraca iz vremena NOB-a koji se 80 godina čuvaju u depoima Istorijskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu, a naslikali su ih umetnici iz perioda

Kultura

04.11.2018 u 16:40

Robot i tenk na Dunavu

Na ovogodišnjem festivalu Klangwolke koji se održava jednom godišnje, u septembru, na fantastičnoj sceni na obali Dunava dugačkoj čak jedan kilometar, proteklog septembra pored svetski poznate pozorišne kuće Fura del Bauš iz Barselone, pred oko 120.000 posetilaca predstavljene su i skulpture – objekti našeg umetnika Mihaela Milunovića. Specijalno za ovu priliku kreirani su monumentalni Tenk, Robot i Ptica. – Direktor Fure del Bauš Karlus Padrisa veliki je ljubitelj umetnosti i blizak prijatelj kolekcionara i vlasnika Muzeja/Kolekcije Solo iz Madrida, koji imaju više mojih dela u stalnoj postavci, pored dela Nea Rauha, Tila Baumgartela, Gotfrida Helnvajna. Kada je prilikom otvaranja ove kolekcije video moje radove, zaljubio se u svet koji je u njima pronašao i zamolio je vlasnika muzeja da

Kultura

23.06.2018 u 22:00

Evropski Gran pri za Tvrđavu Bač

Od našeg specijalnog izveštača Berlin – Intoniranjem himne Savezne Republike Nemačke kao i Betovenove „Ode radosti”, evropske himne, u Berlinskom kongresnom centru pred oko 1.000 zvanica i uz prisustvo predsednika Republike Nemačke, gospodina Franka Valtera Štajnmajera, preksinoć su uručene nagrade Evropske unije za kulturno nasleđe – Evropa nostra. Domaćini ove svečanosti bili su maestro Plasido Domingo, predsednik Evropa nostre, vodeće mreže koja se bavi zaštitom nasleđa i Tibor Navračić, Evropski komesar za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport. Program je vodila Sneška Kvadvlih Mihailović generalni sekretar Evrope nostre. Prisutnima se najpre obratio predsednik Frank Valter Štajnmajer, koji je između ostalog rekao da ovaj događaj pokazuje da je kulturno nasleđe ključna

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marija Đorđević