Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

20.05.2022 u 22:00

I malo ovih naših filmskih začina

Kan - Ceo filmski svet sjurio se ovih majskih dana u Kan, a zna se „gde svi Turci, tu i mali Mujo”. Iako na 75. Kanskom festivalu nemamo film kakvog našeg reditelja, srpska kinematografija se ipak predstavlja kroz svoja koproducentska učešća, ali i tradicionalnim štandom Filmskog centra Srbije u okviru zajedničkog izložbenog paviljona zemalja Jugoistočne Evrope na Maršeu, toj velikoj pijaci filmova iz celog sveta. U atmosferi privida povratka u normalnost, iako pandemiju kovida još niko nije zvanično odjavio, na crvenom tepihu ispred Teatra Limijer zakoračio je juče i Tom Kruz, kao junak nastavka kultnog filma koji ga je svojevremeno proslavio a sada ima naslov „Top gan: Maverik”, ali i kao moćna holivudska zvezda kojem festival priređuje počast. Na Kroazeti buka i galama, a van tog

Kultura

19.05.2022 u 22:00

Prvi takmičari za „Zlatnu palmu”

Kan - Takmičenje za „Zlatnu palmu” počelo je zvanično juče, svetskim premijerama filmova „Osam planina” belgijskog rediteljskog i bračnog dvojca Šarlot Vandermerš i Feliksa van Groeningena, i „Žena Čajkovskog” ruskog scenariste i reditelja Kirila Serebrenikova. Zanimljivo je da je belgijski autorski par, u kojem Šarlot – inače glumica i pisac, sada debituje i kao reditelj uz svog supruga, film „Osam planina” snimio u Italiji na italijanskom jeziku i sa slavnim italijanskim glumcima, a prema istoimenom bestseleru i na više jezika prevođenom romanu pisca Paola Konjetija. Ovo je delikatna i humanistična priča o prijateljstvu, očinstvu, životnim izborima. O deci koja postaju muškarci koji pokušavaju da izbrišu tragove svojih očeva i bez obzira na životne preokrete uvek se vraćaju na to

Kultura

18.05.2022 u 20:00

„Trećerazredni” krvavi film za kanski početak

Kan - Već na najavnoj špici, preko ogromnog filmskog platna, širi se to krvavo veliko latinično slovo Z, ali je odmah i te kako jasno da ono nema ama baš nikakve veze sa oznakom ruske vojske u Ukrajini, kako se to uz puno buke „spočitavalo” za film Mišela Azanavisijusa u nedeljama pred početak 75. Kanskog festivala, zbog čega je njegov originalni naslov preimenovan u „Poslednji rez” za internacionalno („Final Cut”), odnosno „Rez” („Coupe”) za frankofonsko tržište. Uz to ide i činjenica da je film snimljen mnogo pre početka rusko-ukrajinskog sukoba. Odmah je jasno i da je reč o zombi filmu i autorovim poigravanjem sa ovim popularnim žanrom kojem nisu odoleli, recimo, ni Džim Džarmuš, ni Tim Barton, pa evo nije odoleo ni francuski reditelj Mišel Azanavisijus. Doduše, on svoj zombi film

Kultura

17.05.2022 u 20:00

Početak u znaku smešnih zombija i politike

75. KAN Kan - Svetskom premijerom filma Mišela Azanavisijusa, pred njegov sutrašnji ulazak u sve francuske bioskope, večeras u Teatru Limijer na Kroazeti svečano počinje 75. Kanski festival. Azanavisijusov film sada se prikazuje pod naslovom „Poslednji rez” („Final Cut”/ „Coupe”). Njegov originalni naslov bio je „Z” kao zombi, jer reč je ovde o duhovitoj parodiji popularnih zombi filmova, a nikako ne kao oznaka koju ruska vojska koristi u Ukrajini ili, bože sačuvaj, kao početno slovo prezimena ukrajinskog predsednika. Tako se to odmah među evropskim političkoamaterskim, ali glasnim i medijski i te kako vidnim kulturnim i filmskim grupacijama protumačilo. Kanski čelnici i sam reditelj usvojili su protestno pismo Filmskog instituta Ukrajine vezano za taj „nezgodni” filmski naslov, ali

Kultura

16.05.2022 u 20:00

Počasna „Zlatna palma” za Foresta Vitakera

Kan – Sve oči na filmskoj planeti biće sutra uveče uprte na sve ono što se događa na svečanoj ceremoniji otvaranja 75. Kanskog festivala i taj toliko željeni crveni tepih ispred Teatra Limijer u srcu Kroazete. Njime će čak sedmi put u karijeri prošetati i afroamerički glumac, reditelj, producent i veliki humanista Forest Vitaker. Ovaj put kao ovogodišnji dobitnik počasne „Zlatne palme”, sa kojom festival tradicionalno odaje počast blistavom umetničkom putu filmskih stvaralaca čije delo i doprinos svetskoj kinematografiji ostavlja trajni trag. Osim što će mu u večeri otvaranja biti uručeno ovo priznanje, u čast velikog glumca već u sredu, na specijalnoj projekciji, biće prikazan film „Radi mira” u režiji Kristofa Kastanja i Tomasa Sametina u Vitakerovoj produkciji. Radnja filma

Kultura

02.05.2022 u 21:30

Pandemijski rokenrol prijateljstva u superizolaciji

Posle svetske premijere na ovogodišnjem Berlinskom festivalu, dugometražni muzičko-dokumentarni film „Barem za to znam da je istina” australijskog reditelja Endrua Dominika (rođen na Novom Zelandu), 11. maja zvanično ulazi u bioskope širom sveta. Film neće zaobići ni Srbiju, ali tako što će se prikazati 12. maja u okviru 15. Beldoksa (od 11. do 18. maja). Ovaj Dominikov film dovešće do ushićenja sve planetarne poklonike muzičke poezije legendarnog Nika Kejva, inače rediteljevog zemljaka i višedecenijskog prijatelja, čija se stvaralaštva međusobnom saradnjom često prepliću (Kejv je podario muziku u Dominikovim filmovima „Čoper”, „Ubistvo Džesija Džejmsa od strane kukavice Roberta Forda”, „Još jednom sa osećanjem”...), a uz to razbiće vokalnu, instrumentalnu i medijsku tišinu

Kultura

04.04.2022 u 20:00

Od nemačkog ratnog izveštača s Kozare

A onda je došao najužasniji deo od svega od kojeg se svima zaledila krv – žena je počela da vrišti snažno i dugo i stotine su se javile na njen poziv. Muškarci, žene i deca bacili su se zverskim intenzitetom na naše redove. Činilo nam se kao da smo prisutni trenutku formiranja iskonske ljudske horde, sa ljudima koji nas jure u talasima, namerni na samouništenje i bez pameti od svakog straha. Njihova lica su bila zverska, pripadala su zaista nižoj rasi... Ovo je citat iz originalnog novinskog izveštaja objavljenog u „Zidojče cajtungu” u julu 1942. godine, sa potpisom proslavljenog nemačkog ratnog reportera Kurta Nehera koji se javljao sa terena. Taj teren je bio Kozara, ti muškarci, žene i deca sa „zverskim licima koja pripadaju zaista nižoj rasi” su bili lokalni srpski narod (pobijeno 13.000, a

Kultura

18.03.2022 u 18:00

Od ostrvskog raja do kineskog beskraja

Solun – Grčka dokumentaristička filmska scena oduvek je bila jaka, ali su se na 24. Solunskom festivalu dokumentarnog filma u glavnom takmičarskom programu, izborom selektora, našla samo dva domaća dugometražna dokumentarca. Jedan je „Tilos venčanja” Panajotisa Evangelidisa, a drugi „Druga polovina” Jorgosa Mutafisa. I jedan i drugi otkrivaju one delove grčke realnosti koji u eri ekonomske krize, a sada i pandemije, nisu više toliko u prvom planu. U „Tilos venčanjima” reditelj Evangelidis istražuje revolucionarni period za grčku LGBTK populaciju, odnosno zajednicu koja i nije tako mala. Njegov fokus je na događaju prekretnici iz 2008. godine, kada je gradonačelnik ostrva Tilos na Egejskom moru pristao da sklopi prve gej i lezbijske brakove ikada sklopljene u Grčkoj. Naravno da je ovaj

Kultura

17.03.2022 u 18:37

Žena - objekat, muškarac - moć

Solun - Kako muški pogled na obožavani, poezijom, prozom i slikarskim platnima, ovekovečeni lepši pol zapravo šteti ženama? Koliko muški pogled na ženske likove u sada već 120 godina staroj istoriji filma ukazuje na sveprisutni patrijarhat u narativnim strukturama, na vezu između ustaljenog filmskog jezika i kulture mizoginije koja dovodi do zlostavljanja žena i van velikog ekrana? Ovo su samo neka od pitanja koja u svom dugometražnom dokumentarnom filmu „Ispiranje mozga: Seks-Kamera-Moć” otvara i na njih detaljno odgovora američka autorka Nina Menkis. Na 24. Solunskom festivalu angažovanih dokumentarnih filmova o njenom argumentima nabijenom filmu se mnogo priča. Menkisova je svoju filmsku analizu muškog pogleda na žene na velikom platnu zasnovala na sopstvenom predavanju na

Kultura

16.03.2022 u 20:00

Dobar rat i poniženi mir

Solun - Znamo uglavnom kako stvari idu. Prvo kreće uporna satanizacija preko medija, pa svakoliki aktivizam raznoraznih nevladinih organizacija iza kojih je, ukoliko se prate putevi novca, lako otkriti da ipak stoji (uglavnom ista) vlada i tako, mic po mic, u direktnom prenosu jedne moćne televizijske kuće na planeti počinje neki novi rat. I tako u beskraj. Taj sistem – prvo propaganda pa oružje i zatiranje nepoželjnih, znamo ko je izumeo i pokazao u praksi tokom Drugog svetskog rata. Sve posle toga moglo bi se nazvati bledom kopijom da razvoj televizije tokom dvadesetog veka i razvoj novih medija: interneta i društvenih mreža tokom ove prve dve decenije novog milenijuma, nisu poradili toliko mnogo na perfidnosti propagandne mašinerije. Rat se više ne zove jednostavno rat već kampanja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dubravka Lakić