Otvorena je lovna sezona na pravdu

Antalija – U nezgodnom trenutku će u Janiklar, tu daleku varoš u sušama ispošćenom delu Anadolije, punom vrtača džinovskih razmera kao posledica ekoloških katastrofa, stići taj naočiti mladi državni tužilac Emre. Predizborni su dani, tenzija između lokalne vladajuće i opozicione partije već postoji, a dolazak stranca kojeg bi svi da uhvate pod svoje rasplamsaće plamen varoških problema do neočekivanih razmera.

Tužilac Emre glavni je junak novog tenzičnog i složenog političkog trilera turskog scenariste i reditelja Emina Alpera – „Gorući dani”, koji posle svetske premijere u Kanu u programu „Izvestan pogled” sada dominira u Nacionalnom takmičarskom programu 59. Antalijskog festivala.

 Janiklar ne postoji u stvarnosti, ime varoši je izmišljeno za potrebe filmske priče, ali ovakva mesta i slični događaji postoje u stvarnosti širom Turske. Može se reći i širom sveta. Tačnije, gde god postoji političko i moralno posrnuće, korupcija, mačoizam i populizam u funkciji poluga za svakodnevno funkcionisanje društva. Drugim rečima, Alperov film je tematski univerzalan, a sa stanovišta filmske estetike, unikatan iako uvodna scena pomalo podseća na „Bilo jednom u Anadoliji” Nurija Bilge Džejlana. Alper nudi estetiku povišene temperature i telesne i pejzažne. Moćnu atmosferu, natopljenu toplotom vazduha od kojeg se teško diše, gradi postepeno podižući intenzitet i radnje i filmskih slika, uz ogromnu podršku direktora fotografije Hristosa Karamanisa. Gledalac i sam počinje da se znoji od viđenog i proživljenog, savladavajući izazove zamršenog zapleta i svestan političke težine Alperovih kritika društva. Njegov „Gorući dani” je pametan film. U njemu je taj mikro svet izgrađen i zaokružen do kraja, a otvorena pitanja političkih marifetluka, tretmana manjinskih zajednica, ekologije i otvorene ksenofobije odjekuju glasno dugo posle gledanja filma.

Osnovna tema filma je politička kontrola izvora vode. Tužilac Emre (sjajni performans Salahatina Pašalija), tu je da razreši taj problem, ali njegova ranjivost, skrivena iza fasade iskusnog velegradskog pravnika, brzo će izbiti na površinu. On je prilično neoprezno uleteo u zamku postavljenu od strane lokalnog moćnika (gradonačelnika koji bi da opet pobedi na izborima), čim je raspakovao stvari u kući koja mu je dodeljena. Isto veče po dolasku u varoš, gradonačelnikov sin advokat Šahin (Erol Babaoglu) i lokalni zubar Kemal (Erdem Šenočak) povešće ga na večeru, u rakiju sipati drogu i nameštenim telefonskim snimcima ucenjivački osumnjičiti za dve stvari: silovanje mlade romske plesačice Pekmez (Ejlul Ersoz) i moguću homoseksualnu vezu sa harizmatičnim Muratom (Ekin Koč), novinarem i urednikom lokalnih opozicionih novina. U varoši u kojoj se puca na divlje svinje koje lovci progone ulicama, tužilac će hrabro pokušati da nametne svoj autoritet, ali da to tako ne ide predočiće mu čak i lokalni sudija – mlada, smirena i samo naizgled kooperativna žena.

Sve što potom sledi pretvoriće se u oganj prave Vartolomejske noći. Do zuba naoružani lov na pravdoljubivog tužioca i novinara je otvoren. Počinje i bukvalni fizički progon i scene intenzivne potere. I onda će uslediti ta fascinantna završna scena. Između zverski raspoloženih progonitelja i dvojice prognanika, željnih slobode, ljudskih prava i pravde, izroniće ta ogromna i preduboka vrtača. Između dve strane jaz je toliko dubok da je nesavladiv. I to je jedan od najupečatljivijih simbola u ovom njegovom najnovijem angažovanom filmu...

 Svi Alperovi dosadašnji filmovi: od „Iza brda”, „Mahnitosti”, čak i čehovljevska „Priča o tri sestre”, politički su angažovani filmovi. Alper u tome istrajava, čineći svoje umetničko stvaralaštvo visoko cenjenim i poštovanim. Svi dosadašnji njegovi filmovi bili su prikazivani i u Srbiji, najčešće na Festivalu autorskog filma, gde je svojevremeno Alper bio nagrađen za „Mahnitost”. Tada je u Beogradu, u kojem je sa radošću boravio, izjavio i sledeće: „Odrasli smo u atmosferi u kojoj nam je politička elita govorila da smo okruženi neprijateljima ne samo spolja već i iznutra, a takva propaganda budi u ljudima paranoju, gubimo poverenje jedni u druge... U ’Mahnitosti’ na momente ne znate šta je stvarnost a šta halucinacija, ta linija je namerno mutna, jer je tako i u životu.”

Motiv te tanke linije između stvarnosti i pričinjavanja prisutan je sada i u „Gorućim danima”, kroz nejasna sećanja i iluzije glavnog junaka posle omamljenosti podmetnutom drogom. I ta droga je zapravo jedan od mnogih simbola i metafora koje nam Emin Alper smisleno plasira, ali ne kao uobičajeni „opijum za narod” već kao poziv koji može da glasi: „Mislite o svemu.”

Tursko-srpska koprodukcija u takmičenju

Antalija – Jedan od turskih takmičarskih filmova u Nacionalnom programu nastao je u koprodukciji sa Srbijom. Film „Sneg i medved” rediteljke Saldžan Ergun podržan je od strane FCS kao manjinska koprodukcija i iza njega stoji koproducentski potpis Miloša Ivanovića.

 Reč je o vrlo dobrom filmu, tematski sličnom Alperovim „Gorućim danima”, samo što je glavni lik sada mlada žena, medicinska sestra Ašli, poslata na dužnost u surove snežne planinske predele gde postoje mnoge tajne i sumnje i teške svakodnevne prepreke u funkcionisanju lokalnog društva...