Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
102.77	103.39	103.08
126.91	127.67	127.29

Kultura

22.09.2019 u 21:11

Već dva puta sam boravila u Beogradu. Sećam se da su rat na Balkanu i veze između srpskog i francuskog naroda dotakli mnoge, različite trenutke mog života. U mojoj porodici, radničkoj porodici, imamo prijatelje iz vremena Jugoslavije, tako da ova zemlje za mene postoji već dugo, kaže za „Politiku” francuska umetnica Fija Menar čiji će performans-instalacija „Nemoralne priče – 1. deo: Kuća Majka”, u produkciji kompanije „Non nova” iz Nanta videti večeras od 20 sati publika 53. Bitefa u prostoru „Luke Beograd”, gde je u hangarima izgrađen svojevrsni Bitef grad. Francuska predstava biće izvedena u zvaničnoj festivalskoj selekciji, kao osma premijera.

Kultura

20.09.2019 u 22:24

Vraćam se temi radničke klase

53. BITEF Posle 16 godina pauze dolazak Tomasa Ostermajera i njegovog pozorišta Šaubine iz Berlina na ovogodišnji 53. Bitef iščekuje se s velikom znatiželjom posebno ako se zna da je ovaj nemački reditelja za režiju Ibzenove „Nore” na 37. Bitefu 2003. godine dobio nagradu „Politike” za najbolju režiju. Ostermajerova predstava „Istorija nasilja” biće izvedena večeras od 20 sati na sceni Pozorišta na Terazijama, kao peta festivalska premijera. Poklonici Bitefa svakako pamte i gostovanje Ostermajerove predstave „Disco Pigs” na 34. Bitefu 2000. godine. Nedavno sam postavio četiri predstave o usponu desnice u Nemačkoj, i to je tema koja me trenutno najviše okupira – Volim atmosferu koja vlada u Beogradu i duh ljudi, a i dobar sam prijatelj s Biljanom Srbljanović. Prvi put

Kultura

19.09.2019 u 10:09

Važno je da zauzmemo stav

U vreme političkog armagedona kroz koji ceo svet prolazi, ono što se dešava u pozorištu, naša pozicija, pozicija pozorišnih stvaralaca i igrača, jako je važna. Važno je da zauzmemo stav, a istovremeno smo zarobljeni između političke korektnosti i pravičnosti i potrebe da izvršimo određen uticaj. Zato su festivali poput Bitefa vrlo važni jer su mesta gde mnogi glasovi mogu da se čuju, naglasila je sinoć Konstanca Makras, jedna od vodećih svetskih koreografkinja otvarajući 53. Bitef na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Među brojnom bitefovskom publikom ove godine primećen je veliki broj glumaca: Svetozar Cvetković, Jelena Đokić, Vesna Čipčić, Nataša Ninković… Konstanca Makras, poreklom iz Argentine koja dugi niz godina živi i radi u Berlinu rado dolazi u Beograd.

Kultura

19.09.2019 u 13:00

Predstava o surovoj digitalnoj generaciji

Rad na predstavi „Mladež bez Boga” zapravo je bio inspirisan istoimenim romanom Edena fon Horvata iz 1936. godine. Krenuli smo od ideje da adaptiramo to delo iz doba nacizma s namerom da scenski propitamo kako izgleda raditi ga 2018. i 2019. godine, kaže za „Politiku” hrvatski reditelj Borut Šeparović. Njegova predstava „Mladež bez Boga”, u koprodukciji Montažstroja i ZKM-a, biće izvedena večeras s početkom u 21 sat kao četvrta premijera ovogodišnjeg 53. Bitefa na sceni Ateljea 212. Borut Šeparović Šeparovićev autorski projekat „Mladež bez Boga” tretira problem vršnjačkog nasilja indukovanog opsesijom video-igricama i fotografisanjem svega, pa i najgorih brutalnosti i njihovog šerovanja na društvenim mrežama, ali i porasta nacističkih ideja među mladima, a što

Kultura

18.09.2019 u 21:23

Živimo u svetu nasilja

Volim Beograd. Mislim da moto ovogodišnjeg Bitefa ima veze s našom interpretacijom „Orestije” jer lik Oresta smo promenili iz jednog prilično dosadnog lika brata time što smo uveli ljubav između njega i Pilada. U tom smislu, oni započinju ljubav iz početka, uprkos svim preprekama na koje nailaze u Mosulu, kaže za „Politiku” Milo Rau, jedan od najradikalnijih i najprovokativnijih svetskih reditelja, čija će predstava „Orest u Mosulu” NTGenta, rađena po Eshilovoj „Orestiji”, otvoriti ovogodišnji 53. Bitef, od 20 sati na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Kakva je realnost u Mosulu, gde ste ovu priču smestili? Budući da „Orest u Mosulu” predstavlja adaptaciju antičke drame „Orestija”, pitao sam se na koji bih način danas mogao da je postavim na scenu jer je nju i inače teško

Kultura

17.09.2019 u 13:13

Dan prologa na Bitefu

Ovogodišnji, 53. Bitef biće jedan od najskupljih u poslednjih 10 godina, a počeće danas danom prologa (11 i 17 sati, u trajanju od po oko dva sata) predstavom „Beograd na daljinski” prema konceptu Štefana Kegija i u produkciji Rimini protokola na Novom groblju, odakle će publika sa slušalicama krenuti u obilazak Beograda. Od Novog groblja do terase na krovu Kombank dvorane, bitefovci će šetati, voziti se gradskim prevozom, zastajati kod crkve, fakulteta, na stepenicama Narodne skupštine i na sasvim drugačiji način sagledati Beograd, svoj odnos prema gradu, sugrađanima, što će biti uvod u tematsku i umetničku liniju 53. Bitefa, koji ovoga puta prati slogan „Počnimo ljubav iz početka”. Predstava „Beograd na daljinski” biće 15 puta izvedena do zatvaranja festivala, 26.

Kultura

17.09.2019 u 21:40

Od lirskog do dramskog repertoara

Tenor Zoran Todorović, Beograđanin koji je napravio svetsku karijeru, nastupajući pre svega na nemačkim operskim scenama, ali osvajajući i daleki svet, kao što su Tokio i Bogota, održaće svoj gala koncert „Zoran Todorović i prijatelji” u subotu uveče, 28. septembra, na sceni zemunskog Madlenianuma, kojim ova umetnička kuća ujedno otvara svoju novu, 22. sezonu. Uz Zorana Todorovića, koga svrstavaju u deset svetskih tenora, a koji ovim nastupom obeležava 25 godina umetničkog rada, nastupiće njegovi prijatelji: Alberto Veronezi, dirigent, Nikola Mijailović, bariton, kao i mlada operska umetnica Evgenija Jeremić. Program koncerta po Todorovićevom izboru sastavljen je od njemu omiljenih arija i dueta iz „Toske”, „Pajaca”, „Turandota”, „Otela”, ali i brojnih iznenađenja. Domaća publika

Kultura

06.09.2019 u 11:24

Pitanja o Ateljeu 212 još bez pravog odgovora

Grad Beograd imenovao je prevodioca Novicu Antića za vršioca dužnosti Ateljea 212 kako to pozorište ne bi ostalo bez ovlašćenog lica posle 25. septembra budući da Upravni odbor ovog pozorišta nije raspisao niti sproveo konkurs za izbor direktora, što je trebalo da uradi 60 dana pre isteka v. d. mandata Branimira Brstine. U rešenju o imenovanju Novice Antića se navodi da njegov v. d. mandat počinje da teče 26. septembra ove godine. Zašto Upravni odbor Ateljea 212 nije na vreme raspisao, niti sproveo konkurs za izbor direktora ove pozorišne kuće nismo uspeli juče da saznamo. Reditelj Mihailo Miša Vukobratović, predsednik UO Ateljea 212, koji je zadužen za komunikaciju sa medijima nije se juče javljao na telefon. Pored Vukobratovića članovi UO Ateljea 212 su i: Zoran Popović, Zoran

Kultura

02.09.2019 u 14:19

Od fraka do političkog testamenta

Rogaška Slatina – Kolekcija u vezi s Kraljevinom SHS i kasnije Kraljevinom Jugoslavijom, tj. kraljevskom porodicom Karađorđević, samo je deo vrednih umetničkih zbirki koje se čuvaju pod svodom muzeja Anin dvor. Reč je o reprezentativnom objektu gde se na jednom mestu može upoznati Rogaška Slatina, manje poznato slovenačko mesto za naše mlađe naraštaje. Ne i za starije generacije budući da vremešni žitelji ove banjske čarolije i danas prepričavaju kako je nekoliko decenija unazad upravo Rogaška Slatina bila mondensko mesto, odnosno simbol gostiju iz Beograda i srpskih gradova koji su imali naviku da makar jednom godišnje, obično vozom potraže „mirni” predah od svakodnevnih obaveza u ovoj mirnoj oazi okruženoj netaknutom prirodom, i uveče se opet vozom vrate nazad. U muzeju Anin dvor nalazi

Kultura

02.09.2019 u 21:00

Nisam kalibar kolekcionara koji drži sliku u sefu

Moji su mi rekli da sam ime Aleksandar dobio po kralju Aleksandru Karađorđeviću. Kao malom to mi je jako godilo, priča za „Politiku” multimedijalni umetnik Aleksander Stanislav Jurkovič. S ovim svojevrsnim ambasadorom slovenačko-srpskog prijateljstva, koji umetničko ime Nani Poljanec upotrebljava od 1993. godine, imali smo priliku da se družimo u njegovoj Rogaškoj Slatini, čiji je zaštitni znak. Kako legenda kaže, nad Rogašku Slatinu je bog Apolon, sin Jupitera i Leone, poslao krilatog konja Pegaza da kopitom udari u tlo i tako otvori put izvoru prirodnim mineralnim vodama. Tu je davne 1847. godine svirao čuveni Franc List. Rogašku Slatinu isto tako rado su posećivali Mihailo Obrenović, Petar, Aleksandar, Đorđe Karađorđević i mnogi drugi. Iza Nanija Poljaneca je bogat umetnički rad, bilo kao

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Borka Golubović-Trebješanin