Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Kultura

20.10.2016 u 17:00

Krcun spasio muzej na Ušću

Tito, kako se priča, mada o tome nema zvaničnih podataka, nije bio oduševljen idejom otvaranja Moderne galerije u Beogradu koju je 1950, nakon prvih pomaka napravljenih još početkom 20. veka, ponovo aktuelizovao Miodrag B. Protić. Naum našeg poznatog teoretičara umetnosti i kritičara kod njega nije naišao na veliko odobravanje, ali Protić, njen potonji prvi upravnik, nije od svoje zamisli odustao. Narodni odbor grada Beograda osnovao je Modernu galeriju 1958. da bi se 1965. godine otišlo korak dalje: na današnji dan vrata ove institucije, kao Muzeja moderne umetnosti Beograd, otvorio je svečano tadašnji gradonačelnik Beograda Branko Pešić, a ko drugi do Protić bio je na njenom čelu. Ovaj umetnik i vizionar mudro je predložio da se među intelektualcima prvo napravi anketa o osnivanju galerije. Neki

Kultura

19.10.2016 u 16:05

Aktuelnost nadrealizma

Ištvan Horkai, Karmen Dobre Hametner, Markus Prošek, troje savremenih umetnika iz okruženja, našli su se rame uz rame se našim velikanima, imenima kao što su El Lisicki, Mihailo S. Petrov, Albert Glez, Marko Ristić, Aleksandar Vučo, Dušan Matić, Vane Bor, Leonid Šejka, Radomir Reljić. Njih je na izložbi „Anatomske mere” u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića kustoski sučelio Nikola Šuica, profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, tvoreći nekoliko nivoa značenja takvog postupka. Sve ih spaja egzistencijalistička potraga za odgovorima, koja se odvija u senci ekonomskih, kulturnih, tehnoloških i političkih promena, tadašnjih i sadašnjih. Jugoslovenskom muzejskom nasleđu nadrealizma, koje se ogleda u delima naših umetnika uzetim iz zbirke Muzeja savremene umetnosti u

Kultura

18.10.2016 u 17:05

Meštrovićeva „Udovica” iskrala se kroz prozor

Onako kako je 1965. godine ušla u zdanje Muzeja savremene umetnosti Beograd (MSUB) na Ušću tako je juče rano ujutro, u pet sati, čuvena „Velika udovica”, skulptura Ivana Meštrovića, napustila ovu zgradu čija je rekonstrukcija u toku. Budući da u ovom trenutku u Narodnom muzeju, kojem originalno pripada, i koji je takođe u postupku obnove, ne postoje uslovi da se ona smesti, skulptura je privremeni dom našla u Muzeju istorije Jugoslavije. Delo koje je nastalo 1908, kao deo plastične dekoracije Vidovdanskog hrama, spomen mauzoleja posvećenog Kosovskoj bici koji je Meštrović zamislio da bude izveden na Gazimestanu i koji nikada nije sagrađen, pozajmljeno je iz Narodnog muzeja na inicijativu Miodraga B. Protića, prvog upravnika MSUB. Bilo je smešteno u Muzeju na Ušću, na drugom nivou

Kultura

17.10.2016 u 17:27

Izložba fotografija Ev Morkret

Kod Dada Đurića otišla je nenajavljena. Zakucala je na vrata i naš veliki slikar velikodušno ju je primio u kuću. Predstavila mu je projekat i on je pristao na saradnju – tako je nastao jedan od „binoma” Ev Morkret, u čijoj su izradi učestvovali pored nje i naši Vladimir Veličković, Vladimir Lalić, Tijana Kojić, Nemanja Mate Đorđević i brojni drugi strani umetnici. Izložba ovih radova nastalih u četiri ruke – njenih fotografija na kojima su pomenuti stvaraoci intervenisali – otvara se u utorak u 20 sati u galeriji Haos. Biće to prvi put da će se oni naći pred javnošću. Crteži ili kolaži koje su, svako prema svom nahođenju, umetnici dodavali na ženske aktove Morkretove, u nekim slučajevima predstavljaju samo blag motivski dodatak, dok u nekim prisustvujemo priličnoj distorziji originalne

Kultura

13.10.2016 u 10:47

Dario Fo je vraćao dostojanstvo poniženima

Dario Fo (1926–2916), poznati italijanski dramski pisac, reditelj i glumac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1997, preminuo je u 91. godini. Levičar po ubeđenju, osnivač (sa suprugom Frankom Rame) pozorišne i putujuće trupe čije su predstave bile angažovane, često izvođene u fabrikama i drugim javnim prostorima, iza sebe je ostavio opus od sedamdeset drama.

Kultura

22.09.2016 u 15:00

Bolesno drvo na infuziji

Sudeći po onome što smo videli juče u Muzeju grada Beograda, u Resavskoj 40b, jednom od dva prostora u kojem će se od petka 23. septembra odigravati ovogodišnji 56. Oktobarski salon (drugo mesto dešavanja je prostor Kulturnog centra Beograda), posetioci će svakako imati širok dijapazon reakcija. Emotivni odgovor na radove koji će se pod okriljem teme „Ljubavni zanos” nalaziti na izložbi, a koje smo videli u momentu postavljanja, kod ekipe „Politike” kretao se od ugodne prijatnosti do krajnjeg šoka. U oba zdanja izlagaće ukupno 67 umetnika. Neki su došli po direktnom Eliotovom pozivu, neki putem javnog konkursa, od tog broja 19 je iz Srbije. Snaga umetnosti je imperativ Budući da veruje da je uloga emocije u savremenoj umetnosti živa i duboka, posebno imajući u vidu različite

Kultura

16.09.2016 u 22:05

Ugostitelji ne odustaju od „Grafičkog kolektiva”

Informacija o tome da bi legendarna beogradska galerija „Grafički kolektiv” mogla uskoro da ostane bez prostora na adresi Obilićev venac 27, na kojoj postoji već 67 godina, podigla je priličnu prašinu u kulturnoj javnosti. Naime, poslovni prostor u prizemlju „Palate Ninčić”, koji je galerija zakupljivala, vraćen je restitucijom naslednicima porodice Ninčić još leta 2015, koji su ga potom prodali ugostiteljima, čija je namera da u dogledno vreme tu otvore poslastičarnicu. Našem listu javio se Miodrag Živković, pravni zastupnik naslednika porodice Ninčić i preduzeća „Feniks slatka kuća” d.o.o., novog vlasnika lokala, koji kaže da je i državi Srbiji, i gradu Beogradu i opštini Stari grad ponuđeno da prostor otkupe pre nego što je on prodat, da niko sa te tri adrese to nije želeo

Društvo

15.09.2016 u 10:10

Naša kolevka vizantologije nedostupna za kongres vizantologa

Nedelju u kojoj je u Beograd došlo oko 1.300 vrhunskih naučnika iz celog sveta svi mi koji smo u tome učestvovali zauvek ćemo pamtiti, kaže za „Politiku” Smilja Marjanović Dušanić, redovni profesor srednjovekovne istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i član Organizacionog komiteta nedavno završenog 23. Međunarodnog kongresa vizantijskih studija, održanog u Beogradu. I srpski vizantolozi slažu se sa ocenom da je za našu zemlju velika čast što je bila domaćin skupa najvećeg ove vrste. Ipak, u javnosti je ostalo nerazjašnjeno zašto u organizaciji nije učestvovao beogradski Filozofski fakultet, na kome više od stotinu godina postoji katedra za istoriju Vizantije. Čuđenje je tim veće što je znatan broj učesnika kongresa došao sa Filozofskog fakulteta, a posebno je važno što je

Kultura

09.09.2016 u 16:31

Ministar kulture obišao gradilišta u muzejima

Vesti su vrlo ohrabrujuće, svi koji učestvuju u rekonstrukciji oba naša muzeja potpuno su posvećeni poslu, stručni su i odlučni da stvari okončaju u skladu sa rokovima. Ne bih govorio o tačnim datumima, ali bih mogao da sa izvesnošću kažem da bi Narodni muzej svoja vrata mogao da otvori krajem maja ili početkom juna 2018, a Muzej savremene umetnosti Beograd na svoj rođendan, u oktobru 2017. Svi koji rade u muzejima, na čelu sa direktorkom Narodnog Bojanom Borić Brešković i v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti Slobodanom Nakaradom, izvođači radova, nadzorni organi i mi u Ministarstvu kulture imamo veliku odgovornost u vezi sa ovim pitanjem, rekao je ministar kulture Vladan Vukosavljević nakon što se upoznao sa trenutnom situacijom na gradilištima u ove dve naše prestižne kuće kulture.

Kultura

30.08.2016 u 12:27

Buntovnici pred okom objektiva

Priča o izložbi fotografija Fadila Šarkija „Mi smo ovde” u galeriji „Artget” Kulturnog centra Beograda je priča o bioskopu „Zvezda”. O iskrenom buntu. O želji umetnika za promenom ustajalog načina na koji se rešavaju sistemski problemi. O aktivizmu koji samo mladost može da iznese i o iskrenoj opčinjenosti jednog fotografa takvim aktivizmom. Okupacija ovog nekada kultnog beogradskog bioskopa, do koje došlo krajem 2014. godine, kada su režiseri, glumci, ljudi iz sveta filma i umetnosti pokrenuli akciju kako bi preokrenuli tok njegove neuspešne privatizacije, okupirala je Šarkija do te mere da ničim drugim niti je mogao da se bavi.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Milica Dimitrijević