Buntovnici pred okom objektiva

Priča o izložbi fotografija Fadila Šarkija „Mi smo ovde” u galeriji „Artget” Kulturnog centra Beograda je priča o bioskopu „Zvezda”. O iskrenom buntu. O želji umetnika za promenom ustajalog načina na koji se rešavaju sistemski problemi. O aktivizmu koji samo mladost može da iznese i o iskrenoj opčinjenosti jednog fotografa takvim aktivizmom.

Okupacija ovog nekada kultnog beogradskog bioskopa, do koje došlo krajem 2014. godine, kada su režiseri, glumci, ljudi iz sveta filma i umetnosti pokrenuli akciju kako bi preokrenuli tok njegove neuspešne privatizacije, okupirala je Šarkija do te mere da ničim drugim niti je mogao, niti je želeo da se bavi. Punih godinu dana intenzivno je, u dokumentarističkom maniru, fotografisao događaje u i oko bioskopske dvorane, deo tog materijala predstavljen je sada pred publikom. Kako kaže, bioskop posećuje i danas.

– Boraveći u inostranstvu, na putu, saznao sam za dešavanja u vezi sa „Zvezdom”. Čim sam se vratio u zemlju došao sam i upoznao se sa mladim buntovnicima. Morao sam. Jer, na listi reči koje su se pokazale kao ključne u mom životu stoji reč bunt. Kad god se desi neka pobuna protiv nepravde, protiv establišmenta koji pritiska ljude, mene to probudi i želim u tome da učestvujem. Brzo smo prihvatili jedni druge i pored ozbiljnog generacijskog jaza počela je saradnja – evocira Šarki uspomene o kojima se može mnogo saznati i samo nakon letimičnog pogleda na zidove galerije. 


Fadil Šarki

U procesu „estetizovanja istorije”, kako je rad našeg sagovornika okarakterisao u pratećem katalogu Vladimir Pištalo, Šarki je pratio i lične drame svakog od ovih ljudi koji su „napustili sopstveni život zarad ideje o opštem boljitku”.

– Sa njima sam uspostavio izuzetno poverenje. Otvarali su se i razgovarali smo. Prenosili su energiju na mene. Bilo je tu nekoliko struja. Jedni su imali ideju da se bioskop pretvori u prostor u kojem će se odigravati antropološke radionice i projekti nevladinog sektora, drugi su zastupali anarho-leve ideje, dok su treći želeli samo da se bave filmom. Na kraju je, nakon filtriranja, tu ostala ova poslednje pomenuta grupacija, njih oko šest ili sedam, koja i dalje pušta filmove i trudi se da održi rad „Zvezde” na jedvite jade. Tu bih, pre svega, pomenuo Minu Đukić. Žao mi je, međutim, što je javnost zaboravila na sve to što se tamo dešavalo i što kao da nema više energije da se oni tamo podrže. Sistem je uspešno to postigao. Prosto, niko ih nije gušio, niti je bio rigidan, samo je dopustio da protok vremena učini svoje. Novca za plaćanje računa nije bilo, nema ga ni sada, taj mladi svet bio je tu iz entuzijazma. Kada su se, u jednom trenutku, odlučili da prodaju neka pića onima koji su dolazili na projekcije kako bi finansirali struju i vodu, odmah su počeli da stižu inspektori. Isti oni koji su u stanju da zaborave na firmu koja je kupila bioskop i koja duguje tri miliona evra. Opet, to je izgleda usud i to ne samo Beograda. Jer, čuo sam i da su se i neki slični prostori zatvarali i u Rimu i Londonu. Nekom su za oko zapala ta atraktivna mesta koja su na kraju komercijalizovana – opominje naš sagovornik, i dodaje da je posetiocima izložbe pripremljeno i jedno iznenađenje. Jedan raritet.


Rad sa izložbe "Mi smo ovde"

– Osim što sam primetio staru fotografiju Vuka Karadžića među kesama za smeće, uočio sam i jednu tablu, oronulu i delimično oštećenu, ali ipak dovoljno očuvanu. Na njoj je reklama za atelje kraljevskog fotografa Milana Jovanovića. Sklonio sam je ovde, za sada, a nadam se da će se naći neko mesto za nju kada se izložba okonča, ona je ipak parče istorije.

Fadil Šarki (1951, Orahovac) studirao je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka, fotografija ga je zanimala od mladosti. Posao kojim se bavio nije dozvoljavao paralelni rad i, kako sa setom priznaje danas, svojoj ljubavi se vratio tek kada se penzionisao. Rana interesovanja posvetio je pejzažu i prirodi, što ne čudi, budući da je aktivan planinar već četiri decenije. Izvesno vreme bavi se dokumentarnom fotografijom, učestvovao je na preko 150 postavki u zemlji i inostranstvu, do sada je imao šest samostalnih izložbi, poslednja je bila nedavno u Gusinju na temu: planinski masiv Prokletije. Dobitnik je više nagrada, radio je kao saradnik za časopise „Refoto”, „Ilustrovana politika”, „Planinarski glasnik”, ima zvanje majstora fotografije Foto saveza Srbije.