Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

07.09.2021 u 20:00

Kukić: Scenario Puriše Đorđevića je Džojs na astalu

Scenariji su rukopisi koji posebnim, a nekada i mističnim putevima dospevaju do pokretnih slika, idući iz ruke u ruku filmskih posvećenika. Kada se dogodi da scenario bude objavljen kao knjiga, kao što je to sada slučaj sa „Uliksom” našeg kultnog reditelja i pisca Mladomira Puriše Đorđevića, onda i strasni čitaoci mogu da se upuste u kreiranje sopstvenog filma, izbor glumaca, scenografije, atmosfere, što možda i inače čine prilikom otkrivanja jednog književnog dela. I to u iščekivanju novog filma Puriše Đorđevića – njegovog „Uliksa”. Kada je izdavačka kuća „Gradac” štampala ovaj tekst, napravila je omaž Džejmsu Džojsu, ali i uvek aktivnom Puriši Đorđeviću, koji decenijama zaista predvodi jugoslovensku i srpsku kinematografiju, nanovo priređujući iznenađenja. Naše čitanje scenarija

Kultura

06.09.2021 u 14:34

O Milunki Savić – multimedijalno

Spomen-soba Milunke Savić u Jošaničkoj Banji, u okviru spomen-kompleksa iz 1995, otvorena je u oktobru prošle godine, a autori ove postavke dr Dušan Jovović i Danijela Matović, istoričarka umetnosti Centra za kulturu „Gradac” u Raški, osmislili su njen multimedijalni sadržaj. Ovaj prostor odiše životnom pričom srpske žene viteza, njenim ljudskim vrednostima i odvažnošću, a centralni deo izložbe je, prema rečima koautorke Danijele Matović, interaktivni mozaik, s porodičnim i ratnim fotografijama iz različitih perioda Milunkinog života. Ovaj interaktivni mozaik funkcioniše tako što je svaka fotografija kodirana, a posebna aplikacija skeniranjem neke od njih aktivira određeni film. Reč je o autentičnim filmovima iz balkanskih ratova i Velikog rata, koji se u originalu čuvaju u

Kultura

01.09.2021 u 14:47

Naši preci bili su kreativni u komunikaciji

Gaetano Benčić, kustos Zavičajnog muzeja Poreča, održao je predavanje „Od Jadrana do Raške – sakralna arhitektura Hrvata i Srba 12. i 13. veka”, u manastiru Gradac, u okviru 27. Raških duhovnih svečanosti. Benčić je predavanje započeo opisom kompleksa Eufrazijane u Poreču, ukazujući istovremeno na revoluciju u istoriji umetnosti, koja potiče od vremena cara Justinijana (vladara od 527. do 565. godine). Njegovo obeležje nosi i jedan deo kulture Poreča, kao i novi tok srednjovekovne umetnosti uopšte. – U to doba stvarani su novi hramovi, jer u šestom veku Justinijan i njegovi graditelji daju novi smisao arhitekturi ovih naših prostora, i to putem koncepta svetlosti i kupole. Kada je čovek ulazio u crkvu, imao je nesvakidašnji doživljaj materijalizacije nečeg nevidljivog, zato što su teolozi

Kultura

26.08.2021 u 13:08

Napustio nas je velikan glume

Ostali smo bez još jednog velikana srpskog glumišta, bez Milana Laneta Gutovića, koji je preminuo u 75. godini, od posledica izazvanih virusom korona, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Otišao je naš omiljeni Pustolov, čije smo avanture upijali dok smo bili deca, jedan od „Otpisanih”, pa čuveni Srećko Šojić čijem smo se južnjačkom „ć” smejali gledajući „Tesnu kožu” i „Belu lađu”, vrsni teatarski glumac, kozer u kabareu (hteo je da otvori pozorišni kabare, ali u tome nije uspeo jer nije imao materijalnu podršku), naš omiljeni komičar, a u životu kritičar, kome ništa nije moglo da promakne. Smatrao je da u srpskoj politici ima mnogo „Šojića”, koji izgovaraju sličan tekst i duhovno na njega podsećaju. Upravo je Gutović bio taj koji je došao na ideju da njegov lik priča dijalektom južne

Kultura

20.08.2021 u 09:55

Priznanje „Stefan Prvovenčani” uručeno Stefanu Milenkoviću

Tradicionalno priznanje Raških duhovnih svečanosti „Stefan Prvovenčani”, Stefan Milenković primio je od predsednika opštine Raška Ignjata Rakitića, posle koncerta koji je održao na glavnom gradskom trgu. Prema obrazloženju odbora ove manifestacije, Stefan Milenković je najpoznatiji srpski violinista. Rođen je u Beogradu 1977. godine. Karijeru je započeo veoma mlad, nastupajući sa svojim prvim orkestrom kada je imao pet godina. Sa sedam godina osvojio je prvu nagradu na međunarodnom violinskom takmičenju Jaroslav Kozian. Postao je poznat širom sveta, kada je sa svojih deset godina bio pozvan da nastupi pred bivšim predsednikom SAD Ronaldom Reganom, u Beloj kući, na božićnom šou programu. Posle ovog nastupa, usledio je poziv bivšeg lidera SSSR-a, Miahila Gorbačova. Nastupao je dva puta i

Kultura

19.08.2021 u 16:31

O Jugoslaviji, Italiji, Bogu i patnji

Ima li Italije posle Jugoslavije, pitanje je na koje su na istoimenoj tribini 27. Raških duhovnih svečanosti postavili učesnici, pisci, Milisav Savić, Oto Horvat, Đorđe Matić. Oni su u jednom životnom periodu živeli u ovoj zemlji, ili i sada u njoj žive, kao Oto Horvat. Ovaj razgovor, koji je vodio pisac Vule Žurić, razmotrio je sve ideale, predrasude, iluzije nekadašnjih Jugoslovena u odnosu na Italiju. Međutim, pokazalo se, kako je to rekao Đorđe Matić, koji sada živi u Istri, da je ta ljubav bila i te kako jednostrana. Oto Horvat je svoju fascinaciju Italijom objasnio odrastanjem uz stripove koji su mahom bili italijanski, kao i naklonošću prema stvaralaštvu Čezarea Pavezea, koga je učenjem italijanskog mogao da čita u originalu. On smatra da je Firenca, grad u kojem je sada,

Kultura

18.08.2021 u 11:07

Otvorene Raške duhovne svečanosti

Himnom „Raški uranak” Svetislava Božića, komponovanom na stihove Tiodora Rosića, otvorene su 27. Raške duhovne svečanosti, a kompoziciju je izveo hor „Kir Stefan Srbin”. Kako je saopšteno, novi dobitnik priznanja „Stefan Prvovenčani” je Stefan Milenković. Svečanosti u Raškoj u znaku su slogana „Biti, naravno”, što znači ‒ biti sa kulturom i umetnošću uprkos izazovima našeg doba, uprkos virusu koji je prividno preuzeo kontrolu nad našim životima. Predsednik opštine Raška Ignjat Rakitić manifestaciju je proglasio otvorenom ukazujući na jedinstvenost i kvalitet programa „Raških duhovnih svečanosti”, kao brenda ovog grada, koji podseća na tradicionalne vrednosti, naš kulturni identitet, važne jubileje, ali i na savremeno stvaralaštvo Srbije i sveta. Rakitić je istakao da je i u toku prošle

Kultura

14.08.2021 u 17:09

Kultura nasilja, kultura foliranja

Marina Vulićević Ima tome više meseci kako se u našu malu stambenu jedinicu u Bubanjskih žrtava 1 doselio jedan inostrani državljanin, i ne bi bilo nikakvih problema u vezi sa tim da je državljanin od onih „vospitanih”, što bi se dositejevski reklo, onako baš kulturnih. Međutim, ubrzo je počeo da ispoljava preku narav, da u gluvo doba noći ispušta neljudske krike, praćene još neljudskijim lupanjem. Onda se divljanje nastavilo i tokom dana, nedeljom i praznicima. Kad je sve poprimilo apokaliptične razmere, neko od komšija se odvaži da mu odvrati udaranjem u zid. Tek tada su stvari krenule po zlu, jer je čudni svat stranac, pa još i muško, što je i te kako na ceni ovih dana. Ne treba mu stati na put, ne smeš mu se usprotiviti, ni kada operiše izvan svog stana. Muško je to, rodno ravnopravno.

Kultura

08.08.2021 u 21:18

Pisac je čovek, kao i svi drugi

Znalo se da Ivo Andrić nije blagonaklon prema ekranizovanju svoje proze, da je bio protivan bilo kakvom dopisivanju. Međutim, iz prve ruke, u novoj knjizi Mihajla Pantića „Priče o piscima”, u izdanju „Arhipelaga”, saznajemo da se Andriću svideo film Vladimira Pogačića „Anikina vremena”, i da je on otvoreno ovog filmskog autora i pohvalio upravo zbog toga što nije doslovno ispratio njegovu pripovetku. Mihajlo Pantić nam u ovom delu dočarava svoj razgovor sa Pogačićem, kao što će, zatim, čitaoca, pažljivo i s merom, uvući u detalje susreta i sopstvene odnose sa nekima od najvažnijih autora srpske književnosti. Među njima su Branko Ćopić, Danilo Nikolić, Aleksandar Tišma, Borislav Pekić, Milorad Pavić, Svetlana Velmar Janković, David Albahari, Dušan Kovačević, i mnogi drugi. Pored

Kultura

03.08.2021 u 14:09

Kada je piščeva muza u boci

Kakva je veza između kreativnosti i samodestrukcije, po onoj Balzakovoj maksimi da je porok cena koju genije plaća zlu, tema je koju istražuje po mnogo čemu jedinstveno izdanje časopisa „Gradac” nazvano „Književnost i alkohol”. Na primeru najvećih autora svetske književnosti, kao i na osnovu odlomaka iz njihovih dela, iz kojih kao da teku reke alkohola, pokazano je da umetnik u opijanju i samozaboravu doseže nivoe podsvesnog do kojih se ne dolazi u racionalnom i svesnom stanju. Međutim, ta kratkotrajna lakoća koja pruža nadahnuće i vizije drugačijih univerzuma preobražava se ubrzo u tegove delirijuma tremensa, periode bez stvaralaštva, mirise bolničkih soba. Kako je to u autobiografskom spisu „Kralj alkohola” objasnio Džek London, akloholizam je duševnog porekla, a razvija se u društvu, jer

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević