Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

07.09.2021 у 20:00

Кукић: Сценарио Пурише Ђорђевића је Џојс на асталу

Сценарији су рукописи који посебним, а некада и мистичним путевима доспевају до покретних слика, идући из руке у руку филмских посвећеника. Када се догоди да сценарио буде објављен као књига, као што је то сада случај са „Уликсом” нашег култног редитеља и писца Младомира Пурише Ђорђевића, онда и страсни читаоци могу да се упусте у креирање сопственог филма, избор глумаца, сценографије, атмосфере, што можда и иначе чине приликом откривања једног књижевног дела. И то у ишчекивању новог филма Пурише Ђорђевића – његовог „Уликса”. Када је издавачка кућа „Градац” штампала овај текст, направила је омаж Џејмсу Џојсу, али и увек активном Пуриши Ђорђевићу, који деценијама заиста предводи југословенску и српску кинематографију, наново приређујући изненађења. Наше читање сценарија „Уликса”

Култура

06.09.2021 у 14:34

О Милунки Савић – мултимедијално

Спомен-соба Милунке Савић у Јошаничкој Бањи, у оквиру спомен-комплекса из 1995, отворена је у октобру прошле године, а аутори ове поставке др Душан Јововић и Данијела Матовић, историчарка уметности Центра за културу „Градац” у Рашки, осмислили су њен мултимедијални садржај. Овај простор одише животном причом српске жене витеза, њеним људским вредностима и одважношћу, а централни део изложбе је, према речима коауторке Данијеле Матовић, интерактивни мозаик, с породичним и ратним фотографијама из различитих периода Милункиног живота. Овај интерактивни мозаик функционише тако што је свака фотографија кодирана, а посебна апликација скенирањем неке од њих активира одређени филм. Реч је о аутентичним филмовима из балканских ратова и Великог рата, који се у оригиналу чувају у Југословенској

Култура

01.09.2021 у 14:47

Наши преци били су креативни у комуникацији

Гаетано Бенчић, кустос Завичајног музеја Пореча, одржао је предавање „Од Јадрана до Рашке – сакрална архитектура Хрвата и Срба 12. и 13. века”, у манастиру Градац, у оквиру 27. Рашких духовних свечаности. Бенчић је предавање започео описом комплекса Еуфразијане у Поречу, указујући истовремено на револуцију у историји уметности, која потиче од времена цара Јустинијана (владара од 527. до 565. године). Његово обележје носи и један део културе Пореча, као и нови ток средњовековне уметности уопште. – У то доба стварани су нови храмови, јер у шестом веку Јустинијан и његови градитељи дају нови смисао архитектури ових наших простора, и то путем концепта светлости и куполе. Када је човек улазио у цркву, имао је несвакидашњи доживљај материјализације нечег невидљивог, зато што су теолози

Култура

26.08.2021 у 13:08

Напустио нас је великан глуме

Остали смо без још једног великана српског глумишта, без Милана Ланета Гутовића, који је преминуо у 75. години, од последица изазваних вирусом корона, на Војномедицинској академији у Београду. Отишао је наш омиљени Пустолов, чије смо авантуре упијали док смо били деца, један од „Отписаних”, па чувени Срећко Шојић чијем смо се јужњачком „ћ” смејали гледајући „Тесну кожу” и „Белу лађу”, врсни театарски глумац, козер у кабареу (хтео је да отвори позоришни кабаре, али у томе није успео јер није имао материјалну подршку), наш омиљени комичар, а у животу критичар, коме ништа није могло да промакне. Сматрао је да у српској политици има много „Шојића”, који изговарају сличан текст и духовно на њега подсећају. Управо је Гутовић био тај који је дошао на идеју да његов лик прича дијалектом јужне

Култура

20.08.2021 у 09:55

Признање „Стефан Првовенчани” уручено Стефану Миленковићу

Традиционално признање Рашких духовних свечаности „Стефан Првовенчани”, Стефан Миленковић примио је од председника општине Рашка Игњата Ракитића, после концерта који је одржао на главном градском тргу. Према образложењу одбора ове манифестације, Стефан Миленковић је најпознатији српски виолиниста. Рођен је у Београду 1977. године. Каријеру је започео веома млад, наступајући са својим првим оркестром када је имао пет година. Са седам година освојио је прву награду на међународном виолинском такмичењу Јарослав Козиан. Постао је познат широм света, када је са својих десет година био позван да наступи пред бившим председником САД Роналдом Реганом, у Белој кући, на божићном шоу програму. После овог наступа, уследио је позив бившег лидера СССР-а, Миахила Горбачова. Наступао је два пута и пред

Култура

19.08.2021 у 16:31

О Југославији, Италији, Богу и патњи

Има ли Италије после Југославије, питање је на које су на истоименој трибини 27. Рашких духовних свечаности поставили учесници, писци, Милисав Савић, Ото Хорват, Ђорђе Матић. Они су у једном животном периоду живели у овој земљи, или и сада у њој живе, као Ото Хорват. Овај разговор, који је водио писац Вуле Журић, размотрио је све идеале, предрасуде, илузије некадашњих Југословена у односу на Италију. Међутим, показало се, како је то рекао Ђорђе Матић, који сада живи у Истри, да је та љубав била и те како једнострана. Ото Хорват је своју фасцинацију Италијом објаснио одрастањем уз стрипове који су махом били италијански, као и наклоношћу према стваралаштву Чезареа Павезеа, кога је учењем италијанског могао да чита у оригиналу. Он сматра да је Фиренца, град у којем је сада, најлепши

Култура

18.08.2021 у 11:07

Отворене Рашке духовне свечаности

Химном „Рашки уранак” Светислава Божића, компонованом на стихове Тиодора Росића, отворене су 27. Рашке духовне свечаности, а композицију је извео хор „Кир Стефан Србин”. Како је саопштено, нови добитник признања „Стефан Првовенчани” је Стефан Миленковић. Свечаности у Рашкој у знаку су слогана „Бити, наравно”, што значи ‒ бити са културом и уметношћу упркос изазовима нашег доба, упркос вирусу који је привидно преузео контролу над нашим животима. Председник општине Рашка Игњат Ракитић манифестацију је прогласио отвореном указујући на јединственост и квалитет програма „Рашких духовних свечаности”, као бренда овог града, који подсећа на традиционалне вредности, наш културни идентитет, важне јубилеје, али и на савремено стваралаштво Србије и света. Ракитић је истакао да је и у току прошле

Култура

14.08.2021 у 17:09

Култура насиља, култура фолирања

Марина Вулићевић Има томе више месеци како се у нашу малу стамбену јединицу у Бубањских жртава 1 доселио један инострани држављанин, и не би било никаквих проблема у вези са тим да је држављанин од оних „воспитаних”, што би се доситејевски рекло, онако баш културних. Међутим, убрзо је почео да испољава преку нарав, да у глуво доба ноћи испушта нељудске крике, праћене још нељудскијим лупањем. Онда се дивљање наставило и током дана, недељом и празницима. Кад је све попримило апокалиптичне размере, неко од комшија се одважи да му одврати ударањем у зид. Тек тада су ствари кренуле по злу, јер је чудни сват странац, па још и мушко, што је и те како на цени ових дана. Не треба му стати на пут, не смеш му се успротивити, ни када оперише изван свог стана. Мушко је то, родно равноправно.

Култура

08.08.2021 у 21:18

Писац је човек, као и сви други

Знало се да Иво Андрић није благонаклон према екранизовању своје прозе, да је био противан било каквом дописивању. Међутим, из прве руке, у новој књизи Михајла Пантића „Приче о писцима”, у издању „Архипелага”, сазнајемо да се Андрићу свидео филм Владимира Погачића „Аникина времена”, и да је он отворено овог филмског аутора и похвалио управо због тога што није дословно испратио његову приповетку. Михајло Пантић нам у овом делу дочарава свој разговор са Погачићем, као што ће, затим, читаоца, пажљиво и с мером, увући у детаље сусрета и сопствене односе са некима од најважнијих аутора српске књижевности. Међу њима су Бранко Ћопић, Данило Николић, Александар Тишма, Борислав Пекић, Милорад Павић, Светлана Велмар Јанковић, Давид Албахари, Душан Ковачевић, и многи други. Поред познанстава са

Култура

03.08.2021 у 14:09

Када је пишчева муза у боци

Каква је веза између креативности и самодеструкције, по оној Балзаковој максими да је порок цена коју геније плаћа злу, тема је коју истражује по много чему јединствено издање часописа „Градац” названо „Књижевност и алкохол”. На примеру највећих аутора светске књижевности, као и на основу одломака из њихових дела, из којих као да теку реке алкохола, показано је да уметник у опијању и самозабораву досеже нивое подсвесног до којих се не долази у рационалном и свесном стању. Међутим, та краткотрајна лакоћа која пружа надахнуће и визије другачијих универзума преображава се убрзо у тегове делиријума тременса, периоде без стваралаштва, мирисе болничких соба. Како је то у аутобиографском спису „Краљ алкохола” објаснио Џек Лондон, аклохолизам је душевног порекла, а развија се у друштву, јер

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

14.06.2026 у 17:35

Приштина наводно после 27 година има доказе против ухапшених Срба

14.06.2026 у 17:22

Рукометаши Магдебурга освојили треће место у Лиги шампиона

14.06.2026 у 17:18

Британија: потпуна забрана увоза руског дизела и млазног горива до 2027. године

14.06.2026 у 17:15

Вучевић: Они који су хтели да угрозе народ, добиће одговор на изборима

14.06.2026 у 17:15

Нетанјаху честитао 80. рођендан Трампу

14.06.2026 у 17:12

Бен Шелтон освојио турнир у Штутгарту